Za Talja i Ananda samo je mat uzvišeni cilj igre, pa se činilo da im je žao što ne mogu bar četiri mata da ostvare u jednoj partiji, tek onda da se mirno odmore

      Sve bajke dolaze sa istoka, što je istok dalje - bajka sve veća. Pa i ona o kralju mladiću i zrnu pšenice. Gde je praotadžbina drevne igre i danas spore dve najveće zemlje sveta. Ali toponimi neumoljivo svedoče: Kraljeva indijska odbrana, Damina indijska odbrana, Nimco indijska odbrana. A napad? Napad se zove Gvišnavatan Anand.
       Još je bio politički živ istočni blok, a u svim njegovim zemljama šah privilegovana profesija. Zato je kao grom odjeknula vest da je Omladinsko prvenstvo sveta na Filipinima 1987. osvojio dečak iz Indije. Sledeće godine dolazi u metropolu šaha - Beograd - na grandiozni turnir velemajstora. Dobrodržeći seniori nisu mu dozvolili da se petlja oko prvog mesta, ali je sve prisutne ostavio u nedoumici. Šta će biti od mladića koji troši najviše petnaest minuta za svaku partiju? Da li je to eksplozija puberteta koji će sagoreti do prve zrelosti, ili reinkarnacija Hozea Raula Kapablanke?
       Jednom nas je Najdorf uveseljavao pričom: "Igrao sam sa kaputom Kapablanke. On obesi sako na stolicu, šeta, pije konjak i zabavlja lepe dame. Ja sedim kao ukopan i razmišljam, razmišljam, a Kapa u hodu povuče potez, i ja pravo u cajtnot. E, kažem ja sebi, nisi ti Migele za ovu igru, idi ti igraj fudbal ili nešto drugo."
       Anand poput Talja šeta i gleda tuđe partije, a ako su lomovi na pomolu, uživa kao najaktivnija publika. Karpov ne skriva ljubomoru sporovoznih: "Anand je talentovan, možda čak genijalan. On brzo igra zato što nije u stanju da izdrži napore dugog razmišljanja. Njega pritiska odgovornost odluke i on vuče potez da se što pre oslobodi te odgovornosti."
       Na Olimpijadi u Novom Sadu 1990 (kad smo još bili svet), Anand je kapiten indijske ekipe i debitant u mečevima za prvenstvo sveta. "Igraću kako najbolje umem, a da li ima boljih videćemo." Sa belim patikama i blu džinsom, sapleo se u drugom krugu, "na bal se ne dolazi bez fraka i rukavica". Ali, u Briselu Anand će shvatiti, a što je još bitno - i pametni ljudi iz Madrasa, da put ka prestolu vodi preko Evrope, uz gurua iz bivšeg Sovjetskog Saveza. Tandem Ubilava - Anand 1991. seli se u predgrađe Madrida i to je početak najfinijih radova na brušenju crnih dijamanata. Sve to finansira tamilska kompanija za informatiku a plod tamilsko-gruzijske saradnje naprosto fascinira. Brže od Napoleona, Viši osvaja sve najviše kote drvene armade: Rim, London, Madrid, Frankfurt, Moskva, Pariz - 37 prvih mesta. A 39 drugih biće da su veliki maleri.
       Mnoge su kombinatorike obmanjivali da su naslednici Mihajla Talja. Miša bi jetko odbrusio: "Ja testament još nisam pravio." Ali da je Usud hteo da poživi duže, dočekao bi da vidi čarolije iz Madrasa, i duboko sam uverena da bi srećan parafirao tu svetlost i svetost iz davnina.
       Svi štreberi i mašina naučili su kako se kreće i dela po teritoriji 8h8 i kako je pešak više ogromno bogatstvo. Za Talja i Ananda samo je mat uzvišeni cilj igre, pa se činilo da im je žao što ne mogu bar četiri mata da ostvare u jednoj partiji, i tek onda da se mirno odmore. Cela tabla bi se našla u obruču njihove šamanske aure, a snopovi zraka fiksiraju samo tuđeg kralja. Ma ko tu broji pešake, figure, važno je sačuvati damu i skakača, jer taj tandem obavlja najlepše egzekucije.
       Proteći će četiri godine u rajskim čarima nadmetanja lepote i snage, koja stalno dolazi, dolazi... Do Njujorka 1995. i meča sa Kasparovim. Cela se viteška Evropa udružila u nadi da će novi Talj vratiti čast i poštenje umrljanoj kruni. Sve je išlo po programu do desete partije. Onda Kasparov žrtvuje topa i histerično zatreska vratima, da je tankoćutni Indus odskočio sa stolice. "Treba me razumeti, opravdavao se na pres konferenciji - žrtvovao sam celog topa." Bila je to još jedna laž Hljestakova iz Bakua, jer je cela pozicija ležala na kućnom stolu za analize. Tu nastaje prelom. Anand više nije mogao da igra. Vaspitavan da ne smeta drugome, nije našao odgovor na pagansku drskost.
       Oporavlja se teško i relativno brzo, ali zauvek gubi onaj nevini anđeoski sjaj u očima. Osvaja Fidin kup u Šangaju i prvenstvo sveta u Teheranu. Kriza je ponovo na pomolu - poslednje mesto u Dortmundu. Da li prolazi i koliko će trajati? Nedavno je pobedio na osrednjem turniru na Korzici, a 25. decembra u Moskvi brani titulu prvaka sveta u verziji Fide. Sa željom da mnogo bolje prođe od onog prvog Korzikanca, razgovaramo sa Anandom trećim, jer će 11. decembra napuniti ravno 32 godine.
      
