Guverner Narodne banke Jugoslavije je, kaže, spreman da ide na sud i tvrdi da je za predizbornu kampanju još rano. U Kompaniji Karić misle da je guverner prenaglio, da je izbornu kampanju započeo. Verovatno je da će serijal "Braća Karić" biti nastavljen

      Guverner Narodne banke Jugoslavije Mlađan Dinkić je rekao: "Astra banka je bila kancer našeg bankarskog sistema." Tako je obrazložio svoju odluku da posle mesec dana administracije likvidira ovu finansijsku organizaciju. Kako ni okolno bankarsko tkivo nije baš najzdravije, guverner nije hteo da sačeka prvobitno obećanih šest meseci, nego je "kancer" odstranio odmah. Iz nekog razloga, osetio je potrebu da doda kako "ne strahuje ni od Karića, niti od bilo koga drugog sa političke scene, jer kad ste čisti, nemate čega da se plašite" i zaradio žestok aplauz prisutnih na Beogradskoj berzi.
       Usred izbora na Kosovu, previranja u DOS-u tim povodom, završenih pregovora sa Pariskim klubom, početka pregovora sa Londonskim klubom poverilaca i ostalih teških tema, pažnja celokupne javnosti mobilisala se na dilemi - da li to država želi da uništi Bogoljuba Karića i njegovu imperiju zbriše sa lica Srbije, ili je zakon najzad jednak za sve, ma kako se oni zvali. Iz odlučnosti guvernera jasno je da će Astra banka biti samo epizoda u sagi o Karićima.
      
       Snalaženje
       Anatomiju poslovanja ove banke najbolje je raščlaniti, s jedne strane, kroz viđenje guvernera Dinkića, koji je kao prvi čovek centralne banke dužan da kontroliše celokupan bankarski sistem i reaguje čim uoči anomalije i s druge, same banke koja je, pretpostavimo, poslovala onako kako je smatrala da treba i da je (u datim uslovima) dozvoljeno.
       Problem našeg bankarskog sistema jeste u tome što se prethodni guverneri, naročito tokom prošle decenije, nisu slepo držali opisa svog posla. Štaviše, dozvolili su da se u bankarskom sistemu zapate takve pojave kao što su Dafiment banka i Jugoskandik. Tu priču odlično znamo. I za "normalne" banke, jedino bankarsko pravilo koje je važilo bilo je - "snalazi se kako znaš". Ko se snašao - snašao se, ko nije - propao je, a ko se preterano snašao, doživeo je sudbinu Astra banke.
       Da razmotrimo, dakle, koji su stručni argumenti i kontraargumenti za prethodnu tezu. "Odluka o zatvaranju Astra banke doneta je isključivo iz stručno-bankarskih razloga. Nikada nikakvu odluku, pa ni ovu, nisam doneo iz bilo kakvih političkih i vanbankarskih motiva", kategoričan je, u razgovoru za NIN, guverner NBJ Mlađan Dinkić. "Još u trenutku kad smo uveli administraciju 16. oktobra ove godine, banka je imala uslove za likvidaciju, jer nije ispunjavala čak sedam od deset propisanih kriterijuma bankarskog poslovanja, plus osnivački cenzus - umesto da ima pet miliona dolara novčanog kapitala, ona je bila u minusu za 35 miliona dolara. Uz to, imala je štednju od 17 miliona maraka i veliki broj deponenata van BK kompanije. Da smo je likvidirali odmah, nastala bi velika šteta za državu", kaže Dinkić.
      
