Sin bivšeg predsednika pripretio je doskorašnjim sugrađanima "Ne dao vam bog da se vratim." U listu simboličnog naziva "Reč naroda" odgovorili su mu: "Ne dao ti bog da se vratiš"

      U Požarevcu, za razliku od Švajcarske, nije dosadno. Privreda, za razliku od švajcarske, miruje, ali političko javno mnjenje vri. Za to se, ovih dana, pobrinuo i lokalni požarevački list Reč naroda, kad je objavio otvoreno pismo Marka Miloševića - predsedniku opštine Slavoljubu Matiću. To će pismo preneti i mnogi beogradski listovi (malo skraćeno), a mi ćemo pismo štampati od reči do reči.
      
       Pismo
       "Obraćam Vam se povodom Vaše izjave u vezi moje porodice i Vaših procena u vezi mog eventualnog povratka u Požarevac.
       Što se tiče moje imovine koju ste nazvali ruglom, slažem se da joj to ime sad pristaje, pogotovo imajući u vidu da je to postala Vašom zaslugom i politikom, koja je kasnije definisana kao revolt i, verovatno, kolateralna šteta revolucije, kao i naknadnim jednostranim i pristrasnim sprovođenjem zakona, ili, bolje reći - zloupotrebom zakona.
       Za vreme puča, u noći između petog i šestog oktobra prošle godine, nad mojim objektima izvršena je surova pljačka, u kojoj su učestvovali i pripadnici policije, što nema nikakve veze ni sa kakvom revolucijom ili politikom. Sve te pljačke nastavljene su i kasnije, tokom celog oktobra, danju ili noću, na očigled policije i građana. Dalje, mojim radnicima je u toku cele ove godine onemogućen pristup lokalima, čak i onda kada je trebalo samo da se čiste i promene izlozi. I svima koji su pokušali da se približe, na primer radnicima pekare, prećeno je.
       Vaša želja je da se svi žitelji Požarevca osećaju bezbedno, izgleda da neće biti ispunjena, imajući u vidu diskriminatorski i nasilni odnos prema mojoj porodici, prijateljima, radnicima i imovini.
       To sve, naravno, nije iznenađujuće, imajući u vidu način na koji ste postali predsednik opštine a, takođe, verujem da Požarevljani i ne mogu ništa dobro da očekuju, s obzirom na Vaše kvalifikacije (za koje sumnjam da su negde objavljene), kao i prethodno iskustvo.
       Što se tiče izjave da sam bilo koga proganjao u Požarevcu, želim da kažem kako bih voleo da po imenu i prezimenu navedete sve te moje takozvane žrtve, a da pri tom niko od navedenih nije psihijatrijski pacijent ili narkoman.
       Kažete da koliko ste Vi upoznati, meni mnogi dosta toga ne opraštaju?! Ne znam da li i ko to ima meni šta da prašta, ali svakako da ja sigurno nikome tu neću ništa oprostiti i pre bih rekao da je to jedan od glavnih razloga što se u Požarevac nikada neću vratiti. Dakle, ta procena Vam je delimično tačna.
       Naravno, jasno je i meni i svima da to nije Vaša procena, već nastojanje za koje, unapred, mogu da Vam kažem da Vam je ispunjeno, jer ne daj bože ni meni, ni Vama, da se vratim!
       Sa željom da što duže tako lepo, evropski i demokratski dišu moji bivši sugrađani, sa Vama na čelu."
      
       Otpozdrav
       Pismo je u redakciju Reči naroda stiglo poštom, iz Beograda, a za Marka Miloševića potpisala ga je njegova supruga Milica Gajić. Mi smo zamolili gospođu Milicu Gajić za razgovor, ali ona, nažalost, nije bila spremna da govori za novine. Potrajao je taj razgovor nekoliko minuta (telefonom), razgovor nezvanični, i mi nećemo iznositi neke detalje, polazeći od činjenice da svako ima prava na svoju privatnost. Ipak, nekoliko njenih misli tu privatnost (verujemo) neće povrediti, ako ih, ukratko, prepričamo: ona bi se rado, kaže, vratila u Požarevac, popravila sve što je uništeno i nastavila normalno da radi. Ako joj dozvole.
       Naša javnost zna, pisalo se o tome naveliko, da se u Požarevcu, pre dve godine, otprilike, desila velika tuča između nekoliko mladih ljudi, pripadnika Otpora, i drugih mladih ljudi, prijatelja Marka Miloševića. Varnica je izbila u jednom kafiću, a dvojica otporaša bukvalno su pretučeni. Javni tužilac optužio je bio teško povređene otporaše, za pokušaj ubistva! Taj se slučaj vukao po sudu, da bi, ovih dana, javni tužilac, dva dana pošto je obelodanjeno pismo Marka Miloševića, optužio Markove prijatelje, koji su pretukli dvojicu otporaša.
       Naravno da je otvoreno pismo predsedniku opštine, u kome se pominju psihijatrijski pacijenti i narkomani, razgnevilo članove Narodnog otpora Požarevac, koji su, ne bez razloga, posumnjali da su ove opake reči upućene baš njima, i sastavili su otpozdrav na pismo. U svom saopštenju za javnost, koje je upućeno na stranicama Reči naroda, oni Marku poručuju - Ne dao mu bog da se vrati! Tako glasi naslov njihovog saopštenja u novinama. Pa kažu još da je preteće pismo Marka Miloševića, upućeno predsedniku opštine Slavoljubu Matiću, rezultat popustljivosti novih vlasti prema ljudima iz bivšeg režima, koji su se bavili pljačkama, premlaćivanjima i hapšenjima neistomišljenika. To je njihovo mišljenje i njihovo pravo da se njihovo mišljenje javno čuje, mada, istine radi, moramo reći kako ima i suprotnih mišljenja u državi Srbiji, tačnije kritika novoj vlasti, kojoj se zamera na revanšizmu.
       Neka cveta stotinu cvetova, a mi ćemo se vratiti saopštenju za javnost požarevačkih otporaša. Kažu oni da "mladi Milošević može u svom besu i svojoj nemoći... i da preti, samo zato što do njega i njegovih batinaša još nije stigla ruka pravde... U svom besu, nemoćan da se suprotstavi zdravim ljudima, mladi Milošević posredno priznaje da je tukao psihijatrijske slučajeve i narkomane (dakle, bolesne ljude), koji, ako je tako, nisu mogli da mu se suprotstave." I zato pitaju Marka Miloševića, javno, da li je tačno da je tukao vlasnika kafića Tim Bobana Gajića, svog bivšeg zeta Gorana Savića Šinzova, bivšeg načelnika policije Radišu Jovića, direktora koncerna zdrave hrane Bambi Miroslava Miletića, sekretara Demokratske stranke iz Kostolca Dušana Jovanovića... otporaše Momčila Veljkovića, Radojka Lukovića i Zorana Milovanovića, advokata Dragana Ivanovića Bu(dz)u, (dz - izgovoriti kao jedan glas, prim. naša), policajca Dragana Lakovića Lakija...
      
