NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Ne znam zašto me osuđuju

Izvinila bih se gledaocima i našoj pobednici zbog svoje reakcije, ali ona je bila krajnje spontana

      Za Snežanu Dakić, autora i voditelja emisije "U trendu" TV kritika je krajem devedesetih imala, uglavnom, reči hvale. U godinama sveopšte nemaštine bila je "obrazovana, elokventna, odmerena i ozbiljna", "uvek daleko od banalnog i ekscentričnog".
       U svojoj emisiji (koja postoji od oktobra 1994. kada je počela da se prikazuje na TV Politika) ona se trudila da pokaže da i "umetnost može biti u trendu". Danas, "U trendu" se emituje na Televiziji BK.
       Međutim, nedavni komentari Snežane Dakić prilikom prenosa izbora za Mis sveta su naišli na brojne kritike javnosti.
       - Iskreno se čudim onima koji su se odjednom toliko stavili u zaštitu jedne, u suštini trivijalne manifestacije kakva je "Mis sveta" koja, dosad, nikada nije privlačila tolike komentare javnosti. Posebno onim novinarima koji me u štampi lično vređaju. O takvim priredbama srpska javnost nikada nije imala puritanski stav. A i zašto bi? Da nije bilo mojih komentara, čini mi se da bi sve prošlo prilično nezapaženo. Nisam prevodilac, iako sam profesor španskog jezika i književnosti po struci i mogla bih da budem prevodilac kako sa španskog, tako i sa engleskog, ja sam voditelj i u studiju sam bila u ulozi komentatora. Izbor za mis ni u kom slučaju nije bio prilika za visokoumne komentare, jer tu nije reč ni o putopisu, ni o istoriji civilizacije niti umetnosti, nego o zabavnoj formi u kojoj su i sami voditelji, Džeri Springer i njegova pomoćnica, bivša mis Velike Britanije, imali takođe zabavan pristup. Vodila sam mnoge emisije uživo na radiju i ovo mi je delovalo kao radijski šou-program koji je ležeran, duhovit i simpatičan. Bilo je pogrešno očekivati od mene da u vidu "makovog zrna" sa divljenjem komentarišem priredbu koja je O.K. ali nemam razloga da joj se divim. Posmatrala sam je sa jednim otklonom koji se od iskusnog novinara i TV ličnosti očekuje.
      
       Zamera vam se "burna reakcija" na nesnalažljivost naše misice, njeno nepoznavanje jezika, "rasistički" komentari na višak tamnoputih lepotica, ironičnost, neumereni smeh, arogancija...
       - Ne treba zaboraviti da je taj prenos išao uživo. Izvinila bih se gledaocima i našoj pobednici zbog svoje reakcije, ali ona je bila krajnje spontana. Sa uzbuđenjem sam kao i svi drugi čekala šta će ona da kaže, jer smo svi bili prijatno iznenađeni što je ušla u prvih deset (to se nije dogodilo prethodnih 30 godina) i meni se krajnje spontano izmakla reakcija: "Kakav blam, zašto nije povela prevodioca!" iz razočaranja i ujedno neke napetosti koju sam kao i svi kraj malih ekrana osetila. Budimo iskreni, svi su to isto kod kuće pomislili. Zašto mene osuđivati što sam to izrekla? Ne vidim da je rasizam konstatovati da li je neko crnac ili belac jer ovde je reč o izgledu i lepoti, a boja kože i konstitucija je nešto što je sastavni deo izgleda. Inače, nije moja uloga da u studiju budem konvencionalna, ponavljam klišee niti da ikog oponašam, nego da pomeram granice. To je zadatak koji sam oduvek sebi postavljala - različitost. Takvo je bilo i komentarisanje za mis sveta - pomeranje granica proisteklo iz jedne spontane atmosfere koju je kreirala ta manifestacija. A TV kritičari tome ne bi trebalo da se čude. Uostalom, zašto smo postali toliko osetljivi na smeh? Ako neko može bolje da simultano prevodi i da komentariše, nemam ništa protiv da stanemo na crtu.
      
