Rade Milivojević Nafta (1926 - 2001)

      Komemoracija povodom smrti Radeta Milivojevića biće održana u utorak 6.11.2001. u 12 časova u Kamernoj sali Radio Beograda. Parče papira sa ovim tekstom na ulazu u zgradu Radio Beograda bolno nam je potvrdilo da jedan od prvoboraca džeza u Beogradu više nije sa nama.
       Rođen u Beogradu 1926. godine u muzikalnoj porodici (njegova majka Ljubica je pevala u operetama), od malih nogu pokazuje interesovanje za muziku. Pored redovnog školovanja završava i muzičku školu "Stanković" i to odsek violine. Paralelno se zanima i za džez i po sopstvenom priznanju, za vreme rata krišom sa drugovima sluša džez ploče sačuvane iz predratnog perioda.
       Posle oslobođenja, pored sviranja po igrankama, upisuje se na Geološki fakultet, odsek za istraživanje nafte. Naftu nije našao ali je zaradio doživotni nadimak. Krajem pedesetih kao izuzetno muzikalan glatko prolazi audiciju kod maestra Borivoja Simića i zapošljava se u horu Radio Beograda. Ipak, džez odnosi prevagu i na užasavanje maestra Simića, Nafta definitivno odlazi u džezere i to kao bubnjar u Džez orkestru Radio Beograda.
       Uz trogodišnju pauzu zbog boravka u inostranstvu, u orkestru ostaje do penzije svirajući na brojnim festivalima kod nas i u svetu, deleći scenu sa asovima poput Djuka Elingtona, Ele Ficdžerald, Džona Luisa, Kvinsija Džonsa i mnogih drugih. Domaće muzičare i da ne pominjemo. Nema značajnijeg džez imena još iz one bivše, velike Juge sa kojima Nafta nije seo da zasvira. Pored aktivnog sviranja piše i kompozicije za orkestar a takođe nastupa i sa raznim malim sastavima.
       Posle odlaska u penziju bavi se producentskim radom a objavljuje i kozerije o džez životu Beograda u raznim listovima. Takođe je prikupljao građu za knjigu o džez muzici i muzičarima na našem prostoru.
       U krugu prijatelja i muzičara ostaće upamćen i po svom vedrom duhu i večitoj spremnosti za šalu. Naftine dogodovštine sa brojnih putovanja i svirki se odavno prepričavaju kao anegdote. Mogu da zamislim Naftu kako sedi u nekom nebeskom lokalu gde se služi hladno piće i svira vruć džez, u društvu Vlade Vitasa, Edike Sađila, Zorana Jovanovića i ostalih zaslužnih prvoboraca za svakodnevnu upotrebu džeza našeg nasušnog, čekajući svoj red za svirku.
      
       SAŠA MARKIĆEVIĆ