Rugovi nije ni potrebna preterana protekcija međunarodne zajednice pošto će za njega ionako glasati pedesetak odsto kosovskih Albanaca koji se 17. novembra pojave na biralištima

      Zahuktala, mada ne preterano emotivna predizborna kampanja stranaka kosovskih Albanaca i prvi ozbiljni pregovori vlasti u Beogradu i međunarodne zajednice oko statusa Kosova, zauzeli su mesto prošlogodišnjem epski inspirisanom, ali bezuspešnom stranačkom predstavljanju nekadašnjih albanskih pobunjenika i potpunoj ravnodušnosti Srba, ma gde se oni nalazili. Sa nekoliko manjih napada frakcija proisteklih iz Oslobodilačke vojske Kosova na stranku neprikosnovenog Ibrahima Rugove i tužakanja oko cepanja panoa, Kosovo se polako približava projektovanom stanju u kojem pitanje učešća srpske zajednice na slobodnim i demokratskim izborima neće predstavljati preterano značajan problem. Šef UNMIK-a, međunarodne administracije koja već 28 meseci rukovodi Kosovom, Hans Hekerup vodi do sada najintenzivnije pregovore sa zvaničnicima iz Beograda oko obezbeđivanja osnovnih životnih uslova kosovskim Srbima i suštinskog sprovođenja famozne Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija - jedinom validnom, ali vremenski ograničenom, dokumentu o statusu te pokrajine.
       Na relaciji Beograd-Priština već izvesno vreme cirkuliše dokument nepoznate sadržine, sačinjen od rezultata pregovora oko zaheva koje u ime Srba predstavljaju jugoslovenski predsednik Vojislav Koštunica i specijalni izaslanik za Kosovo Nebojša Čović. Nije poznat ni nivo spremnosti međunarodne zajednice da ozbiljno zagarantuje ispunjenje mogućeg dogovora.
      
       Zastava
       Javnosti je poznat samo deo zahteva kosovskih Srba. Beograd je, kako navode izvori, u njihovo ime, zatražio povećanu bezbednost i slobodu kretanja, imovinsku sigurnost, početak organizovanog povratka više od 200 000 prognanih, ali i institucionalizaciju veza na relaciji Srbija i SR Jugoslavija - UNMIK. Rezolucija 1244, naime, prepušta izvestan prostor za institucionalizaciju odnosa kosovskih Srba sa maticom, ali bez preteranog zadiranja u suštinu široke autonomije koju je Kosovo dobilo povlačenjem jugoslovenskih snaga bezbednosti juna 1999. godine. Komplikovanost pregovora, čini se, najbolje odražava ocena jednog od zapadnih diplomata bliskog razgovorima, koji je rekao da "mu se čitava situacija ne čini najsvetlijom, ali su direktni učesnici optimisti".
       Kosovu će, od formiranja skupštine i izbora predsednika, biti uskraćeno jedino proglašavanje nacionalnih simbola, čiju će ulogu prema već izvesnoj odluci šefa UNMIK-a još neko vreme zadržati beli golubovi i maslinova grančica na svetloplavoj podlozi zastave UN. Crveno-crni orlovi usred plave zastave i zvanični predsednički pečat Ibrahima Rugove još će neko vreme ostati u kabinetu u prištinskom naselju Velanija. Nacionalnim simbolima svih nacionalnih zajednica zagarantovano je mesto u zgradi parlamenta, nekadašnjeg Privremenog izvršnog veća.
       Slučaj zastave suštinski simbolizuje jedinu granicu kosovske autonomije, pošto će i konačnost odluka donesenih u parlamentu, čija je prva sednica okvirno zakazana za 25. novembar, teoretski morati da potvrdi aktuelni specijalni izaslanik generalnog sekretara UN. Dosadašnji predstavnici svetske organizacije, tajnoviti Brazilac Serđo Vijera de Melo, ekscentrični Francuz Bernar Kušner i, relativno sveži Danac Hekerup, nisu se previše u svojim mandatima opirali albanskim zahtevima. U takvim okolnostima Srbima, pod čijim se državnim suverenitetom i teritorijalnim integritetom Kosovo prema "Kvaki 1244" nalazi, otvara se mogućnost da preko verovatnih 25 od 120 poslaničkih mesta srazmerno i ravnopravno utiču na odluke parlamenta.
       Prema jedinom ozbiljnijem istraživanju javnog mnjenja koje je obavila organizacija "Indeks Kosova", od Srba će više mesta imati jedino Rugovin DSK, bez obzira na to koliko desetina hiljada plakata polepe šefovi izbornih štabova nekadašnjih komandanata OVK, Ramuša Hajradinaja i Hašima Tačija. Srpski uticaj će se meriti petinom jedino u slučajevima direktnog institucionalizovanog suprotstavljanja sa javno proklamovanim albanskim ciljevima - približavanju Evropi i, naravno, nezavisnošću. Približavanje Evropi, nesumnjivo, neće biti predmet spora kosovskih Srba i Albanaca, što dodatno garantuje i oko 40 000 vojnika NATO-a, ali bi strasti mogle preoteti mesto razumu kada za skupštinsku govornicu, uz odobrenje međunarodne zajednice, dođe red na verifikaciju najavljenog i prethodno od svih strana potpisanog dokumenta o trajnom rešenju statusa Kosova.
      
