Čujem da se ponovo uvodi mala matura, a izostaju prijemni za srednju školu. Baš kao što sam se ja školovao. I šta mi fali!

      Koliko se sećam, na maloj maturi pre Drugog svetskog rata i prvih godina druge Jugoslavije na maloj maturi polagali su se srpski i matematika. (Odlikaši su bili oslobođeni te obaveze). Bilo je to zato što je postojalo manje obrazovanog sveta, pa je i mala matura (ili niži tečajni ispit) već bila nekakva kvalifikacija. A ko je položio veliku maturu, to je prilikom zapošljavanja već bilo vrlo ozbiljno obrazovanje.
       Sada se uvodi mala matura, najverovatnije da bi se ukinuli prijemi ispiti za srednju školu. Prilikom upisivanja računaće se mala matura i ostale ocene.
       To je valjda pojednostavljivanje školovanja.
       Reč matura to i znači. Maturitat na latinskom znači zrelost. Koren matu označava dobar, pravi trenutak. Isti koren nalazi se u latinskoj reči matutinus, dobar čas, a otuda i potiče francuska reč za jutro matin (poznata u francuskom još od 10. veka). Svi znamo poslovicu: "Ko rano rani, dve sreće grabi". Kod nas se u pozorišnoj terminologiji reč matine upotrebljava za prepodnevne i rane popodnevne pozorišne predstave.
       Matura se još zove ispit zrelosti.
       Zrelost je indoevropskog od korena ger koji nam je poznat u stranim rečima gerontologija (nauka o starenju i lečenju starih), gerontokratija (vladavina staraca) i gerontofilija (seksualna sklonost prema starim osobama). Geron znači na starogrčkom starac. A starci ne da su zreli, nego i prezreli.
       Šekspir je u "Kralju Liru" u Edgarova usta stavio često citirani stih: "Sve je u zrelosti" ("Ripeness is all"), koji nije tako lako protumačiti kako u prvom trenutku izgleda.
       Puškin je već prozračniji kada u "Evgeniju Onjeginu" peva: "Srećan je onaj koji je mlad za mladih dana, a zna da sazri u pravi čas."