Posle sjajno odigrane Aurore u Uspavanoj lepotici, Crnog i Belog labuda u Labudovom jezeru, prvakinja Baleta Narodnog pozorišta Ana Pavlović prvi put je tumačila i Žizelu u istoimenom baletu (2.11.2001). Prozračna i spontana u I činu, precizne alegro igre i etarastih skokova, s odmerenom dramatikom u sceni ludila, Pavlovićeva je u oba čina, držanjem ruku, nagibima tela i uzdržanošću u emocijama, dala jednu arhaičnu interpretaciju Žizele koja podseća na opis igre Ane Pavlove. Izvesna muzička nepreciznost i stilska nedorečenost (u II činu), u očiglednom insistiranju uvežbača na posebnosti stila Ane Pavlove, razumljive su. Na dobrom putu, sigurni smo da će ova naša veoma talentovana klasična balerina, daljim usavršavanjem ove uloge, postići željene rezultate. Izvanredan kao partner, Konstantin Tešea je elegantno, uzdržano i tehnički savršeno čisto odigrao Alberta, nadograđujući ovu ulogu (u II činu) uzvišenim patosom i iskrenim osećanjima primerenim situaciji.
       Mladoj Maji Veljković, koja se tako sjajno snašla u zahtevnoj ulozi Devojke u Mandarinu, a junački igrala Auroru ljupko i šarmantno (uprkos bombardovanju), potrebno je mnogo više proba za jedan virtuozni klasičan pas de deux. Ni sam iskusni Svetozar Adamović, bravurozan u solo igri, nije se baš najbolje snašao kao njen partner, u podrškama.
       Sjajnog stila, superiorna u stavu i gestu, velikih lakih skokova i prefinjenih detalja, bila je nezaboravno lepa Mila Dragičević, kao uzvišena kraljica vilisa Mirta, koja je, uz Jasnu Paunović (kao Vilisu u II činu), Mirjana Stamenković kao Batildu i Veru Radenković kao Drugaricu (I čin) - najpribližnije tumačila romantični stil klasičnog baleta. Prijatno iznenađenje priredili su nam izvođači Seljačke igre koji su ostavili bolji utisak od klasičarki II čina.
      
       MIRJANA ZDRAVKOVIĆ