       Falsifikat
       Postoje i nešto drugačija tumačenja zašto se čekalo sa likvidacijom banke - cilj je, prema ovoj teoriji, bio da se Bogoljub Karić navede na pomisao kako će uspeti da spase banku, pa da unese devize u zemlju i proda ih Narodnoj banci, da bi se tim dinarima isplatili neki od deponenata van BK sistema, koji su naglo, posle Dinkićeve objave i Karićevog odlaska iz zemlje pustili akceptne naloge i navalili da podižu svoje depozite. Tako bi se, prema ovom mišljenju, doduše korišćenjem diskutabilnih metoda, umanjila šteta i deo iznetog novca vratio u zemlju.
       Guverner Dinkić sa ovim se ne slaže sasvim, ali kaže da ima istine u tome da je jedan od ciljeva bila zaštita deponenata. Zato je i uvedena administracija.
       Da je banka za proteklih mesec dana počela da naplaćuje nešto od onih spornih 72 miliona dolara kredita koji su i uzrok njene nesolventnosti i da su davali verodostojnu dokumentaciju, odnosno da se stanje na deviznim računima poklapalo sa tvrdnjama iz banke, ona bi dobila šansu da nastavi rad. Umesto toga, kaže Dinkić, nadležni u banci dostavili su centralnoj banci za nekoliko dana dva različita papira, očigledno falsifikovana (što nam je guverner dao na uvid) o tome gde je plasirano 40 miliona dolara. Za ovakav plasman, podseća guverner, mora se imati obimna dokumentacija sa preciznim podacima kome je, za koji projekat, na koliki rok, pod kojim uslovima i sa kojim obezbeđenjem novac plasiran.
       U saopštenju koje je NIN dobio iz Astra banke, kaže se da je u prvih mesec dana administracije, banka vratila 24,5 miliona maraka kredita, ali nije dobila šansu da do prvobitno utvrđenog roka od šest meseci vrati preostale kredite. Dinare po osnovu prodatih deviza Narodnoj banci, Astra banka iskoristila je za izmirenje obaveza prema deponentima i izdvajanje obavezne rezerve.
      
       Verodostojnost
       Ispostavilo se, tvrdi Mlađan Dinkić, da su izveštaji koje je banka poslala kontrolorima NBJ - lažni. "Da smo znali da banka nema 18 miliona dolara kod Aka banke u Moskvi ili u svojoj filijali Astra banka IBU Nikozija, ne bismo im ni dali šansu za administraciju. Drugo, kad smo tražili klasere o promenama stanja računa kod Aka banke, prvo su deset dana odugovlačili, a onda nas je pravna služba banke obavestila da su klaseri nestali. Neko ih je 'sklonio'. Inače, prvo nam je rečeno da kod ove banke 'Astra' ima 7,9 miliona maraka, a dva dana kasnije da je zapravo reč o 2,1 miliona dolara, bez objašnjenja gde je razlika. Isto je sa bankom u Nikoziji - 17. oktobra su nas obavestili da imaju na računu 9,7 miliona dolara, a dva dana kasnije da imaju u stvari 1,3 milion dolara. To su takvi prekršaji da Narodna banka ne bi mogla da vodi deviznu politiku kad bi se i druge banke tako ponašale", kaže Dinkić. Zato je centralna banka podnela krivičnu prijavu protiv NN lica koje je falsifikovalo dokumenta i dalo lažne podatke.
      
       U Astra banci tvrde da dostavljena dokumentacija nije falsifikovana "a nadležne institucije utvrđuju da li je nešto falsifikovano ili nije". Takođe, "iako dva klasera kod Aka banke nisu odmah bila nađena, što je zapisnički bilo konstatovano, kontrolori NBJ su dobili sve potrebne izvode Aka banke direktno iz Moskve kao potpuno verodostojan dokument o potvrdi stanja na računima Astra banke kod ove banke".
      
       Zaduživanje
       Guverner priznaje da je Astra banka u zemlju unela i za različite namene Narodnoj banci prodala blizu 30 miliona maraka. "Ali, to nije vraćanje kredita. Oni ne mogu da naplate kredite koje u stvari nisu ni odobrili i u tome i jeste njihov problem. Prema informacijama kojima raspolažemo, banka nema novca, pa je i ovo što je uneto u stvari pozajmljeno", kaže Dinkić. Ove njegove reči potvrđuju i neki beogradski bankari naši sagovornici, koji kažu da se Bogoljub Karić svima koji imaju novac u poslednjih desetak dana obraćao za pozajmicu. Na pitanje - ko bi kompaniji sada, u situaciji u kakvoj se nalazi, dao pozajmicu i sa kojim obezbeđenjem, guverner kaže da je novac stigao preko LHB banke i da su se verovatno zadužili po (astronomskoj) kamatnoj stopi od pet odsto mesečno, a moguće je da su zauzvrat dali godišnju pretplatu na kartice Mobtela. Postoji i druga varijanta, koju guverner nije pomenuo, a ni želeo da komentariše, da su upravo akcije Mobtela poslužile kao obezbeđenje kredita.
       Osim Mobtela, Karići u zemlji od "opipljive" imovine poseduju još sedam vila na Dedinju. Kako su, prema saopštenju iz kompanije, platili porez na njih, mogu ih uknjižiti, pa dakle i prodati. "Verovatno im ponos i oreol uspešnih biznismena, koga ne žele da se odreknu, nije dozvolio da prodaju vile", kažu neki beogradski bankari. Drugačiji je slučaj sa nekretninama (uključujući i dvorac u Engleskoj) koje braća poseduju u inostranstvu.
       Sve su ovo indicije da ranija teorija guvernera Dinkića, kako braća Karić zapravo nemaju novac, bar ne sopstveni, možda i nije sasvim bez osnova. Da izložimo, ukratko, tu teoriju: banka je nastala tako što je inicijalni kapital dobila iz sive (dakle nelegalne) emisije novca u vrednosti od 114 miliona maraka, što je utvrđeno kontrolom i na osnovu čega je kompanija najveći obveznik poreza na ekstraprofit. "S obzirom da je ovoliki novac dobio praktično na poklon od bivšeg režima, moja je pretpostavka da Bogoljub Karić, kao personifikacija kompanije, nije imao pravo da sam uzima ceo profit. Tim novcem najverovatnije su finansirani razni državni poslovi i zbog toga sada i ne može da pruži dokaze gde je novac plasiran, nego daje ove "smešne papire", misli Dinkić.
      
       Kipar
       Poređenje sa Dafiment bankom i njenom vlasnicom možda je preterano, priznaje guverner, ali samo po obimu - matrica je, tvrdi, ista. Kariću je data mogućnost i novac da napravi jaku kompaniju, s tim što je deo, možda i veći, morao da vrati bivšem režimu. Banka je, praktično, služila da se novac iz Srbije "isisava" i izvlači u inostranstvo. Jedini pravi biznis ovde je Mobtel, koji je "ne zna se pomoću kakvih trikova i knjigovodstvenih egzibicija", kaže Dinkić, "iskazao gubitak". Zato je drugo preduzeće, Astra Simit, na listi "Ekonomist magazina" rangirano kao najprofitabilnija firma.
       "Ne znamo da li se plasman sredstava inostranim kompanijama može smatrati ispumpavanjem novca iz Srbije. Te kompanije su prema kiparskim propisima mogle da plasiraju taj novac i fizičkim i pravnim licima. Kao što je javnosti poznato, deo tih sredstava plasiran je fizičkim licima. Oni su najveći deo tih plasmana vratili, dok su preostali iznosi plasirani u telekomunikacije, Internet mrežu, nabavku kompjuterske opreme... Članovi porodice Karić su pomenutih 24,5 miliona maraka kredita vratili kompanijama, a ove prosledile jedinici na Kipru", kaže se u saopštenju iz Astra banke.
       Međutim, kad je čuo šta se dogodilo sa matičnom bankom, i guverner kiparske nacionalne banke obavestio je guvernera Dinkića o pokretanju likvidacije jedinice na Kipru. Saradnja sa ruskom centralnom bankom ide nešto teže.
       Suština cele priče, smatra guverner, jeste u tome što su se okolnosti (kako političke, tako i ekonomske) prošle godine promenile, a Karići nisu - nastavili su da posluju kao i pre. Da bi vratili stare dugove, pravili su nove, Mobtel se zaduživao na finansijskom tržištu sa kamatama od pet odsto mesečno, da bi se kao garant pojavila Astra banka, sa kamatama od šest odsto mesečno. "Tako bi balon na kraju pukao, s tim što bi dalje odugovlačenje da se igra prekine samo povećalo štetu i lanac dugova", tvrdi guverner Dinkić.
      
       Politika
       Ono što guverner uporno razdvaja, a Kompanija Karić u svojim saopštenjima uporno spaja, jeste pitanje naplate ekstraprofita i likvidacija banke. Dinkić tvrdi da ove dve stvari nisu ni u kakvoj vezi, pošto je banka likvidirana, zajedno sa drugima, tokom raščišćavanja bankarskog sistema. To ne isključuje ekstraprofit, koji se može naplatiti iz druge imovine, pa i zaplenom.
       Marina Jovanović, portparol BK Grupe, pak, kaže da se na tu priču da ekstraprofit i likvidacija banke nemaju veze, prešlo kad je postalo jasno da će banka platiti porez.
       I na kraju, opet politika. Ne odolevaju joj ni Dinkić ni Karić. Prvi za drugog kaže da je pokušao da zaigra na tu kartu "u očaju, pošto vidi da je ekonomski pročitan, pa sad traži anketne odbore i skupštinska većanja o njegovom slučaju". Biće zanimljivo videti ko će da stane na njegovu stranu, poručio je Dinkić manje samim Karićima, a više kandidatima za podršku. "Ne zaboravite da je Karić pored vlasti finansirao i deo opozicije, jedan je od osnivača Socijaldemokratije, da ne pominjem izvesne 'nezavisne ekonomiste'. Sad je došlo vreme da ih podseti da vrate usluge", kaže Dinkić.
       Na kraju se stvorila takva klima da je sad Bogoljub Karić sam po sebi, ako nije grubo reći, postao do te mere vruć krompir da ga bar glavni politički lideri neće javno uzimati u odbranu. Kada su novinari u Skupštini Srbije presreli Čedomira Jovanovića, šefa poslaničkog kluba DOS-a da ga pitaju šta misli o gašenju Astra banke, on je vrlo jasno podržao guvernera, bez obzira što ovaj sa vrhom DS-a nije baš u najtoplijim odnosima. Opet, Dejan Mihajlov, šef poslaničkog kluba DSS-a, bio je prilično rezervisan, nagoveštavajući da taj guvernerov potez možda treba i da se preispita. Potrebu da se o tome izjasni, pored Momčila Trajkovića, osetio je i Marjan Rističević, poslanik DOS-a. On je tvrdio kako "Vlada Srbije nema veze sa tom odlukom", potom kako "guverner kolje vola za kilo mesa" i kako je "počeo predizbornu kamanju ne rušenjem Astra banke, nego Bogoljuba Karića".
      
       Žrtve
       Javile su se i kolateralne žrtve - Kiki Zurovac, menadžer Zdravka Čolića, žali se da sad ne može da uzme pasoš iz banke (!) pa mu trpi posao.
       Krivična prijava, uprkos najavi, protiv Karića još nije podneta, tvrdi guverner Mlađan Dinkić. On je na neslavnom mestu "uništitelja" Karićeve imperije zamenio Aleksandra Radovića, direktora Republičke uprave javnih prihoda. Kako nam je rekla Marina Jovanović, portparol kompanije, RUJP i Radović pristali su da sačekaju da se ostatak prve rate poreza na ekstraprofit uplati sa malim zakašnjenjem, banka je u prošli petak dala sve od sebe da pribavi novac "i pet i po miliona maraka je brže preko četiri strane banke stiglo u Jugoslaviju, nego što je NBJ prosledila dinare Astra banci" da bi u tri po podne bilo na raspolaganju. Ceo dan trajao je, kaže Jovanovićeva, rat nerava, da bi u tri sata i petnaest minuta došao likvidacioni upravnik sa sudskim rešenjem za gašenje banke. "Sve ovo urađeno je, reklo bi se, pomalo tendenciozno, jer za dvadeset minuta ne mogu se ni otkucati rešenja, ako sve nije unapred pripremljeno", kaže Marina Jovanović.
       Da je pripremljeno, pripremljeno je, tako da se banka tog poslednjeg dana uzalud trudila. "Po ovom principu nema banke u Jugoslaviji koju guverner ne bi mogao likvidirati za 24 sata", kaže za NIN advokat Sava Anđelković, pravni zastupnik akcionara nekoliko ranije likvidiranih banaka. "U stabilnim društvima niko i ne zna kako izgleda guverner centralne banke. Kod nas se guverner pojavljuje svakog dana i svojim istupima zaplaši i rastera deponente, što je pravno nedopustivo. S druge strane, on je istovremeno i guverner i predsednik Komisije za utvrđivanje zloupotreba u privredi, što je takođe nespojivo. I treće, ne sme da se ponaša selektivno, kao da ima diskreciono pravo da odluči koju će banku likvidirati. Šta je sa onim bankama koje su godinama unazad zrele za likvidaciju, kao što su Beobanka, Beogradska banka i druge? I na kraju, zakon se ne primenjuje putem štampe i preko noći, nego se bankama mora ostaviti zakonski rok. Zato će sada grupa akcionara likvidiranih banaka prikupiti podatke o šteti i tužiti NBJ i državu", kaže Anđelković.
       Guverner je, kaže, spreman da ide na sud. Za predizbornu kampanju još je rano, za zaustavljanje priče sa Karićima već je kasno. Zato valjda svi ostali ćute kao zaliveni.
      
       BILJANA STEPANOVIĆ