Pred proslavu najčešće slavljene slave u Srba Svetog Nikole, kada polovina proslavlja, a druga polovina ide u goste, mogu vam biti od pomoći i saveti sa Internet prezentacija o srpskim slavama

      Početkom jeseni i zime najveći broj pravoslavnih hrišćana slavi. Kada su se, pre četrnaest vekova, Srbi u vreme opšte seobe Slovena doselili na Balkan, verovali su u više bogova od kojih su najpoznatiji: Perun gromovnik, za koga su verovali da pušta gromove, kišu i grad, Dajbog, koji obasjava Zemlju svetlošću i čini da na zemlji sve raste i rađa, Strib što pušta vetar i oluju i kažnjava sve nevaljale, grešne i neposlušne, Usud, koji kroji sudbinu svakom čoveku, Davor, bog rata, Ljelj i Lada božanstva mladosti, lepote, ljubavi i milovanja. Uz bogove verovalo se i u još mnoga polubožanska i natprirodna bića: vile, veštice, zmajeve, karakondžule, vukodlake... Da bi ih umilostivili, pagani su bogovima prinosili žrtve: stoku, žito, jelo i piće, prve plodove.
       U to vreme Grci su već bili prihvatili hrišćanstvo i nastojali su da i Srbe pokrste. Zbog nerazumevanja jezika to nije bilo nimalo lako pa su tek u devetom veku prosvetitelji Ćirilo i Metodije počeli da organizovano šire hrišćanstvo kod Srba i drugih Slovena. U to vreme Srbi su živeli u plemenskim zajednicama, koje su bile podeljene na zadruge i porodice. Svaka ta porodica i pleme, pored opštih, imala je i svog plemenskog ili domaćeg boga, zaštitnika plemena, dece, kuće i stoke. Taj zaštitnik je personifikovan u liku nekog pretka čiji je duh čuvao kuću od zlih duhova i pomagao porodici u svakodnevnom životu.
      
       Poreklo i vrste
       Mnogi antropolozi smatraju da današnja slava predstavlja sećanje na pokojne pretke - kućne zaštitnike dok drugi smatraju da se slava slavi kao sećanje na pretka koji je prvi primio hrišćansku veru, odnosno dan kada se njihova porodica ili pleme krstilo. Ovo drugo tumačenje je i zvanično crkveno objašnjenje postanka slave.
       U utemeljivanju krsne slave najznačajniju ulogu imao je prvi srpski arhiepiskop Sava Nemanjić. U knjizi "Slave i praznični običaji" pravoslavne crkvene opštine iz Linca objašnjava se "Da je Sveti Otac Srpski, Sava Ravnoapostolni dao Srbima i jednu posebnu domaću slavu - naše Krsno Ime, to jest blagoslovio je Srpsku porodičnu slavu - da svaka kuća i domaćinstvo slavi onoga svetitelja na čiji su dan naši preci i praoci primili Hristovu veru i krstili se u ime svete Trojice." Porodična ili krsna slava se tako prenosi sa oca na sina i veoma retko se menja.
       Pored krsne ili porodične postoje i druge vrste slava. Podele na porodičnu, crkvenu, seosku ili gradsku, školsku i ostale slave, predstavljene su u knjizi "Srpska slava" oca Jovana Todorovića na sajtu http://www.serbianortodoxchurch.net/historyofcherch/book5. Crkvena slava je proslavljanje uspomene svetitelja ili praznika kome je hram posvećen. Slavi se isto kao i porodična osim što se obavlja i litija oko hrama sa čitanjem svetih evanđelja na svakoj strani hrama. Seoska ili gradska slava se proslavlja u znak blagodarnosti i za srećno otklanjanje bede i nevolje od bolesti, neprijateljske najezde, požara, porobljavanja, pomora, poplave, grada i gladi. Na dan mesne slave obavlja se litija preko sela i polja ili glavnim ulicama grada. Nošenjem litije prenose se molitve Bogu i Svetitelju za dobro i sreću mesta.
       Školske slave obeležavaju se od 1827. godine, kada je uvedeno da srpske škole slave Svetog Savu kao svog zaštitnika (ostalo je zabeleženo da se Savindan kao školska svečanost proslavlja još od 1735. godine). Novosti i projekte Svetosavske omladine pratite na sajtu http://www.sozspc.org.yu/projekti.htm.
       Razna društva, organizacije, ustanove i vojne formacije takođe slave svoju slavu (advokati slave Svetog Justina filozofa, lekari Svete Vrače). Srpska država u vreme Nemanjića imala je svog zaštitnika, Svetog arhiđakona i prvomučenika Stefana.
      
