Kako da najbrže dođete do Ivane Banfić, Ramba Amadeusa, Dina Merlina, Balaševića, "Parnog valjka"... Najposećeniji, najobimniji, najsadržajniji, najšarmantniji - to su epiteti koji se mogu uputiti sajtu koga nadahnuto stvaraju "(ne)normalni balaševićevci", kako sebe nazivaju njegovi autori

      Specifično je za domaću muzičku scenu na Mreži, da su granice između novoformiranih država daleko labavije nego u drugim oblastima. Poznavaoci prilika (mnogi od njih ne bez malicioznosti) neretko uz konstataciju da su upravo na polju muzike ex-YU odnosi počeli da otopljavaju daleko ranije nego ekonomski ili politički, navode i za njih notornu činjenicu da Srbija u tome prednjači, da se u njoj sluša sve i svašta bez obzira na to sa koje strane granice i nekad jedinstvenog srpskohrvatskog jezičkog prostora dolazila muzika "lakih nota". "Čast" da probije nekad naizgled hermetičku barijeru između Hrvatske i Srbije imala je zagrebačka grupa "E. T.", sa svojim prvim megahitom "Tek je dvanaest sati". Rizikujući nesvesno sopstveni položaj, muzički urednik jedne lokalne radio stanice u Vojvodini tada je "blasfemično" - usred živog uključenja iz diskoteke - izjavio: "Neverovatno, klinci se na ovu pesmu dižu kao na himnu!"
       Iako žive u državi koja i dalje nema himnu, srpski klinci, ali i stariji, sve ovo vreme se bez ustezanja dižu, pevuše i đuskaju na hitove pop, rok, dens i narodne muzike, dolazila ona iz Bosne, Makedonije, Hrvatske ili Slovenije... Spotovi pevača i grupa iz tih zemalja redovno su među najomiljenijima na našim radio i televizijskim stanicama i zauzimaju vodeća mesta na top listama muzičkih urednika. Njihovi izvođači "kao na traci" defiluju po TV programima, dajući intervjue i najavljujući nove projekte, dok su neka od najprodavanijih licencnih izdanja domaćih diskografskih kuća upravo takvog "nedomaćeg" porekla. Iako prosečni konzument sa prebivalištem u nekoj od "bivših republika", kako nam se čini, nije u tolikoj meri opčinjen zvucima iz Srbije, srpski bendovi i pevači se i te kako i "tamo" slušaju, o čemu govore, pre svega, njihova sve učestalija prekogranična gostovanja.
       Situacija je još prisnija na Internetu! Ako postoji ijedan segment gde se, barem na momente, može učiniti da je SFRJ još postojeća, onda je to virtuelni prostor svetske Mreže. Sadržaj na njoj koji se odnosi na jugo-muziku je teško razlučiti po nacionalnoj ili geografskoj pripadnosti. Iako neverovatno obiman, on je vrlo raznovrstan, ne samo u žanrovskom, već i u smislu nivoa kvaliteta pojedinih prezentacija, pa je određen izbor na šta vredi obratiti pažnju, praktično neminovan.
      
       Diskografske kuće
       Ako niste pročitali adresu sajta omiljene vam grupe na omotu CD-a, spotu ili reklami, ostaje vam da podatke o vašim ljubimcima pronađete uz pomoć famoznih pretraživača ili, još bolje, svoj virtuelni put započnete sa lokacije nekih od izdavačkih kuća. Jedna od onih koja je među prvima otvorila svoj sajt je Komuna (http://www.komuna.co.yu). Njen dizajn se menjao tokom vremena, da bi danas izgledao korektno i ništa više od toga. Funkcionalnost mu se, doduše, ne može osporiti.
       Najstarija diskografska kompanija u Srbiji, PGP RTS, locirana je na adresi http://www.pgp-rts.co.yu. Njen sajt je jedan od ređih koji ne koristi atraktivnu Flash tehnologiju izrade prezentacija što je, nasuprot zdravom razumu, ali saobrazno tužnoj srpskoj Internet zbilji, veliki plus - brzo se učitava! Iako se ne može podičiti naročitom lepotom i grafičkom privlačnošću, PGP-ov sajt je u sadržinskom aspektu pravi biser: klasična muzika je odlično zastupljena, atraktivne muzičke novosti "iz kuće" se redovno osvežavaju, a o promocijama novih albuma se govori na jedan vrlo interesantan način (obavezno pogledati stranicu posvećenu kontroverznoj kompilaciji numera poznatih izvođača na stihove vladike Nikolaja Velimirovića - http://www.pgp-rts.co.yu/promocije/Vladika/index.htm i onu koja se odnosi na rad popularnog Branka Kockice - http://www.pgp-rts.co.yu/promocije/Kockica/index.htm). Od ostalih kuća, pomenućemo Hi-Fi Centar (http://www.hi-ficentar.co.yu), naročito zbog toga što omogućava posetiocima delimično preslušavanje pesama sa njihovih izdanja (za šta vam je potreban RealPladžer) i najmlađu među njima, BK Sound (http://www.bksound.co.yu), koja za sada u ponudi ima devet izdanja, među kojima se, svakako, ističe "Okano" Zdravka Čolića.
      
