Na sajtu OUN svi podaci su na engleskom, francuskom, španskom, ruskom, kineskom i arapskom

      Igrajući važnu mirotvornu ulogu tokom hladnog rata, ova Organizacija Ujedinjenih nacija je vremenom narasla u pravog "džina" sa kompleksom internom strukturom, našavši se pred imperativom sopstvene reorganizacije.
       Zvaničan sajt OUN nalazi se na adresi http://www.un.org. Temeljni akt, Povelja OUN propisuje da se u zvaničnoj upotrebi nalazi šest jezika: engleski, francuski, španski, ruski, kineski i arapski, što svoje reperkusije ima i na Internet stranicama Organizacije. Ceo sajt je maksimalno pregledan i veoma uredno se ažurira aktuelnim sadržajima, poput mnogobrojnih izveštaja generalnog sekretara ili debata u Savetu bezbednosti. Taj segment Njeb lokacije je bez sumnje od koristi novinarima, studentima ili poznavaocima međunarodnog prava i politike, mada je veći deo sajta ipak namenjen laicima koji bi želeli da se sa OUN upoznaju na neformalan, pristupačan način. Napominjemo da je u sklopu sajta inkorporiran i interni pretraživač, kao i on-line sekcija biblioteke "Dag Hamaršeld", u kojoj se mogu naći autentični tekstovi raznih međunarodnih ugovora.
       Generalna skupština OUN osnivač je čitavog niza specijalizovanih programa i fondova, od kojih su neki vrlo aktivni na našoj teritoriji: Visoki komesarijat za izbeglice (http://www.unhcr.ch), Dečji fond (http://www.unicef.org), Komisija za međunarodno trgovinsko pravo (http://www.un.or.at/uncitral), Konferencija o trgovini i razvoju (http://www.unctad.org), Program za razvoj (http://www.undp.org), Program zaštite prirodne sredine (http://www.unep.org) i druge.
       Savet bezbednosti je u svojstvu izvršnog organa OUN osnivač ad hoc Tribunala za ratne zločine na teritoriji bivše Jugoslavije (http://www.un.org/icty) i Ruande (http://www.ictr.org). Rad ovih organa je do u najsitnije detalje prenesen na Njeb, tako da se tok postupaka protiv okrivljenih bez problema može pratiti, uz pregledanje akata koji su relevantni za rad tih sudova (statuti, pravila postupka i dokazivanja...).
       Za razliku od ad hoc tribunala koji su osnovani rezolucijama SB OUN i čija je nadležnost teritorijalno i vremenski ograničena na pojedince - fizička lica, Međunarodni sud pravde u Hagu je stalan sud koji, pod određenim uslovima, ima mogućnost rešavanja sporova među državama i koji je po svom rangu jednak Savetu bezbednosti. Postupci koji se vode pred njim su po pravilu spori i po svojim dometima ograničeni, ali izazivaju veliku pažnju stručne, pa i, sa nekih drugih aspekata, šire javnosti. Sajt Suda je na adresi http://www.icj-cij.org.
       Iako još nije zasnovao svoju nadležnost (potrebno je da tzv. Rimsku konvenciju kojom je osnovan ratifikuje 60 država), stalni Međunarodni krivični sud je značajan projekat OUN, koji traje već skoro 40 godina! Sajt suda se nalazi na adresi http://www.un.org/law/icc i na njemu ćete naći obilje informacija vezanih za pokušaj da se okrivljenima za zlodela počinjena u ratnim sukobima sudi na jedinstven način, izbegavajući arbitrarnost i ograničenja koja poseduju ad hoc sudovi slične namene.
       Organ OUN koji se, možda, ponajmanje spominje u javnosti je Ekonomsko-socijalni savet. Pod njegovim (mada više formalnim) pokroviteljstvom nalaze se institucije čije aktivnosti imaju presudan uticaj na život svakog stanovnika Zemlje: Međunarodna agencija za atomsku energiju (http://www.iaea.int), Svetska trgovinska organizacija (http://www.wto.org), Organizacija za zabranu hemijskog oružja (http://www.opcw.org) i Svetska turistička organizacija (http://www.world-tourism.org).
       Među mnogobrojnim specijalizovanim agencijama koje de facto na ravnopravnoj osnovi komuniciraju sa celinom OUN, izdvojili bismo sajtove Međunarodnog monetarnog fonda (http://www.imf.org), Međunarodne unije za telekomunikacije (http://www.itu.int), Organizacije za hranu i poljoprivredu (http://www.fao.org), Svetske zdravstvene organizacije (http://www.who.int), Organizacije za obrazovanje, nauku i kulturu (http://www.unesco.org) i Međunarodne organizacije rada (http://www.ilo.org). Ova potonja bi mogla biti od koristi mnogim domaćim političarima i sindikalnim prvacima, s obzirom da je u pitanju jedina međunarodna organizacija koja je organizovana na tripartitnom principu, gde su delegati svih država ne samo iz redova javne vlasti, već i iz redova radnika i poslodavaca. Pored toga, najbolje je "na licu mesta" se uveriti koliko su rešenja sadržana u srpskom Zakonu o radu saglasna sa referentnim preporukama ove organizacije.
      
       DUŠAN KATILOVIĆ