       Šal
       Da pregovori o takvom dokumentu neće početi pre no što parlamentarna demokratija na Kosovu ne napuni tri godine, javno proklamuje i "pokretačka snaga" izbora - Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). Godinu dana posle lokalnih izbora, kojima je istovremeni strmoglav pad Slobodana Miloševića odneo dobar deo egzotičnosti, OEBS se upustio u novu avanturu, i popisao 1,2 milion birača, uključujući i, u isto vreme prošle godine nezamislivih 170 000 Srba. "Robusna" akcija organizovanja, opšte ocenjeno uspešnih, lokalnih izbora u koje je svrhe bilo zapošljavano i do 16 000 ljudi i potrošeno pedesetak miliona nemačkih maraka, obnovljena je uz niz suštinskih neregularnosti, uključujući nastup šefa misije OEBS-a na Kosovu Dana Evertsa na predizbornom skupu DSK-a. Glavni organizator prvih kosovskih demokratskih i slobodnih izbora je na skupu DSK-a nastupio sa "Rugova" šalom, u stilu koji je podsetio na pokojnog italijanskog predsednika Sandra Pertinija koji je na finalu Svetskog prvenstva u fudbalu nosio šal "azura".
       Everts se ogradio od, prema svim ocenama, opšte međunarodne podrške Rugovi, pošto je suočen sa lavinom reakcija ostalih albanskih političkih stranaka i medija. Tu lavinu pokrenuo je beogradski Centar za demokratiju i slobodne izbore (CeSID), jedine srpske organizacije akreditovane za praćenje predstojećih izbora. Tumačenje izbornih pravila, međutim, dovelo je u pitanje neometano i valjano praćenje izbora, pošto se zvaničnici OEBS-a nećkaju da li da CeSID-ovim posmatračima dozvole prisustvo u Centralnoj izbornoj komisiji. Njihovo bi prisustvo, kako je pojednostavljeno objašnjeno, otvaralo mogućnost stvaranja bespotrebnih gužvi i dekoncentrisanja osoblja koje će brojati glasove. Bez prisustva na mestu konačnog brojanja glasova organizovano posmatranje izbora je besmisleno, smatraju posmatrači, koji su potrebnu pažnju i ekspeditivnost OEBS-a isposlovali tek nakon obraćanja svim mogućim međunarodnim institucijama. OEBS je, istovremeno, za ne daj bože odštampao i oko
       400 000 glasačkih listića više nego što je upisanih birača, objašnjavajući takav potez potrebom za rezervnim listićima. Ta praksa, proistekla iz pozitivnih demokratskih iskustava parlamentarnih sistema, obično ne prelazi jedan odsto ukupnog broja štampanih listića. U Srbiji se, na primer štampa 0,5 odsto "viška", koji se kasnije komisijski uništava.
      
