NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Na probnom radu

I pored zvaničnog otvaranja, Centar nije otvoren jer ambiciozan plan zahteva novac iz republičkog budžeta, a to još nije rešeno

      Objašnjavajući da se Džez centar ne otvara koncertom bubnjara Džimija Koba (Jimmdž Cobb), Stjepko Gut je iznenadio okupljene u Velikoj dvorani Doma omladine Beograda. Sala je bila puna: a) zbog mogućnosti da se uživo vidi poslednji preživeli iz čuvenog kvinteta Majlsa Dejvisa iz pedesetih; b) zbog Stjepkove harizmatičke uloge u motivisanju kolega na kolektivnu akciju i v) da se Džez centru kao projektu različitih sadržaja u svrhu afirmacije džeza u Srbiji ukaže neophodna početna podrška.
       Dvodnevnim boravkom Koba u gradu otvorene su tri, među brojnim aktivnostima koje čine projekt. Pored koncertne delatnosti - sa Kobom su nastupili Gut (truba, fligelhorna), Rob Bagard (klavir, SAD) i Predrag Revišin (kontrabas) - otvoren je njorkshop i jam session program. Popodnevna radionica Amerikanaca okupila je stotinak klinaca, a dva sešna održana su u nekadašnjem džez klubu Doma omladine na međuspratu.
       "Probni rad" Centra podrazumeva da je Gut, kao autor idejnog projekta i budući direktor, postavio za urednika mladog Revišina, diplomca Džez akademije u Gracu i jednog iz generacije koja upravo postiže kreativni zenit. Revišin je osmislio program za prvi mesec rada: u klubu će, dve večeri nedeljno, nastupati afirmisani domaći džezeri, koji bi trebalo i da, u popodnevima pred koncerte, ostvare susret sa mladim talentima i pripreme njihovo angažovanje u sešn setovima večernjeg programa. Već ostvarivanje ideje da Centar bude mesto na kom će klinci dobijati informacije iz prve ruke i sticati scensku sigurnost, bilo bi dovoljno da Centar opravda razlog postojanja. Publici je - pokazala je to posebno kada je posle dva Kobova "zvanična" seta zakrčila i mali klub - to možda nedovoljno: kafane u kojima je džez preživeo mračnu kulturnu deceniju nisu mesta na kojima se džez zaista slušao. Osim u slučaju Jazbine, Platoa i SKC-a, njihovi vlasnici su često tražili od muzičara da prilagode intenzitet svirke onima koji su tu da bi "neometano ćaskali uz skupo piće".
       Centar nije otvoren ne samo zato što ga niko zvanično nije otvorio - ministar kulture Branislav Lečić je biranim rečima na džem sešnu potvrdio želju da pomogne ovu ideju - već zato što je plan veoma ambiciozan i zahteva da finansiranje bude budžetski rešeno. Gostovanje Koba i Bagarda omogućili su Ministarstvo kulture Republike Srbije i američka ambasada u Beogradu - pored obaveznog domaćeg, u budućnosti se ozbiljno računa na pomoć inostranog kulturnog establišmenta. Zasad, Centar čini mala kancelarija u kojoj radi Revišin, Dom omladine je pružio značajnu kreativnu i organizacionu podršku, a neki ljudi su priskočili u pomoć da dvojicu naših muzičara rasterete dela promotivnih i neposrednih organizacionih briga.
       Najzanimljiviju ulogu preuzeo je na sebe saksofonista Tića Jakšić - u subotu uveče dovodio je na sešn učesnike koncerta Nišvil u Beogradu (održanog u Sava centru), grupu po grupu, svojim kolima. Da bi stvar ozbiljno funkcionisala, samo za tri delatnosti koje su promovisane potrebno je angažovati bar još pet-šest ljudi: tako se neće desiti da se Revišin u pauzi svirke raspituje "gde su gosti iz Francuske?", ili da niko ne zna da li je za moguće učesnike džem sešna predviđeno besplatno piće. Razglas je, inače, odlično funkcionisao, mada su Stjepko i Kob povremeno morali da obuzdavaju (rokerski nastrojenog?) tonca, cene na šanku su malo ambicioznije nego džep prosečnih ljubitelja džeza, a enterijer će se sređivati "u hodu", obećavaju iz Doma omladine. Priroda muzike koja se svira primerenija je sedenju nego stajanju - nekoliko stolova ubačenih u salu druge večeri bitno je doprinelo opuštenijoj atmosferi.
       U strogom centru grada, Dom omladine Beograda idealno je mesto za rad Centra. Predviđeno je da klupski programi počinju u 21 sat i "zvanično" traju do ponoći, da bi se naglasio njihov umetnički sadržaj i ljudima koje čekaju jutarnje obaveze pružila prilika da (posle dužeg vremena) uživaju u džez majstorijama - umesto da prostor bude svratište za one koji su zakasnili na noćni autobus. Gut i Revišin biće neposredno uključeni i u, dugo očekivano, oživljavanje Beogradskog džez festivala, čiji se novi start (pod geslom: "Tamo gde smo stali", S. Gut) očekuje sledeće jeseni. U razgovoru sa novom ambicioznom direktorkom Doma omladine Jasnom Dimitrijević saznali smo da ekipa jedva čeka da prione na ovaj ozbiljan posao.
      
       VOJISLAV PANTIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu