Da li je opština Savski venac izgubila više stotina hiljada maraka prodajom "Cepteru" nacionalizovanih placeva na Senjaku , ili je reč samo o lokalnim političkim prepucavanjima DS-a i DSS-a

      Plac je jedan, veličine skoro 30 ari, a lokacija primamljiva: Senjak. Valjda zato, postoje barem dve verzije razloga i načina na koji je prodato zemljište u Vukovarskoj ulici koje je 1935. godine uknjiženo na ime patrijarha Varnave Rosića. Priči o prodaji prethodi, međutim, nećkanje opštinskih vlasti oko toga hoće li, ili ne, uopšte prodati nacionalizovanu zemlju.
       Posle patrijarhove smrti, zemljište je 1937. godine "prebačeno" u vlasništvo Srpske pravoslavne crkve, da bi zatim, 1959. godine, bilo nacionalizovano i postalo vlasništvo države, što je bilo sve dok nije isparcelisano i na licitaciji 7. novembra 2001. godine prodato Filipu Cepteru i Nebojši Gavriloviću.
      
       Dogovor
       Plac patrijarha Varnave, ukupne veličine 80 ari, isparcelisan je pošto je 6. septembra ove godine nadležnoj stručnoj službi takav zahtev uputio Izvršni odbor opštine, ali bez znanja njegovog predsednika Stanimira Zornića (Demokratska stranka Srbije) i bez potpisa, a sa pečatom Izvršnog odbora (ovaj papir stavljen je NIN-u na uvid) koji je tu stavio potpredsednik IO iz Demokratske stranke Nikola Saveski "na osnovu Regulacionog plana koji je na snagu stupio u martu 2000. godine, prema kome su i izdvojene tri parcele površine od tridesetak ari", kako Saveski reče u izjavi za NIN.
       Prethodno, dok je predsednik Zornić bio na godišnjem odmoru, 24. avgusta IO formira "komisiju za sprovođenje javnog nadmetanja za dodelu gradskog građevinskog zemljišta", a na njeno čelo dolazi Duško Tomašević iz DSS-a. Desetog oktobra u listu "Danas" izlazi oglas Direkcije za gradsko građevinsko zemljište kojim se, upravo na inicijativu opštinske komisije, raspisuje za 25. oktobar javno nadmetanje za ukupno devet parcela na Dedinju i Senjaku, od kojih tri sa placa patrijarha Varnave (nacionalizovana je, inače, i još jedna od ponuđenih parcela). I tu nastaje čitava zbrka, pošto u međuvremenu i opštinsko predsedništvo (15. oktobra), i komisija (17. oktobra), i Izvršni odbor (23. oktobra), svi jednoglasno, odlučuju da se oglas poništi, odnosno da se (sporna) zemlja ne prodaje dok se ne donesu zakoni o denacionalizaciji i lokalnoj samoupravi, o čemu se pismima obaveštava i Direkcija za gradsko građevinsko zemljište.
       Uporedo, međutim, prijave za licitaciju uredno se prikupljaju, primaju se i uplate depozita od 10 odsto od najniže utvrđene cene (između devet i po i deset i po miliona dinara, odnosno oko trista hiljada maraka, za svaku od tri parcele o kojima je ovde reč) kao ulaznica za licitaciju, i zainteresovani učesnici pojavljuju se zakazanog datuma u zgradi opštine Savski venac. Tu, prema zapisniku, bivaju obavešteni da se licitacija odlaže (a ne da se poništava, kako je dva dana ranije odlučio IO), i to ne zbog spomenute odluke, koja učesnicima u licitaciji nije čak ni saopštena, već zbog nedostatka kvoruma među članovima komisije (prisutan bio samo jedan od ukupno trojice).
      
       Zavođenje
       Nova runda javnog nadmetanja zakazuje se za 7. novembar. A šestog novembra, Izvršni odbor menja svoju odluku donetu samo dve nedelje ranije, i većinom glasova od šest prema jedan odlučuje da se licitacija ipak obavi; onaj jedan je glas predsednika IO Stanimira Zornića, dok je među većinskih šest i glas Srđana Debeljkovića, takođe člana DSS-a, koji je prema Zornićevim rečima na toj sednici "bio zaveden pogrešnim informacijama".
       Zašto je odlučeno da se nacionalizovana zemlja ipak proda uprkos ranijim odlukama i obećanjima? Nikola Saveski najpre odgovara da je sve urađeno po zakonu, da je bilo sličnih javnih nadmetanja i za brojne druge nacionalizovane placeve po ovom gradu, te da je "radi komunalnog uređenja naša procena bila da to zemljište treba staviti na konkurs, jer su predviđena ulaganja u infrastrukturu ogromna". Takođe, nastavlja Saveski, i "ljudi su već dali 10 posto depozita za učešće u konkursu".
       Isto će, da je sve urađeno u skladu sa zakonom, u saopštenju dostavljenom NIN-u ustvrditi i Direkcija za građevinsko zemljište, navodeći i da je licitacija od 7. novembra bila "prvo javno održano nadmetanje za dodelu gradskog građevinskog zemljišta na području Dedinja, koje je u prethodnom periodu postalo sinonim za mahinacije i nepoštovanje osnovnih propisa u građevinarstvu, što ukazuje na čvrstu odluku gradskih vlasti da radi isključivo u skladu sa zakonom". Podseća Direkcija u saopštenju i da je u prethodnih godinu dana Srpskoj pravoslavnoj crkvi dodelila četiri lokacije na području grada (Labudovo brdo, Višnjička banja, Kotež i Žarkovo), i to besplatno.
       I pravni zastupnik SPC-a Bogoljub Cvetinović kaže da su "oni formalno-pravno imali uslove za prodaju", međutim, dodaje i da je Crkva ipak iznenađena ovim "nelogičnim i neshvatljivim" postupkom kome su se, pre nego što je sproveden do kraja, i pismeno usprotivili.
       S druge strane, Nikola Saveski tvrdi da mu je, prilikom konsultacija sa Pravnom službom SPC koje su prethodile prodaji spornog zemljišta, rečeno da je Crkva izgubila interesovanje za plac u Vukovarskoj broj dva pošto je, na osnovu odluke Drugog opštinskog suda od 4. decembra 1996. godine, dotadašnjim zakupcima stanova u bivšoj kući patrijarha Varnave dozvoljeno da te stanove otkupe.
       S treće strane, opet, u pismu patrijarha srpskog Pavla upućenom opštinskim vlastima stoji da je Crkva "iz sredstava javnog informisanja došla do saznanja da je izložena javnoj prodaji kuća sa pripadajućim joj placem i pomoćnim objektima, u kojoj je živeo i upokojio se blaženopočivši patrijarh srpski Varnava", uz molbu opštini da "preduzme potrebne mere da se - do stupanja na snagu odgovarajućeg zakona - obustavi rasparčavanje i bilo kakva prodaja oduzete imovine Srpske pravoslavne crkve, a u konkretnom slučaju nepokretnosti blaženopočivšeg patrijarha Varnave".
       Priča o prodaji dela placa u Vukovarskoj 2 svoj vrhunac doživljava kada iz duhovnih siđemo u svetovnije sfere i pogledamo zapisnik sa licitacije. Reč je, dakle, o tri parcele sa placa patrijarha Varnave pod oznakama 9-5, 9-8 i 9-9, za koje su se prijavili Filip Cepter (9-5), Filip Cepter i preduzeće za izgradnju, trgovinu i usluge VSOP iz Beograda (9-8), te Nebojša Gavrilović i Aleksandar Stanišić, direktor VSOP-a, za parcelu 9-9.
      