       Iako mestimično prošarana filmom, dizajnom, muzikom, arhitekturom, emisija " U trendu" je modni magazin, a Snežana Dakić se sve češće pojavljuje u ulozi modnog novinara.
       - Ako me tako javnost vidi to mi ne smeta, ali mi i ne imponuje. Ima dosta mode u mojoj emisiji. To je u redu. Moda kod nas živi i u njoj se mnogo toga dešava. Za neke je možda virtuelni svet, ali za mene je stvaran.
      
       Po kojim kriterijumima odlučujete šta ćete predstaviti u svojoj emisiji kao važeći trend?
       - Kriterijum je moja procena i procena mojih asistenata. U trendu će uvek biti nešto što nosi umetničku vrednost, ali istovremeno pomera granice ili reflektuje nove tendencije u svom domenu. Rad na TV je kompromis. Ukoliko želite da nešto bude popularno i da se gleda onda to mora da bude prijemčivo i relativno komercijalno, da se obraća širokoj publici koju ja želim da, uslovno rečeno, edukujem kroz sadržaje koje preporučujem. Tako da je moja emisija okrenuta pre širem gledalištu nego stručnoj javnosti. "U trendu" sve više dobija zabavni karakter, ali, pošto ja nisam zabavljač nego novinar i voditelj, gledam da i tu uspostavim granice. Sve komercijalne teme koje mi se nude, moraju da prođu moje odobrenje i može da se pojavi samo ono što ja kažem da je O.K. i po kvalitetu i po dizajnu.
      
       Kako se vaša emisija menjala tokom proteklih sedam godina, to jest, koliko se BK "Trend", po vašem mišljenju, razlikuje od Politikinog? I, kuda dalje?
       - Nekada je ova emisija bila u mini-formi (deset minuta), više puta nedeljno, a od 1997. je nedeljni magazin. Menjala se kako sam se i ja menjala i kako su moja novinarska iskustva i moji pogledi na određene sadržaje sazrevali, kako se, na kraju, menjala i razvijala i naša scena. Poslednjih godina u mojoj emisiji je sve više ekskluzivnih snimaka zabeleženih na licu mesta u inostranstvu. I dalje insistiram na domaćoj sceni, a kada je reč o temama iz inostranstva (otkad sam na BK), to su isključivo one koje sam ja stigla da zabeležim. Kuda dalje, ne mogu tačno da vam kažem. Ostaće magazin, zasad, takav kakav jeste, jer je to formula koja dobija, dobro prolazi i kod gledalaca i na tržištu, u smislu oglašivača, a i kao forma emisije u kojoj je postalo prestižno pojaviti se, tako da u 35 minuta nedeljno jedva stižem da napravim valjanu selekciju, meru između komercijalnog i umetničkog. Pomalo sam umorna od dokumentarne forme i tolikog multipliciranja - ne mogu da stignem da se pojavljujem na toliko mesta, pa bi mi promena odgovarala, ali ovo se još traži i šteta je menjati.
      
       U poslednje vreme vaša emisija, po tonalitetu, više podseća na City sa Pinka nego na kulturno-umetnički kolaž kakav je bila nekad. Koliko sebi dozvoljavate da se približite kiču i neukusu?
       - To je kontradikcija. Emisija City je proizašla iz moje emisije. Nastala je nekoliko godina kasnije kada je moja emisija bila jedinstvena u takvoj formi. Dalje, City je uvek bio karakterističan po pop pristupu. Da bi nešto imalo gledanost na televiziji, mora da bude donekle i komercijalno, ali to ne znači da ujedno podleže lošem ukusu. Prošlo je vreme preterane ozbiljnosti. Ja sam se promenila i moj način vođenja i pristupanja stvarima je ležerniji. Mislim da to, posle ovoliko godina dokazivanja u javnosti, mogu sebi da dozvolim zato što osećam da vladam materijom, a odatle proizlazi i moj lepršaviji pristup. Trendovi u vođenju emisija se menjaju pa se i ja menjam. Ne mislim da sam se time približila ni kiču ni mojoj "ćerki" - emisiji City.
      
       ZORA LATINOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu