Na predlog vlade u skupštinsku proceduru je unet Predlog novog zakona o Vojsci Jugoslavije. Vojni rok se skraćuje sa dvanaest na devet meseci i uvodi se "civilno služenje vojnog roka".
       Srpski cinici su odavno rekli da Englezi uče na Kembridžu, a Srbi na greškama. Analizirajući najnoviju srpsku istoriju neko je nedavno primetio da se Srbima nesreća "džaba" dogodila. No, da krenemo redom. Odbrambena doktrina u SFRJ nazivana je "opštenarodnom odbranom". Ideja je bila jasna. Niko ne sme da potpiše kapitulaciju, a u slučaju dolaska okupatora organizovao bi se gerilski otpor koji bi uključivao najšire slojeve stanovništva. Svi smo bili odbrana i sve je bilo organizovano, u skladu sa tom idejom. Pozivari su delili pozive, pravo i dužnost sticali su se na jednom mestu, Srbi su pravili ispraćaje, familije su bile ponosne, bio je to dokaz zrelosti, i pre svega muškosti. Sve ostalo je bila rutina, zakletve, skupljanje pikavaca i lišća u Novembru, precrtavanje dana u kalendaru... Na vojnim vežbama postizani su vrlo dobri i odlični rezultati. Vojni stručnjaci su tvrdili da je tadašnja Jugoslavija imala, po snazi, četvrtu vojsku u Evropi. Sračunali su broj ljudi u uniformama i količinu tada modernog ruskog naoružanja. Brojke su bile neumoljive. A onda je došla devedeset prva. Sistem opštenarodne odbrane se pokazao kao savršen. JNA je u Sloveniji izgubila rat od sopstvene rezerve. Zatim rat u Hrvatskoj. Srpski ratnički duh još jednom je dokazan. Odziv na mobilizaciju u Srbiji bez Beograda bio je 50 odsto, u Beogradu 15 odsto. Majke su u skupštini tražile svoju decu, istu onu koja su se nazivala vojnicima dok nije zapucalo.
       Posle četiri godine veliki igrači su zaključili da je vreme za finale. Društvo iz Avijana je pošteno odradilo svoje plate, potpisan je Dejtonski sporazum i dugo željeni mir je došao na ove prostore.
       Život je nastavljen kao da se ništa nije dogodilo. JNA je postala VJ, pozivari su delili pozive, pravo i dužnost sticali su se na jednom mestu, Srbi su pravili ispraćaje, skupljali pikavce i lišće u Novembru i precrtavali dane u kalendaru. Na vojnim vežbama postizani su vrlo dobri i odlični rezultati.
       Onda su došle devedeset osma i devedeset deveta. Posle, nadasve profesionalno, odrađene intervencije jugoslovenske vojske i srpske policije na Kosovu veliki igrači su opet odlučili da se umešaju iako su Srbi na referendumu jasno rekli da im to nije dozvoljeno. Dok su zapadni vojni analitičari upozoravali na snagu jugoslovenske vojske i opasnost koja preti njihovim pilotima Srbi su se skupljali na trgovima i mostovima, u stilu "samo neka dođu, mi ih čekamo". Zahvaljujući izuzetnoj mudrosti vojnog vrha i profesionalnom ponašanju svih pripadnika vojske i policije ogromna većina naoružanja je sačuvana. Tenkovi tako što su sakrivani, raketni protivavionski sistemi sa radarima tako što radari nisu uključivani, a posade malokalibarskih topova su bile toliko efikasne da se NATO avijacija nije usuđivala da ih napadne ni u samoodbrani. PVO je odradio lavovski deo posla što je potvrđeno i posle dolaska novih i nadasve demokratskih snaga na vlast. Veliki legalista i patriota, dr Vojislav Koštunica, predsednik SRJ, države koje nema, odlikovao je ove godine pripadnike PVO ordenom ratne zastave nekog reda, nažalost ne znam kojeg, za zasluge u odbrani otadžbine od NATO agresora. Jedan F-117, jedan F-16, račun od 30 milijardi dolara i nekoliko hiljada mrtvih za samo 78 dana. Za širu javnost je samo ostalo nepozanto kakvim sve vrstama ordenja raspolaže Vojska Jugoslavije.
       Ipak, promene su bile neminovne. Demokratske snage su zato i došle na vlast, da bi menjale stvari u demokratskom smeru. Svojim demokratskim ušima su osluškivale demokratsku javnost koja je tražila demokratske promene i u vojsci. Neko udruženje za ljudska prava predlagalo je skraćenje vojnog roka i uvođenje institucije "prigovora savesti", i shodno tome, "civilno služenje vojnog roka". To je praktično značilo da bi svaki fizički zdrav, i na prvi pogled mentalno normalan muškarac, imao neotuđivo pravo da bira između jedne od dve obaveze služenja državi po sili zakona s jedne strane ili krivičnog gonjenja po tom istom zakonu, s druge. To je, nesumnjivo, vrhunac pojedinačne slobode u jednom demokratskom društvu.
       Niko nije sumnjao da će nova i demokratska vlast prihvatiti takav predlog. Tim predlogom zemlja se približava Evropi i svetu što je vrhunski cilj o kojem nema razgovora, a s druge strane, čuvaju se najbolje tekovine srpske ratničke tradicije. Pozivari će i dalje deliti pozive, pravo i dužnost sticaće se na najlepši način na jednom mestu, Srbi će praviti ispraćaje, skupljati pikavce i lišće u Novembru (ovo u Novembru svi osim decembarske i januarske klase), precrtavati dane u kalendaru i postizati vrlo dobre i odlične rezultate na vojnim vežbama...
      
       VLADIMIR ČELEKETIĆ,
       Valjevo