       Tradicijom protiv pomodarstva
       "Proslavljanje slave je izraz naše blagodarnosti Bogu za sva dobra kojima nas je obdario i molitva njemu (našem Svetitelju) da nas sačuva od zla i da nas uputi na pravi put u životu. Slava se mora proslavljati u tom smislu a ne radi gošćenja, jela i pića." (citat iz knjige "Slava i praznični običaji").
       Na Internet prezentaciji Srpske pravoslavne crkve naći ćete podatke o najvećem srpskom svecu, koga slavi polovina Srba - Svetom Nikoli Čudotvorcu. Sveti Nikola rođen je u zemlji Likiji u gradu Patari. Bio je jedinac svojih roditelja, oca Teofana i majke None. Duhovnom životu poučavao ga je stric Nikolaj, episkop Patarski da bi se i zajedno i zamonašili u manastiru "Novi Sion". Nakon smrti roditelja, prodao je sve imanje i razdelio ga sirotinji. "Njegovo ime Nikolaj znači pobeditelj naroda (pobeditelj nad zlom u celom svetu). Bio je pravi zaštitnik pravde i borac za istinu, milostiv i pravdoljubiv pa su ga još za života smatrali za svetitelja. Prizivali su ga u pomoć u bolesti, bedi i nemoći, a smatra se i zaštitnikom moreplovaca."
       Nešto više o svetom Nikoli, svetom Savi, svetom Đorđu i ostalim svecima potražite na prezentaciji Srpske pravoslavne crkve koja je dostupna preko servera u Kaliforniji (donacija Srpskog ujedinjenja) http://www.spc.org.yu i http://www.serbian-church.net i servera u Beogradu http://www.spc.yu (donacija "Beotela").
       Mnogo vernika, osim glavne, slave i preslavu. Oni koji, na primer, proslavljaju Svetog Nikolu zimskog (19. decembra), proslavljaju i Svetog Nikolu letnjeg (22. maja). Isto tako, ako se u nekoj situaciji obratimo nekom drugom svetitelju za pomoć, dobro je obeležiti i dan tog svetitelja.
       Na Internet izdanju knjige "Srpske slave i običaji" na adresi http://www.sn-ol.com/slave/podela prikazani su i svi praznici: gospodnji, bogorodični, anđeoski, proročki, apostolski i ravnoapostolski, praznici svetih otaca, pastira i učitelja vaseljenskih, praznici sveštenomučenika, mučenika i mučenica, prepodobnih, pravednih, bezmitnih vračeva, besrebrenika i čudotvoraca. Neki praznici se proslavljaju svečano, neki manje svečano a neki i radno. Važno je napomenuti da je stav Crkve da za slave koje se proslavljaju u vreme posta treba pripremiti posnu hranu. Dobro bi bilo da domaćin posti i jedan dan pre. Pre slave u domu svečara sveštenik osvećuje vodu - sveti vodicu, a na dan slave u crkvi ili domu blagosilja se koljivo (žito) i slavski kolač. Dakle, za slavu je potrebno osvetiti vodicu u svom domu, pripremiti slavski kolač od pšeničnog brašna, slavsku sveću, žito, crveno vino, tamjan i zejtin. Krstoobrazno presecanje slavskog kolača predstavlja stradanje Hristovo, a prelivanje vinom znači da se Hristovom krvlju čistimo od grehova. Slavskom svećom izražava se svečanost i radost ukućana. Šećer koji se meša sa kuvanom pšenicom označava blažen život, zejtin takođe predstavlja žrtvu, a tamjan označava molitvu. Na ovom sajtu naći ćete interesantne priloge, pesme o slavi, zdravice i recepte za pripremanje žita, jela i pića o krsnoj slavi i ostalim praznicima.
       Posna praznična jela: gnječeni krompir, posne pihtije, krompir na tepsiji, pasuljarnik, pržena riba, prženi puževi, gljive na tepsiji, kiseo kupus sa orasima, ćufte od pasulja, naći ćete u odeljku Slavski jelovnik na adresi: http://www.sn-ol.com/slave/jelovnik/posna.htm. Od pića obično se služi rakija šljivovica ili komovica. Prepečenica veoma retko. Rakija se pije hladna ili vruća (medljana i šećerena) koja se najpre nudi gostu. Hladna rakija pije se i uz jelo, u nekim krajevima i posle jela. Najčešće se pije i crno vino, a negde i belo. Služi se i pivo i obavezno crna kafa.
       Sve nedoumice koje imate, odgovore na pitanja i savete možete dobiti i od kuće ako posetite sajt vladike Nikolaja Velimirovića (http://www.vnikolaj.org.yu) i Teološkog fakulteta http://tfsoc.yunet.com, gde su u posebnom odeljku dati i srpski pravoslavni linkovi, grčke, ruske i ostale pravoslavne i istočne crkve, kao i pravoslavni magazin.
       Ne zaboravite i to: "Kakva je korist, braćo moja, ako ko reče da ima veru, a dela nema? Zar ga vera može spasiti? Jer kao što je telo bez duha (duše) mrtvo, tako je vera bez dobrih dela mrtva" - govori nam on (Posl. Jakovljeva 1:27, 2:14,2,26) i time nam ukazuje put kojim treba da idemo kroz život.
      
       NATAŠA USKOKOVIĆ
      
      

Slavska trpeza Pravilo je da od mogućnosti domaćina zavisi koja će se jela naći na prazničnoj trpezi, a prema istraživanjima sa sajta http://www.sn-ol.com        Najčešća posna jela koja se pripremaju za krsnu slavu su:        - kiseli kupus, iseckan s rasolom ili kuvan s pirinčem i zapržen zejtinom;        - slatki kupus, čorbasto skuvan i začinjen tučenim ili mlevenim orasima;        - paprike punjene pirinčem;        - čorbast pasulj, pasulj tučenik (papula) i prebranac;        - kuvani krompir, kisele paprike, rotkva, crni i beli luk, aljma i vlašac;        - pirinač sa crnim lukom pečen u tepsiji pod vršnikom;        - riba, dosta slana sprema se sa kiselim kupusom ili pirinčem u tepsiji;        - pita sa orasima i mašću od oraha.               Najčešća mrsna jela su:        - čorba od ovčijih creva i džigerice;        - slatki kupus sa ovčetinom;        - kiseli kupus sa pastrmkom (u Hercegovini se zove kalja);        - ovčije meso sa krompirom;        - sarma sa mesom i paprike punjene mesom i pirinčem;        - ičija (čorba od ovčetine sa krompirom);        - češket od pšenice i pilećeg ili jagnjećeg mesa;        - gibanica sa sirom i jajima ;        - cicvara od pšeničnog brašna i sira;        - červiš, sutlijaš;        - bungur (gumbur), ječam stucan u stupi, skuvan i začinjen skorupom (na Zlatiboru) ili presan skorup (u Crnoj Gori).