       Viši, u decembru igrate na Fidinom prvenstvu sveta. Ako odbranite titulu da li ćete učestvovati i na turniru kandidata koji najavljuje Brengejms u junu 2002. godine?
       - Već sam dao intervju po tom pitanju i izjasnio se da neću igrati.
      
       Tri K su potpisali protest Fidi protiv ukidanja tradicionalnog šaha na Fidinim takmičenjima. Šta vi mislite o tome?
       - Ne bi bilo loše da sad pitate Karpova koji će ipak igrati u Moskvi na Fidinom prvenstvu sveta, jer kad je potpisivao protest on je rekao da nikada neće učestvovati na takvom Fidinom takmičenju. A on je već odavno dao saglasnost da igra na turniru u Moskvi. U principu ja nemam ništa protiv brzine igre, ali hteo bih da sačekam da igram pod tim uslovima na moskovskom šampionatu, a potom ću izneti svoj definitivni stav i mišljenje.
      
       Deseta partija iz Njujorka ostaće upamćena po nekorektnom ponašanju Kasparova. Ali to je i prekretnica. Dotad smo gledali mladog Višija u naletu, a potom umornu senku u odbrani. Imate li danas imunitet na tako bezobzirne incidente?
       - Nije to jedini primer gde je ponašanje Kasparova bilo nekorektno. To se događalo nekoliko puta. A s druge strane, mislim da sam šahista koji je već sazreo. Nadam se da takve stvari neće više delovati na mene, sve ono što je izvan ploče. Međutim, moram to gledaocima i da potvrdim i da demonstriram, a to ćemo videti. Mislim da sam sve to nekako svario i da više neću obraćati pažnju na ponašanje izvan table. I naravno da bih bio veoma srećan ako to mogu i praktično da dokažem.
      
       Kada će doći do poremećaja odnosa u statistici - vi imate pozitivan bilans sa Kramnikom, Kramnik sa Kasparovim, a Kasparov sa vama?
       - Praktično, sve moje misli su skoncentrisane na prvenstvo sveta u Moskvi. Očigledno da u poslednjih sedam godina ova trojica šahista koje ste pomenuli potvrdili su ne samo svoje prevashodstvo, nego su oni i dostojni suparnici jedan drugom. Svaki od njih pokazao je izvesnu prednost u odnosu na drugog. To ništa ne znači. Situacija se kroz godine može promeniti. Najvažnije je pokazivati i dokazivati stalno dobru formu i majstorsku igru.
      