       Protekcija
       Ako je verovati istraživanju javnog mnjenja, koje se lane pokazalo reprezentativnim, Rugovi nije ni potrebna preterana protekcija međunarodne zajednice pošto će za njega ionako glasati pedesetak odsto kosovskih Albanaca koji se 17. novembra pojave na biralištima. Suštinsku razliku u odnosu na lokalne izbore predstavlja jedino znatno manja zainteresovanost Albanaca da uopšte glasaju. Prošlogodišnje velike predizborne mitinge praćene paradama i folklornim manifestacijama na svim kosovskim "stadionima" zamenili su manji skupovi po lokalnim sportskim halama i nekadašnjim domovima kulture. Takav potez izbornih štabova sve tri značajne političke stranke objašnjava se činjenicom da se na biračkim mestima ne očekuje više od 60 odsto upisanih birača, naspram prošlogodišnjih referendumskih 80.
       Ove godine albanske političke stranke suočene su sa nemogućnošću da, pozivajući se još jednom na nezavisnost kao jedini opipljivi cilj, mobilišu biračko telo svesno činjenice da je deo proklamovanog ideala ostvaren, ali da će sledeći korak uslediti nakon pozitivnih signala međunarodne zajednice. Takvih naznaka, međutim, nema. Svi iole značajniji zvaničnici mnogobrojnih zapadnih organizacija i vlada koji su se bavili kosovskim problemom, više puta su pred izbore naglašavali da od nezavisnosti Kosova za sada nema ništa, te da izbori predstavljaju tek korak ka trenutku kada će status pokrajine biti definisan u skladu sa demokratski izraženom voljom tamošnjeg stanovništva. Šta god takva definicija mogla da znači, budući birači čine se svesni činjenice da 25. novembra netom uspostavljeni kosovski parlament neće biti u prilici da proglasi valjanu nezavisnost, odnosno da će takva eventualna odluka biti, jednostavno, ignorisana. Volju glasačima svakako neće pojačati činjenica da su, kako su primetili prištinski novinari, njihovi predizborni plakati mahom zalepljeni pored reklama za instant lutriju - "Zagrebi i pobedi". U južnom delu Kosovske Mitrovice su odmah po postavljanju, u "obračunu" lokalnih izbornih štabova, uništeni gotovo svi plakati tri najveće stranke. Građanima tog grada su preostale samo manje stranke.
      
       Pretnje
       Predizborna kampanja svih političkih stranaka kosovskih Albanaca je, iz tih razloga, koncentrisana na mobilisanje biračkog tela da se pojavi na biralištima, kao što je to prištinskoj agenciji "Kosova lajv" rekao šef Rugovinog izbornog štaba Zeče Šehu. DSK je, jednako kao i prošle godine, u kampanju ušao sa sloganom "Sloboda, Demokratija, Nezavisnost" i nekoliko različitih plakata na kojima dominira sam Rugova.
       Predstavljanje te stranke na televiziji izazvalo je izvesnu dozu kontroverze među sledbenicima tekovina oslobodilačkog rata. "Udruženje ratnih veterana OVK", zatražilo je od izborne komisije da prekine emitovanje spota DSK-a zbog, kako je navedeno, "cinične, beskrupulozne, prizemne, nemoralne, prevarantske i uvredljive upotrebe veličanstvenog patriotskog nacionalnog lika Adema Jašarija", jednog od prvih komandanata OVK. Jašari je ubijen u sukobima sa srpskim snagama bezbednosti početkom 1998. godine u vreme kada je Rugova javno izjavljivao da je OVK "proizvod srpskih tajnih službi", što mu nekadašnji pobunjenici, očigledno, nisu zaboravili. Usledilo je i nekoliko napada na simpatizere i aktiviste DSK-a, u kojima su žrtve bile dve osobe uključujući i novinara prištinskog dnevnika "Bota sot", bli-