("Žrtvovan na opšte zadovoljstvo", NIN br. 2651)

      Pojava je zatamnila suštinu, republička vlada već godinu dana ne može, neće, ne sme, ne ume ili nešto još gore, ne obelodanjuje ko je opljačkao Srbiju, i ko je poubijao toliko ljudi. Zašto se štite ubice i lopovi? Nije jasno našim vlastodršcima ono što i avetni znaju: da su Karići i ostali kradići postajali sve bogatiji, a Srbija sve siromašnija. Verovatno je potreban ekspertski tim vlade potpomognut nezaobilaznim vrhunskim umovima nevladinih organizacija, da se bogaćenje uvek odvija preko nečijeg siromašenja i da je ono uvek van svih normi: zakonskih, moralnih, prirodnih.
       Pljačkaši smatraju da nije sve u novcu već u njegovoj količini, zato ga tako nemilosrdno zgrću. Sredstva opravdavaju cilj, poručuju nam serije nad neumoljivom postavkom da sredstva moraju biti u skladu sa ciljem inače su seme korova i zla.
       Naši bogataši stoje na pijedestalu iskrivljene kičme naroda, kupaju se u njegovom znoju, praznoslove o poštenom bogatstvu, dobročinstvu. Kad zagusti skoknu van zemlje, da sagledaju sa distance svoje žrtve i smisle nove načine poštenog bogaćenja. Bez duše i srca koje su izgubili unesrećujući one od kojih su ponikli, postajući sluge svog prljavog imetka počinju da diktiraju način života: osnivaju fondacije, banke, pa čak i univerzitete. Postaju akademici! Izmajmunisali su i Orden svetog Save, pljačkali su njegov narod. Imaju više prostorija u kućama nego što znaju da broje. Toliko vole one koje su ojadili da oteto ne čuvaju u siromašnoj i nesigurnoj Srbiji (samo 5 odsto) već u inostranstvu (95 odsto). Narodu ostaje da se rasplače od ovakvih brižnih usrećitelja.
      
       RATKO JOKANOVIĆ,
       Beograd