       Igrali ste uvek uspešno sa kompjuterima. U čemu je tajna borbe protiv mašine?
       - Poslednjih godina ja sam vrlo mnogo radio sa kompjuterom i uz pomoć kompjutera i moguće je da mi nijanse koje sam uočio u radu pomažu da igram protiv njih. Moja igra je možda u nekom stepenu bolje izbrušena, nijanse mi ne daju neku prednost, ali mi daju bolje razumevanje borbe sa kompjuterom.
      
       Viši, vrlo malo znamo o vašem prvom susretu sa šahom, o vašim učiteljima i vašem obrazovanju.
       - Prvi učitelj šaha bila mi je majka kada sam imao šest godina. Odmah sam zavoleo šah i počeo da igram stalno. I jednog prelepog dana kad smo prolazili ulicom primetili smo da postoji šah klub "Mihail Talj" u Madrasu. Učlanili su me i ja sam odlazio tamo da igram. Sledeće godine moj otac je dobio poslovni premeštaj na Filipine i poveo nas je sa sobom. Tamo sam nastavio da igram šah i na moju sreću, otac je upoznao velemajstora Torea. A majka, pošto je videla moju opsesiju šahom htela je da nađe nekog profesionalca koji će sa mnom da radi. Telefonirala je Evgeniju Toreu i rekla mu da njen sin jako voli šah, izučavao je njegove partije i voleo bi da ga sretne. Na Filipinima sam često igrao. Bio sam previše mali da bi Tore sa mnom radio, ali gledao sam njegove partije, on je pogledao moje partije. I uopšte, imam najlepše uspomene sa Filipina iz moje šahovske karijere, da tako kažem. Tu sam zavoleo definitivno šah i kad sam se vratio u Indiju počeo sam ozbiljno da ga izučavam.
      
       Zato ste u Manili i osvojili omladinsko prvenstvo sveta.
       - Da, ta je zemlja za mene ostala u najlepšem sećanju.
      
       Vaša porodica je dobro situirana a ipak imate mecenu koji podržava vaš razvoj. Kako je došlo do tog susreta?
       - Do 1991. godine moj otac je snosio sve troškove za moj šahovski razvoj. Potom je firma "Aramko", velika kompjuterska organizacija iz Madrasa u sledećih pet godina sponzorisala sva moja putovanja i pripreme za turnire.
      
       Zbog brzine kojom igrate upoređuju vas sa Kapablankom, zbog kombinatorike sa Taljem, a zbog ponašanja sa Keresom. Ko vam je najbliži i najdraži prethodnik?
       - Kao ličnost u mom srcu najveće mesto zauzima Mihail Talj. On mi je bliži od svih. On mi je bio i savremenik. Njega sam poznavao i o njemu mogu da govorim. Keresa ni Kapablanku nisam mogao da vidim. Ali postoje određene legende o Kapablanki, o Keresu ili recimo o Fišeru koji je živ, ali s kojim nažalost ne mogu da se sretnem, ali po odnosu prema šahu meni je Talj najbliži.
      
       Mnogo naroda živi u Indiji. Rabindranta Tagore pevao je na bengali jeziku. A da li ga vaši Tamilci osećaju kao svog pesnika?
       - Da, bengali jezik se razlikuje od tamilskog, ali je Tagore bio preveden na sve jezike u našoj zemlji. U Indiji postoji bezuslovno nacionalno jedinstvo i njega u Indiji obožavaju svi narodi a njegova poezija oduševljava i Tamilce. S druge strane, sigurno da je u zemlji Bengali ushićenje još i veće.
      
