Sa 17. novembrom završena je krvava faza, košmar koji je trajao godinama i sada nastupa period kada ćemo ponovo morati da gradimo poverenje jedni prema drugima

      Pravi pobednik nedavnih parlamentarnih izbora na Kosovu nisu ni Ibrahim Rugova ni njegov Demokratski savez (DSK), iako su dobili skoro 48 odsto glasova i osvojili pedesetak mesta u budućem kosovskom parlamentu. Pobeda "umerenog nacionaliste Rugove ima gorak ukus". Pravi pobednici kosovskih parlamentarnih izbora, su, paradoksalno, Srbi i Beograd koji su, podržani od međunarodne zajednice, izveli veliki povratak na Kosovo.
       Ovako je prošle sedmice francuski nedeljnik "Nuvel opservater" kratko prokomentarisao ishod glasanja na Kosovu 17. novembra.
       Rada Trajković, potpredsednik Demohrišćanske stranke Srbije, jedini srpski član u Privremenom administrativnom veću Kosova i sada poslanik koalicije Povratak u budućem kosovskom parlamentu je ovim dobila i ličnu satisfakciju za mukotrpno dokazivanje da Srbi dobijaju i kada sarađuju, a ne kada svima teraju "šiljak u nos". Osporavana i optuživana za nacionalnu izdaju, često i ponižavana od svojih sunarodnika što sedi za istim stolom sa Tačijem, Rugovom i Hajradinajem sada razmišlja o tome kako u budućem parlamentu Kosova, pod direktnim patronatom međunarodne zajednice, ostvariti sigurnost Srbima koji su tamo ostali i povratak više od 200 hiljada onih koji su se posle juna 1999. godine otuda prisilno iselili.
      
       Kakva je atmosfera na Kosovu i Metohiji posle 17. novembra? Da li su međunacionalne tenzije u porastu?
       - Naprotiv. Među svim ljudima na Kosovu i Metohiji, bar je moj utisak takav, tenzije su posle novembarskih izbora osetno opale. Kao da je svima na neki način laknulo. To se oseća na svakom koraku. Svi oni kojima je dosta rata, ubistava, paljevina, pljačke, a takvih je sigurno ogromna većina među stanovnicima Kosova i Metohije na neki način osećaju da je sa 17. novembrom završena krvava faza, košmar, koji je trajao godinama i da sada nastupa nov period u kome ćemo morati ponovo da gradimo poverenje jedni prema drugima, da razgovaramo kako da bolje živimo. Ne gajim iluzije da će sve ono ružno što nam se proteklih godina dešavalo nestati preko noći, da će se zaboraviti ko je kome i kakva zverstva učinio. Ne gajim iluzije da će svi sada odjednom prihvatiti novu situaciju i želeti mir. Na to ukazuju i novi teroristički akti albanskih ekstremista posle 17. novembra u pojedinim mestima na Kosovu i Metohiji. Ni među Srbima nisu svi oduševljeni ovakvim razvojem događaja. Nekima više odgovara atmosfera mržnje, podela i sukoba. Još je mnogo onih koji su se uživeli u stanje haosa i bezumlja.
      
       A šta ukoliko Albanci, kako je to u svojoj prvoj postizbornoj izjavi rekao Ibrahim Rugova, proglase nezavisnost? Tačno je da nijedna albanska partija nema dovoljnu većinu da sama formira vladu, ali su po pitanju nezavisnosti sve albanske parlamentarne stranke potpuno jedinstvene.
       - Ibrahim Rugova je to rekao zbog trenutnih političkih potreba njegove partije koja, kao što se videlo, nije uspela da osvoji apsolutnu većinu, reč je o manevarskom činu, dok se ne vidi šta će se i kako dalje. No, bez obzira na njegove izjave i izjave drugih albanskih lidera koji i dalje ne odustaju od ideje nezavisnog Kosova i Metohije, sigurna sam da je to, bar u ovom trenutku apsolutno nemoguće. Najveći dokaz za to su ponovljeni stavovi svih relevantnih faktora međunarodne zajednice da neće dozvoliti nikakvu raspravu niti izjašnjavanje o nezavisnosti, makar u naredne tri godine.
      
       Da li Albanci ili bar jedan deo njih ponovo može da se odluči za nasilno ostvarenje nezavisnosti, za ponovni govor oružja?
       - Ta opcija nije u potpunosti isključena, mada sam ubeđena da je i većini albanskog življa na Kosovu i Metohiji dosta ratovanja. To mogu biti manje, militantne grupe, koje imaju i svoje posebne interese za tako nešto. To će pre svega biti najveća briga međunarodne zajednice koja će i dalje držati sve ključne poluge vlasti u pokrajini. Nja njima je da takvo ponašanje energično suzbiju, a na nama je da im u tome svesrdno pomognemo. Eventualne nove oružane akcije na Kosovu i Metohiji bile bi shvaćene kao terorizam. I da ponovim, tu je naša država koja sada ima znatno veće mogućnosti da nam pomogne.
      