       Zaštita
       Da li će na sva ova pitanja stići odgovor, ostaje da se vidi. Ali, mi imamo odgovore predsednika opštine Požarevac Slavoljuba Matića, koji za naš list kaže da mu je, posle objavljivanja Markovog pisma, policija nudila zaštitu, ali da je on to odbio. Ne plaši se on Marka Miloševića, kaže, koji i nije u zemlji, nego uvek postoji opasnost da neko drugi sve te pretnje ostvari. Ali, kaže, neka niko u Požarevcu ne misli da će se prošlo vreme vratiti, a da ovde drugi vetrovi danas duvaju dokaz je i to što su opštinske novine objavile Markovo otvoreno pismo. Ništa slično se, dok je mladi Milošević bio u Požarevcu, nije moglo dogoditi.
       - Mi smo, pre nekoliko meseci, imali dopunske lokalne izbore i od pet odborničkih mesta, koja su držali socijalisti, Dos je uzeo četiri, socijalisti jedno. Zato kažem da je njihovo vreme u Požarevcu prošlo. Što se tiče "načina" na koji sam postao predsednik požarevačke opštine, mogu reći da sam išao na izbore, pobedio na izborima, a opštinska me je skupština tajnim glasanjem izabrala za predsednika. Moje kvalifikacije nisu tajna; objavite: završio sam Višu ekonomsku školu i godinama radio u poslovodstvu. Član sam Demokratske stranke Srbije, imao sam višegodišnje opoziciono političko iskustvo, a nije bilo lako to iskustvo sticati u Požarevcu, gradu koji su Miloševići smatrali svojim vlasništvom - kaže Matić.
      
       Predsednik
       Da li je predsednik opštine znao da je pismo stiglo u redakciju opštinskog lista? Ne, nije znao, kaže predsednik, i dodaje da je glavni urednik Reči naroda pismo objavio sam, kako i dolikuje urednicima u demokratskim opštinama. Ove njegove reči potvrdio nam je i glavni urednik lista gospodin Kuzmanović.
       - Pismo me nije iznenadilo, pošto sam očekivao trenutak kada će se oglasiti neko od članova porodice Milošević. Možda su oni bili iznenađeni što je pismo objavljeno u novinama, koje su opštinske, i to pismo čoveka koji ovde nije zapamćen po dobru. Neki nam zameraju da olako prepuštamo medijski prostor ljudima iz bivše vlasti, ali ja se ne slažem, pošto mislim da je to jedan novi momenat za sve nas. Moramo se navikavati da demokratija ima svoja pravila, i to je to. Zanimljivo je da su za mene, kao kandidata za predsednika opštine, glasale obe odborničke strane, i to je opet bilo nešto novo za naše prilike. Neću da se hvalim, ali mi smo za godinu dana uradili nekoliko kapitalnih investicija. Toliko o mojim kvalifikacijama. A to što on proziva psihijatrijske pacijente i narkomane, to je manir Marka Miloševića. Oženjen sam, imam dvoje dece i nisam ni pacijent ni narkoman. Svi su otporaši za njih to, kako ih je nazvao, a zaboravio je još da doda i reč - homoseksualci. Ali, taj deo pisma više govori o autoru samom, nego o ljudima kojima su uvrede upućene - kaže Matić.
       Razgovoru nikad kraja... Tema jeste golicljiva, ali ništa ne treba presoljavati. Biće tu još varničenja. U međuvremenu, sve što je ostalo, u Požarevcu, iza Marka Miloševića - od parka Bambi do famozne Madone - izgleda žalosno i propada na kiši. To je šteta. U Madoni je koka-kola bila jeftinija nego u gradu, a do nje je omladinu vozio autobus - besplatno, govore danas ljudi koji su prema svakoj prošlosti pomalo sentimentalni.
      
       PETAR IGNJA