       Šta bi bile glavne osobenosti vašeg naroda, ako izuzmemo one iz Sri Lanke?
       - Ja bih izdvojio kulturu mog naroda jer tamilski jezik je stariji od 5 000 godina. Vrlo je lepo slušati poeziju na tamilskom jer je melodičan. Zemlja je južna i ima osobenosti svih južnih zemalja, ali bih u prvi plan izdvojio i istakao drevnu kulturu tamilskog naroda.
      
       Da li su Tamilci potomci Dravida?
       - Da, Tamilci su potomci Dravida i slove kao najstariji narod u Indiji. Iako ima i pridošlica koji su asimilovani, u osnovi najveći procenat čine potomci Dravida među Tamilcima.
      
       Srećno ste oženjeni Arunom sa kojom ste kažu, po običaju vaše kaste, bili vereni još u detinjstvu. Mogu li ti običaji da odole navali mlađih civilizacija?
       - Sa Arunom sam se upoznao šest meseci pre venčanja. Naravno da su roditelji imali veliki uticaj na tu odluku. S druge strane, u Indiji postoji mnogo tradicija i mnogo naroda i ne može se reći da su postupci u svim tradicijama jedinstveni. U samoj Indiji u toku je velika evolucija i tradicija se menja. Pre dve hiljade godina ljudi se nisu ženili po želji roditelja nego su sami birali. Potom se situacija izmenila ali kroz neko vreme ponovo može da dođe do novih promena. Ali bezuslovno, u savremenoj Indiji ne samo tradicija već i običaji koji dolaze sa Zapada utiču na društvo.
      
       Osim Arune i matova čemu se najviše radujete u životu?
       - Veoma se radujem muzici i vrlo sam srećan ako mogu da čujem dobru pesmu. A volim i da probam dobra jela (vegetarijanska). To me takođe čini srećnim. Mogu da se osećam jako dobro i bez svega toga. Ako je sve normalno i dobro, mnogo mi i ne treba.
      
       Koliko časova dnevno, u proseku, posvećujete radu u šahu?
       - Obično, kad se spremam za turnire radim pet sati dnevno. Nekad malo više, nekad malo manje, ali vrlo skoncentrisano. U proseku dve do tri nedelje radim intenzivno, a potom se nekoliko dana obavezno odmaram od šaha da bih bio svež.
      
       Ko je najviše doprineo razvoju modernog šaha?
       - U principu, može se reći da su mnogi šahisti dali doprinos razvoju šaha, ali bih dodao da je pojava Kasparova delovala vrlo snažno na modernizaciju naše igre, naročito na pripreme u otvaranju. Odlučujući faktor sada je, naravno, kompjuter. Jer, to što je radio Kasparov, to sada radi kompjuter - podigao je kvalitet igre na novi nivo. Mislim da sada kompjuter motiviše šah mnogo više od bilo kog prethodnika.
      
       U Jugoslaviji nema šahiste koji ne voli Ananda. Zato vam od srca želimo pobedu u Moskvi, ali ako ikada igrate meč sa Kramnikom ostaćete obojica bez navijača. A kakav je odnos snaga po tom pitanju u drugim zemljama?
       - U mnogim zemljama gde sam igrao, osetio sam ljubav navijača, a u mojoj zemlji, u Indiji, naravno, to je posebno. U tim zemljama osećam se vrlo dobro, vrlo komforno. Pretpostavljam da se isto tako i Kramnik oseća, ali mi je teško da govorim o njegovoj popularnosti. Pretpostavljam da ima isto tako visoko uvažavanje.
      
       Malo je glupo, ali neizbežno - šta je za vas šah?
       - Nešto kao prirodna pojava, to je deo moga bića i ja ne bih hteo da ga analiziram.
       Da li to proročanski zvuči Tagore na jeziku Tamila: "Je li istina, je li istina, da sam te tražio kroz vekove, kroz svetove, je li istina?"
      
       MILUNKA LAZAREVIĆ