       Licitacija
       Prva parcela prodata je Filipu Cepteru, kao jedinom ponuđaču, za početnu sumu od 10 418 743,60 dinara, a kako se "nadmetalo" za ostale dve, citiraćemo zapisnik: "Početna cena (parcele 9-8) je 9 473 670,60 dinara. Predložena je slobodna licitacija, i zastupnik preduzeća VSOP povećao je početnu cenu na iznos od 9 480 000,00 dinara, dok je punomoćnik (Filipa Ceptera) advokat Gordana Kojadinović povećala iznos na 9 484 000,00 dinara. Nakon toga, zastupnik preduzeća VSOP je odustao od dalje licitacije."
       U slučaju parcele 9-9, direktor VSOP-a Aleksandar Stanišić odustao je od nadmetanja pošto je Nebojša Gavrilović povećao početnu sumu od 9 575 000,00 dinara za pet hiljada dinara. Dodajmo, takođe, da je VSOP sličnu upornost u licitiranju pokazao i prilikom licitiranja za još jednu od ponuđenih parcela, 29-3, koja je kupljena pošto je početna cena od 4 261 904,40 dinara povećana na 4 270 000,00 dinara.
       Da rezimiramo, preduzeće VSOP i njegov direktor Aleksandar Stanišić odustajali su od dalje licitacije pošto bi početne sume bile povećane za ne više od tri stotine maraka. Ovo će navesti predsednika IO Stanimira Zornića na zaključak da "postoji sumnja da je licitacija bila dirigovana", a istu mogućnost prihvata i Nikola Saveski, koji kaže da je "očigledno da su se međusobno dogovorili u međuvremenu između otkazane i održane licitacije".
       Navodi Saveski i da misli da je i preduzeće VSOP na licitaciji dobilo (kupilo) jednu od ponuđenih parcela, međutim, iščitavanje zapisnika pokazalo je da to nije tačno.
      
       Cena
       Kako u "Cepteru" i VSOP-u komentarišu tok javnog nadmetanja u kome su učestvovali, nismo uspeli da saznamo, pošto su nam prvi u poslednjem trenutku otkazali zakazani razgovor, za koji zatim tokom naredna četiri dana (uključujući i vikend, doduše) više nisu imali vremena, dok drugi, barem kod službe 988, uopšte i nisu registrovani.
       Sve u svemu, parcele sa placa patrijarha Varnave, prosečne veličine desetak ari, kupljene su na "prvom javno održanom nadmetanju" za po trista i nešto hiljada maraka, s tim što će se i ova suma prepoloviti ukoliko se novac uplati odjednom tako da će ar placa nove vlasnike stajati oko 15 hiljada maraka.
       Vredi na ovom mestu navesti rezultate NIN-ove mini-ankete među uglednijim beogradskim firmama za promet nekretnina, koji su pokazali da je tržišna vrednost jednog ara na ovoj lokaciji između 50 i 60 hiljada maraka. Opšti komentar na izlicitirane cene, dodajmo i to, bio je, "Stvarno!? Pa, to je džabe."
       Saveski pak kaže da je ovde reč samo o osnovnoj ceni koja će biti uvećana ostalim dažbinama za uređenje zemljišta i infrastrukture, koje će pored ostalog podrazumevati i kupovinu trafo-stanice čija je cena preko 100 hiljada maraka.
       U svakom slučaju, kupovina je zaključena i ugovori overeni, a poslednju priliku da nešto izmeni nezadovoljna Demokratska stranka Srbije imaće, možda, na sednici Skupštine opštine, ako uspe da usaglasi stavove deset svojih, i ako na svoju stranu pridobije još devet tuđih odbornika, koliko joj fali da bi imala većinu u opštinskoj skupštini. Opet, ni to neće vredeti baš ništa ukoliko se ispostavi da skupština nije vlasna da poništi konkurs i licitaciju, a kako stvari izgledaju, sva je prilika da će se upravo to na kraju i ispostaviti.
      
       NIKOLA VRZIĆ