       Kako će, po vašem mišljenju, izgledati rad parlamenta budući da Srbi i Albanci već godinama nisu sedeli zajedno u skupštinskim klupama?
       - Biće to sve, samo ne protokolarne sednice. Protivurečnosti su toliko velike i duboke da će se na sednicama voditi zaista pravi rat, ali rečima, za svaku tačku, za svaki zarez po svakom pitanju koje bude na dnevnom redu. Biće to zaista ogorčena borba, ali ponavljam parlamentarna, skupštinska borba. Mi iz koalicije Povratak, sigurna sam, činićemo to mudro i dostojanstveno, na civilizacijski, evropski način. Jasno je da Albanci imaju većinu u parlamentu i neće im biti teško da nas preglasaju. No tu je civilni administrator Ujedinjenih nacija koji ima prava i ovlašćenja da spreči donošenje svake odluke koja nije zasnovana na poštovanju prava svih etničkih grupa na Kosovu i Metohiji i koja nije u skladu sa osnovnim načelima zaštite ljudskih prava i sigurnosti građana. Naš nastup u budućem kosmetskom parlamentu biće i prilika da javno, za skupštinskom govornicom progovorimo o problemima koji pogađaju srpski narod na Kosovu i Metohiji, da javno predlažemo rešenja za pojedine probleme, što do sada nismo bili u prilici da činimo. U odnosu na uslove i okolnosti u kojima je srpski narod živeo na Kosovu i Metohiji poslednje dve godine zaista nam se pruža daleko veća mogućnost da neke od tih problema rešimo.
      
       Vi ste jedan od retkih srpskih lidera sa Kosova i Metohije koji je u prethodne dve godine imao prilike da se susretne sa albanskim liderima, Hašimom Tačijem, Ramušom Hajradinajem, Ibrahimom Rugovom. Kako ste se u tim u prilikama osećali?
       - Svakako, samo ne naročito prijatno. Zamislite kada na nekoj konferenciji sedite između Hašima Tačija i Ramuša Hajradinaja. To je verovatno bilo i namerno smišljeno od strane predstavnika međunarodne zajednice, ali sve sam to izdržala znajući da je srpski interes da budem prisutna na tim skupovima. Bilo mi je izuzetno teško na sednicama Privremenog administrativnog veća, naročito u prvim danima posle rata. Pored toga što sam bila jedini srpski predstavnik, bila sam i jedino žensko na tim sastancima. Najvažnije je znati šta čovek hoće i kojim sredstvima to može da postigne. Predstavnici međunarodne zajednice su pokušavali i kroz neformalne kontakte, zajedničke ručkove i večere, da nas čak sprijatelje. Međutim, po mom mišljenju, mi nemamo razloga da se nešto posebno prijateljimo, nego da vidimo kako možemo mirno, civilizovano da živimo jedni pored drugih.
       Da budem iskrena, od tih kontakata, mnogo mi je teže padalo nerazumevanje jednog dela naših Srba koji su me osuđivali i optuživali da šurujem čak i sa Hašimom Tačijem.
      
       Na čemu će koalicija Povratak insistirati u radu kosmetskog parlamenta?
       - Za nas je najvažnije da u parlamentu donesemo propise koji će garantovati bazbednost i sigurnost svih građana Kosova i Metohije. Propise koji će omogućiti nesmetano kretanje na čitavoj teritoriji, propise koji će garantovati ličnu i imovinsku sigurnost. Ono što je nama najbitnije, a što se nadam da će podržati i međunarodna zajednica, jeste stvaranje svih pa i pravnih uslova za povratak raseljenih Srba na Kosovo i Metohiju. Naravno, ne pada nam na pamet da zaboravimo i da stalno insistiramo da se otkrije šta je sa više od 1200 otetih i nestalih Srba od rata naovamo. Posebno se moramo izboriti za to da se vrati sve ono što je oteto i da se donesu propisi koji će onemogućiti Albance da pod pritiskom i iznudom kupuju srpska imanja i kuće ne bi li podstakli iseljavanja Srba. Mora se doneti i propis o zaštiti Srba u enklavama gde sada žive. Kada je o ekonomiji reč, takođe moramo stvoriti pravnu regulativu koja će omogućiti svima da na legalan način stiču i od legalnog rada žive. Buduća vlada Kosova i Metohije mora biti osposobljena da te propise striktno primenjuje.
      
       U javnosti su se već pojavile spekulacije o budućim koalicijama u kosmetskom parlamentu. Rugovin Demokratski savez ne može sam da formira vladu. Nosilac liste koalicije Povratak dr Gojko Savić je na neki način ponudio Rugovi zajednički nastup u parlamentu i formiranje vlade. Koliko je to realno?
       - Mislim da tu u ovom trenutku nije uopšte politički mudro licitirati oko nekih navodnih koalicija. Prvo, mi još nismo definitivno odlučili ko će sve biti naši poslanici u budućem parlamentu. Nismo se oformili kao parlamentarna grupa. Jednostavno, nismo se čestito još svi ni okupili, jer se zna kako je tekla predizborna kampanja. Nije mudro ni zbog toga što tek treba videti kakav je tu naš interes ako uđemo u koaliciju sa nekom albanskom partijom. Treba proceniti kakav će to odjek imati među kosmetskim Srbima, jer ponavljam, rane su suviše sveže da bi se tek tako olako prihvatila koalicija sa onima koji hoće da otmu deo naše zemlje. Treba sačekati i videti šta su njihovi dalji planovi i ciljevi. Ne bi bilo mudro da im nekom koalicijom pomognemo u ostvarenju separatističkih ciljeva. Drugo, ukoliko i postoji neka mogućnost za koaliciju, ne treba javnim istrčavanjem dovoditi u neugodnu poziciju budućeg koalicionog partnera pred javnošću i time mu otežavati eventualne dobre namere. Po mom mišljenju, srpska grupacija u budućem kosmetskom parlamentu treba da se zalaže za ostvarenje svojih ciljeva i naravno uvek treba podržati svaki predlog neke druge grupacije koji ide ka ostvarenju tih ciljeva. Znači, pre sam za dnevnu ili parcijalnu koaliciju nego za neko prejudicirano vezivanje i pogađanje unapred. Mislim da mnogo veću pažnju treba da posvetimo poslanicima, iako malobrojnim, drugih, nealbanskih entiteta, jer su njihovi problemi istovetni sa našim, a onda da zajednički nastupamo u odnosu na Albance.
      
       LJUBIŠA POPOVIĆ