       Zvezdano nebo
       Za mnoge je popularni Čola bio i ostao najveća, a možda i jedina prava jugoslovenska zvezda. Jedini sajt posvećen ovom pop pevaču koji je zaslužio da dobije njegov autogram i najtopliju preporuku nalazi se na adresi http://www.geocities.com/fensi88. Iz Bosne i Hercegovine nam dolaze mnoga proverena imena, a poseban kuriozitet je sajt urađen za "Plavi orkestar", kojeg su od prve do poslednje reči uradili - Slovenci (http://www.plavi-orkestar.com). Sve o "Bijelom dugmetu": arhivu pesama, uključujući sve studijske albume, singlove i kompilacije, omote, slike, MIDI melodije i drugo možete pronaći na sajtu čiji je tvorac izvesni Goran, (http://sarajevo.bih.tripod.com). "Zabranjeno pušenje" (sarajevsko) ima zanimljivu prezentaciju na adresi http://www.zabranjeno-pusenje.com, gde ćete, između ostalog, saznati da je u pripremi novi album pod indikativnim nazivom "Bog vozi mercedes". "Onom drugom", beogradskom, posvećen je sajt na adresi http://www.yurope.com/people/danko/pusenje.html.
       "Shvativši neophodnost prisustva na vizuelnim medijima RASMC (Rambo Amadeus, svjetski mega car, prim. aut.) odlučio je da u budućnosti upotrebljava crtani lik umesto sopstvenog za tu svrhu. Animirani spot za numeru "Don't happdž, be njorrdž" se bliži finalizaciji. RASMC će time postići dva dijametralno suprotstavljena cilja, da bude prisutan u medijima, a da njegovo lice ostane zaštićeno od štetnog uticaja kamere". Ova vest, propraćena muzikom sa špice serije "The Simpsons", mogla je, pogađate, da se nađe jedino na sajtu uvek provokativnog Antonija Pušića (http://www.ramboamadeus.cg.yu). Sa neke druge strane "muzičke skale", ali ne manje nekonvencionalnog ponašanja na estradi nalazi se Prljavi inspektor Blaža (sa svojim "Kljunovima"). Reklo bi se, kakav Blaža, takav i njegov sajt (http://www.blazaikljunovi.co.yu).
      
       Dva odmetnika
       Na Internetu se nalaze i prelepe prezentacije autora koji su svojim delovanjem u prošlosti često bili u dubokoj nemilosti bivšeg režima. Na adresi http://www.djuricic.co.yu moći ćete da saznate mnogo o Dragoljubu Đuričiću, čoveku čiji je "Ritam slobode" godinama podsticao pozitivnu energiju mladih demonstranata i onda kada su im fizičke snage bile na izmaku.
       Najposećeniji, najobimniji, najsadržajniji, najšarmantniji - to su epiteti koji se mogu uputiti sajtu koga nadahnuto stvaraju "(ne)normalni balaševićevci", kako sebe nazivaju njegovi autori. Na adresi http://www.balasevic.org nalazi se praktično sve što je relevantno za životno putešestvije našeg panonskog mornara, vrsnog kantautora i čoveka čije je veliko srce zaslužilo da bude promovisan u ambasadora dobre volje OUN. Na sajtu nema šta nema: Đoletov poklonik može se odlučiti da se pretplati na elektronski bilten novosti koje će mu redovno stizati u virtuelno sanduče koje, opet, može otvoriti na "licu mesta", pri čemu dobija adresu korisnikŽbalasevic.org. Akordi, melodije za mobilne telefone, on-line rezervacija karata za koncerte, forum, čet... čista desetka!
      
       Sa svih strana
       Bila istina ili ne, tek, mnogi "Jugovići" rado su pevušili refren "Moj je život Švicarska" Dina Merlina. Dino je fenomen koji opstojava, a njegova prezentacija je uglađena do perfekcije (http://www.dinomerlin.com)! Stranice posvećene Tifi nalaze se na http://www.modrica.com/tifa, a grupe "Parni valjak" na http://scena.hgu.hr/parni-valjak. Nažalost, ove dve lokacije navodimo samo kao izuzetno loše primere web dizajna, naročito u slučaju "Parnog valjka", s obzirom da je u pitanju zvanična prezentacija ove kultne grupe.
       Čovek koji je lično izašao u susret svojim obožavaocima je Haris Džinović, na čijem se sajtu (http://www.harisdzinovic.com), između ostalog, nalazi pregledan niz tekstova sa sva četiri albuma, uključujući i najpoznatijeg kod nas - "Sar e roma", MIDI i RAM fajlova, kao i akorda. Najveću kolekciju akorda i tablatura sa ex-YU prostora, međutim, naći ćete u okviru projekta Gitara tabs (http://www.busevac.com/gitara), u koji se možete i sami uključiti.
       Retko kad neki projekat sa ovih prostora zavredi pažnju svetske javnosti, kao što je to slučaj sa albumom Ivane Banfić pod nazivom "Ona zna". Na sajtu http://www.ivana-banfic.8m.com saznaćete da je na njemu, između ostalih, sarađivao i renomirani bas muzičar Vili Langer. Ostajući u pop vodama, osvrnuli bismo se na maštovito urađen sajt Zo(u)rane (http://www.zorana.com) i tek završen grupe "Zana" (http://www.zana.co.yu).
       I ne zaboravite: ako vas uhvati napad jugonostalgije, pravo odredište za vas je http://www.yurope.com/people/danko/tito.html!
      
       DUŠAN KATILOVIĆ