Ne znam kakve su moje šanse, možda 50:50, ali verujem u svoje mogućnosti. Takvo takmičenje je vrlo složeno, mnogo složenije negoli s čovekom. Ali, pošto sam postao prvak sveta među ljudima, novi cilj je pobeda nad najjačim kompjuterom

      Ime je znak (Nomen est omen). Vladi-mir, od Kijevskog do Kramnika - 14. prvaka sveta u šahu. Rođen pre 26 godina, stigao je da uhvati poslednje akorde moskovskih propovedi Mihaila Botvinika. Za izabrane, jer samo je njima odškrinuta bajkovita tajna, kako ubrzati dolazak sudbine...
       Veliki majstor postaje pre punoletstva, a silovitim sprintom probija rejting-tunel do visokog društva. Tu će uz Ananda biti zadužen za lepotice na tabli, a za blagorodnost i gospodstvo izvan nje. A kada je broj pobeda premašio njegove godine, ozbiljni posmatrači pitali su: da li razmišlja o borbi za krunu? Ne, bio je kategoričan Vladimir, ja samo uživam u igri, ništa ne planiram, a šta bude, neka bude... Da li je to bila skromnost delikatnih, kutuzovsko povlačenje ili bežanje boema od dobrovoljne askeze, ne znam. Ali znam, da su Aljehin, Talj, Spaski, Fišer i Kramnik apostoli noći, i da im je strogi sportski režim omča oko duše.
       Posle Njujorka i neuspeha Ananda, sve je više padala u oči teška igra Kasparova, čak negativan bilans, sa bivšim sekundantom Vladimirom Kramnikom. Prošlo je četiri godine, kompromis sa Fide ni u snovima, a titula se po starom dobrom običaju mora braniti. Društvo Brengejms (misaone igre) nudi sve rashode i organizaciju, pod uslovom da izazivači budu Kramnik ili Anand. Kasparov bira manje neprijatnog Ananda, ali pod uslovima neravnopravnim, čak uvredljivim, što čestiti i ponosni Indus odbija. A kroz tri dana (kad se sudbina ubrza) stupa na scenu Vladimir Kramnik, dobroćudni genij, za koga je šah samo deo bezazlenog hedonizma. I gle čuda i preobraženja! Poput Aljehina, uoči meča sa Eveom i Vladimir će šest meseci izdržati strogu epitimiju. Marlboro, šah i gitaru zameniće trčanje, plivanje, tenis - onaj dosadni red, rad i mir. Deset kilograma izgubiće na pripremama i još deset tokom meča za dve pobede i dvanaest remija. Slavu i jelo ne treba gledati kako se pravi. I tako se preko Londona šahovska kruna preselila iz jedne u drugu moskovsku ulicu...
       "Vi ne znate kako ja lepo razmišljam", žalio se Fišer Bronštajnu. A mi smo u Beogradu imali sreće da u tri navrata gledamo kako prelepo misle i igraju i David i Bobi i Vladimir. Za nas je Kravnik i starozavetni osvetnik, jer je unizio onog koji je javno tražio da se pojača bombardovanje Beograda.
       Razgovaramo sa novim prvakom sveta i dragim gostom beogradskih turnira.
      
       Glava puna sunca - bilo je prvo osećanje Mihaila Talja kad je postao prvak sveta. A vaše?
       - Osećanje dubokog premora - maožda više nego li radosti. Znate, meč za prvenstvo sveta je najteži rad, jako sam želeo pobedu, a kad je ona došla, već nisam osećao tu ogromnu radost, kako sam je ranije zamišljao.
      
       Šta je bilo presudno da vi dobijete meč, a Kasparov nijednu partiju? To što ste nametnuli strategiju koja je izvan domena kompjuterske pameti ili saznanje Kasparova da ste vi jedini velemajstor na svetu koji ga se ne plaši?
       - Mislim da u takvim slučajevima nije jedna osnovna tačka, nego se sve to ukomponuje iz nekoliko vrlo važnih momenata. Ja sam uspeo vrlo dobro da se pripremim i psihički i teoretski i fizički. Imao sam odličnu ekipu trenera koji su vrlo produktivno radili. Ušao sam u najbolju formu uoči meča. A to što ste vi napomenuli, pa ja sam uvek vrlo sigurno igrao protiv Kasparova. To je cela lepeza nekoliko elemenata i mislim da su oni svi podjednako važni.
      
       Aljehin se jadao da je za šest pobeda nad Kapablankom izvadio šest zuba, a vi ste izgubili 20 kilograma za dve pobede. Koliko je vremena potrebno da se energija obnovi posle takvih napora?
       - To je teško reći, ali je očigledno da posle mečeva za prvenstvo sveta nastupa veliki pad, psihološki i profesionalno takođe. Kad imaš neki cilj i kada ka njemu godinama težiš i konačno stigneš, nastupa neka vrsta psihobiološke pustoši. Prvo treba sve da preispitaš, da svariš taj uspeh i treba pored psihičkog i fizički čovek da dođe k sebi. A zato je potrebno vreme. Čak su i moji treneri govorili da su tri meseca posle meča bili savršeno iscrpljeni. To je dug proces, i ja sam nedavno u Parizu čuo od Borisa Spaskog, da je njemu posle takvih mečeva trebalo najmanje godinu dana da potpuno sebe dovede u red.
      
       Kad je tako dug proces rehabilitacije pobednika, a kako je tek pobeđenima?
       - Paradoksalno, ali sve ide brže, jer se pojavljuje novi element - revanšizam. To je stimulans za gubitnika, čime on dobija neku dopunsku silu i natčovečansku želju da se dokaže bilo gde.
      
       Ako se sećate kod Aljehina i Botvinika su bile velike pauze posle mečeva.
       - Da, ali u savremenom šahu veoma je teško sebi priuštiti taj odmor zato što je mnogo turnira. Naravno, ja bih to mogao sebi da dozvolim, ali ja nisam hteo da drhtim samo za ovu titulu, a da što manje igram. Kod mene je čak godina posle osvajanja zvanja bila najgušća po šahovskom programu, iako sam osećao da su mi svi nastupi mnogo teži negoli ranije.
      
       Spremate se za meč s kompjuterom, da li je taj "Dipfric" "pametniji" od "Dipblua" i zar vas ne uznemirava debakl Kasparova?
       - Ja sam šahista i sportista. Naravno da me uznemirava. Video sam program "Frica", mnogo je jači od "Dipblua". Ja naravno razumem da će biti veoma teško u meču. Ne znam kakve su moje šanse, možda 50:50, ali verujem u svoje mogućnosti. Takvo takmičenje je vrlo složeno, mnogo složenije negoli s čovekom. Ali, pošto sam postao prvak sveta među ljudima, novi cilj je pobeda nad najjačim kompjuterom.
      
       U decembru igrate na memorijalu Botvinika po četiri partije sa Karpovim i Kasparovim. Sve njegovi učenici - 12, 13. i 14. prvak sveta. Nema većeg omaža za Mihaila Mojsjejeviča. Pa ko je od vas najbliži po stilu s Patrijarhom?
       - Prvo da vam kažem da je malo nejasna situacija s tim tromečom, zato što je Karpov otkazao. Možda će biti neki egzibicioni meč s Kasparovim, aktivni šah ili blic ili nekoliko klasičnih partija, to još ništa nije dogovoreno. Nažalost, taj tromeč će propasti zbog otkaza Karpova.
      
       Istovremeno igra se Prvenstvo sveta Fide. Razlaz je očigledan, a krivica? Na Kongresu u Moskvi '94. godine Botviniku nije data reč. Vi ste sa potpisima 16 kolega išli na Kongres u Kišinjev i nije vam bilo dozvoljeno da pročitate primedbe na Pravilnik Prvog šahovskog prvenstva sveta Fide u Groningenu. Žuža Polgar je naprosto oterana iz šaha, a sad je tek sudski dobila kompenzaciju. "Tri Ka" - Karpov, Kasparov, Kramnik protestovali su protiv ukidanja klasičnog šaha u Fidi. Nema reakcije. Šta je to rat protiv kraljeva, ponižavanje ličnosti od integriteta ili biznis iznad igre?
       - Nažalost, ta tužna tradicija održava se može se reći već deset godina. Ona je vezana za funkcionere Fide, a šahisti u suštini nemaju nikakvo pravo glasa. U tenisu, na primer, i u drugim vidovima sporta igrači imaju veoma veliki uticaj. A u šahu se događa to, da u Fidi sede ljudi koji odlučuju šta oni hoće a to je vrlo daleko od šaha. Povremeno donose užasne i besmislene odluke. Šahisti su bespomoćni, mi možemo da iznesemo neko svoje mišljenje preko štampe, ali mi ništa ne možemo da promenimo. To je jako loše, jer smatram da Međunarodna šahovska organizacija treba da radi ono što je dobro za šahiste i da u najmanju ruku bar čuju mišljenje vodećih igrača.
       I ne samo to što se dogodilo s Botvinikom nego i s drugim šahistima, oni postupaju bez ikakvog poštovanja, prema ljudima za koje bi oni morali da rade. Zato i iz mnogih drugih razloga, ne vidim nikakve dodirne tačke s organizacijom Fide. Sve odluke koje se donose protiv šaha ja neću da prihvatim bez obzira koliko oni tamo novca nude. Ako se nekad nešto promeni, ako dođu razumniji ljudi na te pozicije mi ćemo vrlo lako naći zajednički jezik. U sadašnjem momentu sa ovim rukovodstvom i ovim odlukama to je nemoguće.
      
       Vi ste prvi prvak sveta obnovljene državnosti Rusije. Svi prethodnici bili su reprezententi SSSR-a. Kako je "Matjuška" primila vašu krunu?
       - Dovoljno spokojno. Bilo je određenog interesovanja, dobio sam telegram od predsednika Putina. Ja, inače, nikad nisam težio publicitetu, a moje najveće zadovoljstvo je u tome da je moj trud nagrađen uspehom.
      
       Kramnik je malo neobično prezime. Šta su vaši roditelji po nacionalnosti?
       - Otac mi je Rus Sokolov, mati Ukrajinka a prezime Kramnik je poljsko. Moja baka je u Drugom svetskom ratu izgubila mog dedu i preudala se za Poljaka Kramnika, a onda je njegovo prezime prenela na svu decu. Ja nemam ništa sa Poljacima i po krvi sam čisti Rus.
      
       Imamo među velemajstorima i sveštenike. To su Lombardi i Meking. A kako se vi odnosite prema religiji?
       - Sa velikim poštovanjem. Za mene je to vrlo komplikovana oblast. Nisam privrženik niti jedne vere zato što u raznim religijama ima puno mudrosti. Može se reći da sam, tek na početku istraživanja svih veroispovesti i da se još nisam opredelio čvrsto ni za jednu.
      
       Doktor Taraš je stalno igrao kraljevim pešakom i na pitanje zašto odgovarao bi: zato što ne grešim u prvom potezu, a vi stalno grešite.
       - Da, stalno grešim. To je pitanje rane navike, a potom i pitanje stila. Počeo sam s daminim pešakom i posle mnogo godina nije mi lako da se prebacim na kraljevog, a i ne vidim zašto. Ja se jako dobro osećam u ovim pozicijama, sa svim finesama koje nude i mislim da to sasvim odgovara mom karakteru.
      
       Šta je tako privlačno za šahiste u Španiji, da je vrlo često biraju za rezervnu otadžbinu. Ljubojević, Širov, Anand, a sad i vi.
       - Ne, ja ne živim u Španiji, ja prosto ovde imam mnogo prijatelja i dolazim da izučavam šah. A najprijatnije mi je more, jer sam rođen na Crnom moru i more mi jako dobro čini za odmor i dobro raspoloženje.
      
       Kosmičku igru su po sagi doneli bogovi, a u zbilji šah i jeste oponašanje kosmosa, stalno razaranje i stvaranje. Kako bi vi objasnili suštinu magije na 64 polja?
       - Ne znam da li šah imitira kosmos, ali jeste određen model našeg života. Pored čistih pravila igre, postoje figure, 64 polja i to se apsolutno ne menja kao što se druge stvari menjaju u životu i najvažnije osećanje je da ja znam da sam vladar svoje sudbine u toj partiji.
      
       Svaki prvak sveta imao je višak energije. Staro pokolenje zanimalo se doktoratima, srednja generacija novinarstvom, a ovi najmlađi biznisom. Da li vi osećate taj višak, iako još nije završena godina vašeg vladanja?
       - Ne osećam, zato što u savremenom šahu ima mnogo programa gde mogu da se istrošim. A moja je želja, da jednom reorganizujem šahovski svet, jer u ovom trenutku vlada apsolutni haos. Problemi su toliko duboki da ja baš ne vidim kako će to u perspektivi da se reši. Međutim, ja želim da pokušam, jer osećam odgovornost, ako ni zbog čega drugog a ono da se sećaju da je bar za vreme dok je Kramnik bio šampion postojao nekakav red u šahovskoj organizaciji. Znam da je to vrlo, vrlo teško jer je situacija ispuštena odavno. Iako je toliko mnogo nagomilano negativnosti ja ću se potruditi makar i zbog one izreke, da je čovek odgovoran zbog toga što nešto nije pokušao, a ne zbog toga što nije uspeo.
      
       Igrali ste mnogo puta s Judit Polgar i niste baš bili džentlmen. Uzimajući u obzir sve prirodne razlike, ima li žena teoretske šanse da bilo kada postane apsolutni prvak sveta?
       - Ne, zato što šah nije samo igra za tablom. Muškarci lakše izdržavaju napor od sedam časova, a priroda je tako ustrojena, da se muškarci bave grubim poslovima, a žene porodičnim ili nekim blažim, mekšim, intelektualnim. Šah traži ogromno požrtvovanje, izuzetnu fizičku kondiciju i veoma oštar karakter, a to ipak nije svojstveno ženi.
      
       MILUNKA LAZAREVIĆ