"Terorizam je oružje slabih koje najčešće koriste jaki", rekao je profesor Noam Čomski pred skupom uglednika u Islamabadu na kojem se našlo oko 1500 političara, ministara, intelektualaca, naučnika, akademaca, aktivnih i penzionisanih lica građanske i vojne hijerarhije

      Profesor Noam Čomski optužio je pre dve nedelje Sjedinjene Američke Države i Veliku Britaniju da se stavljaju iznad međunarodnog prava i da se služe "nezakonitom prisilom" u svojoj takozvanoj borbi protiv terorizma. Držeći predavanje na skupu koji je Novinska grupacija Don ("Zora") zajednički organizovala s Fondacijom Ekbal Ahmad u Kongresnom centru glavnog grada Pakistana (Islamabad), gostujući američki naučnik naveo je primere Sudana, Somalije i Nikaragve gde su Sjedinjene Države bile umešane u ubistva hiljade nevinih civila. "Terorizam je oružje slabih koje najčešće koriste jaki", rekao je profesor pred skupom uglednika na kojem se našlo oko 1500 političara, ministara, intelektualaca, naučnika, akademaca, aktivnih i penzionisanih lica građanske i vojne hijerarhije. Posle dvočasovnog predavanja, američki naučnik odgovarao je na pitanja u vezi s rešavanjem nekih aktuelnih problema.
       Osvrćući se na događaje iz 1982. godine u Nikaragvi, kada su kontrasi, uz punu podršku američke vlade, krenuli u jačanje antisandinističkih aktivnosti i izvođenje napada u kojima je nastradalo 30 000 ljudi, naučnik je rekao da je vojna akcija američke vlade u Nikaragvi bila "razornija" od terorističkih napada izvedenih 11. septembra ove godine.
      
       Proračunato divljaštvo
       Profesor Čomski je rekao da Nikaragva nije bila u situaciji da može napasti Sjedinjene Države, pa je pošla legalnim putem obraćanja Međunarodnom sudu pravde, koji je za ove događaje smatrao odgovornim Sjedinjene Države. Nikaragva je, potom, iznela svoj slučaj i pred Ujedinjene nacije. Zatim je primetio da su Sjedinjene Države, umesto da slučaj sa Osamom i drugim teroristima iznesu pred Međunarodni sud pravde, napale Avganistan. "Trebalo je da Sjedinjene Države krenu onim prvim putem", rekao je g. Čomski, "ali SAD ne žele da uspostavljaju odnose u kojima bi bile podređene bilo kome (u svetu)". Predsednik Buš, rekao je on, na preporuku onih koji mu pišu govore, progovorio je jezikom nasilja time što je dao legitimitet delovanju sile u Avganistanu i drugim delovima sveta.
       Slažući se s pitanjem jednog od slušalaca da je nadmoć Sjedinjenih Država bila "delimično podrivena" napadima od 11. septembra, profesor je rekao da su i predsednik Buš i Osama bin Laden progovorili gotovo istim jezikom. "Dok predsednik Buš priča kako će oni (savezničke snage) prognati zlo sa Zemlje (iz sveta), Osama govori kako će (muslimanski aktivisti) isterati nevernike iz muslimanske zemlje", primetio je on.
       Profesor Čomski je izrazio žaljenje što su ljudska bića angažovana ne samo na uništavanju drugih bioloških vrsta u velikim razmerama, već i na uništavanju sopstvene vrste, pozivajući se u dokazivanju svojih stavova na 11. septembar i kasnije događaje. "Ta vrsta je bez sumnje razvila sposobnost da radi samo to i još ponešto uz to, napadajući se međusobno s hladnim i proračunatim divljaštvom", rekao je profesor. I pored svega, naglašava on, ostaje potreba da se utvrde razlozi za ovu tragediju.
       Noam Čomski je rekao da razmera humanitarne katastrofe koja je već uspostavljena posle 11. septembra i koja bi mogla da se širi, može samo da se naslućuje. Ali je upozorio na to da su projekcije na kojima se donose političke odluke i zasnivaju komentari, dovoljne da bi nam rekle kako svet ide za svojim liderima u pravcu koji nijedan pošten čovek ne bi rado video. "Zločini od 11. septembra su istorijska prekretnica, ali ne zbog svoje razmere, već više zbog izbora ciljeva", rekao je on i dodao da je to bilo prvi put od britanskog bombardovanja Vašingtona 1814. godine da je američka teritorija napadnuta i ugrožena. U protekla dva veka, podsetio je on, SAD su važile za osvajača koji je istrebio domorodačku populaciju, osvojio Meksiko i značajno intervenisao u okolnim krajevima, nadjačao Filipine i tom prilikom pobio stotine i hiljade Filipinaca.
       Profesor je rekao kako je kroz ceo ovaj period Amerika širila svoju moć s kraja na kraj sveta. "Broj žrtava američkog divljaštva je ogroman, sve do danas", rekao je gostujući naučnik. "Prvi put, gotovo u dva veka, oružje je upereno u suprotnom pravcu. I to je istorijska promena."
       On je rekao da to isto vredi i za prošlost Evropljana, mada je Evropa stradala od ubistvenog razaranja u vreme međusobnih građanskih ratova. "Ipak, Evropljani su osvojili najveći deo sveta, ostavljajući za sobom kolosalan rušilački trag", dodao je on. "Spisak zločina je dugačak i stravičan - a ovo je promena, dramatična promena. I nije iznenađujuće što je Evropa morala biti šokirana ubilačkim terorističkim zverstvima od 11. septembra."
      
       Na ivici samouništenja
       Događaji od 11. septembra neće promeniti tok svetskih poslova, rekao je on, ali su postavili neka pitanja kojima se mora prići vrlo pažljivo, ako te napada želimo da analiziramo.
       Pitanje koje moramo postaviti je: da li se ljudska vrsta nalazi na ivici samouništenja i nije li neka biološka greška stavila njenu inteligenciju na probu? "Neka od ovih pitanja imaju vezu s neposrednim događajima, neka s najfundamentalnijim ishodima, a neka su u kombinaciji sa ovima", rekao je on, dodajući da su najvažnija pitanja "šta je terorizam i šta znači rat koji mu je objavljen. I koje su opasnosti što će u budućnosti zapretiti čovekovom opstanku?"
       Drugo važno pitanje, rekao je Čomski, odnosi se na to do kojeg stepena je bilo lako krenuti protiv naroda koji je umešan u teror i povesti rat protiv terorizma. Rekao je da u okviru postojećih institucija i ideoloških struktura postoje prirodni i iracionalni pristupi. Stupanj do kojeg predstavljaju opasnost za sve, jeste glavno pitanje kojem se mora okrenuti.
       Raspravljajući o tome šta je svet iz ovih događaja naučio o principima i vrednostima kojima se rukovode najveće sile sveta, kazao je da su Avganistanci, u većini, i pre događaja od 11. septembra, bili upućeni na međunarodnu pomoć u hrani da bi preživeli. Taj broj se sada povećao od pola miliona na sedam miliona ljudi, kao neposredan rezultat terorističkih napada u Sjedinjenim Državama.
       Profesor je još podsetio da međunarodni mediji izveštavaju o ogromnom broju žrtava u Avganistanu i da su same Ujedinjene nacije uputile apel Sjedinjenim Državama da prestanu s bombardovanjem da bi se moglo nastaviti s dobrotvornim akcijama unutar ratom opustošene zemlje. Ali, dosta ironično, SAD su te apele odbacile bez komentara.
       G. Čomski je podsetio da je samo deset dana pre bombardovanja, Organizacija za prehranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija uputila svetu opomenu da će u Avganistanu sedam miliona ljudi biti suočeni s glađu ako se pokrene vojna akcija. Te opomene su ponovljene posle početka bombardovanja, a službe Ujedinjenih nacija zahtevale su da se SAD uzdrže od ovakve akcije koja će samo uvećati humanitarnu katastrofu.
       Citirajući medijske izveštaje, on je rekao da su bombardovanjem već razorena poljoprivredna imanja na 80 odsto površina, što znači da će iduće godine u Avganistanu biti i više oskudica i više gladi. Rekao je da je nekoliko meseci već izgubljeno neisporučivanjem hrane Avganistancima. "Posledice njihovih zločina nikad se neće saznati i oni su sasvim sigurni u to. I to je ogroman proizvod zločina počinjenih od moćnih koji se ne vole pogledati u ogledalu koliko ni drugi. I oni su te obaveze oslobođeni kao svetska sila za koju su zaduženi."
       Čomski se takođe osvrnuo na novu američku pretnju proširenja rata protiv terorizma na druge zemlje kao što su Somalija i Sudan. "Oni (mediji na Zapadu) nisu ni pomenuli da su, u slučaju Somalije, SAD nedavno bile tamo i one očajnike ostavile bez nade s 10 00 američkih vojnika. A kad je reč o Sudanu, SAD su tu zemlju bombardovale 1998. uništavajući zalihe lekova koje je proizvela jedna fabrika. Procenat mrtvih u tom napadu nije objavljen i niko se nije ni potrudio da istraži zločin. Nemačka ambasada u Sudanu obavila je neka istraživanja i njihova je procena da je u tom napadu na fabriku ubijeno nekoliko hiljada ljudi. Ali zvanične brojke i žrtve nisu nam poznati."
       "Prema tome, prirodno je da te zemlje budu izabrane, da one budu označene kao mete u ratu protiv terorista koji se ne komentariše. A vi možete, i ne čitajući svetsku štampu, biti sigurni da oni takve pohode nikada neće komentarisati javno."
      
       Inkarnacija bogova
       Razmatrajući termin "terorizam", rekao je kako mu se čini da je izraz "prognati zlo sa Zemlje", koji su upotrebili tekstopisci predsednika Buša, pozajmljen iz starih epova o inkarnaciji bogova. "Cilj civilizovanog sveta jasno je objavljen na mnogim mestima, a to je da moramo iskoreniti zlo, uništiti terorizam", rekao je on. "Da bismo taj poduhvat smestili u ispravnu perspektivu, korisno je znati da sila kojom se eliminiše zlo (terorizma) nije nova. Počelo je s predsednikom (Ronaldom) Reganom i državnim sekretarom Džordžom Šulcom. Njihove organizacije ustoličene su uz tvrdnju da će njihova borba protiv svetskog terorizma biti jezgro njihove spoljne politike, i oni su na to zlo reagovali reorganizujući borbu protiv međunarodnog terorizma na dotle neviđenoj skali."
       Noam Čomski je rekao da su Sjedinjene Države odbile sve inicijative nekadašnjeg Sovjetskog Saveza za smanjenje nuklearnog naoružanja namenjenog masovnom uništavanju. Umesto toga, rekao je on, Sjedinjene Države počele su da proizvode to naoružanje u velikom obimu. Američki naučnik je primetio da su, pri tome, i same Sjedinjene Države prepoznale nuklearno naoružanje kao najznačajnije sredstvo masovnog uništavanja.
       Profesor Čomski je rekao kako SAD tvrde da njihov sistem raketne odbrane nije ofanzivan. Međutim, Kina, Rusija i druge svetske sile iskazuju veliku uzdržanost prema tome, bojeći se da bi američki program mogao otpočeti novu trku za dobijanje nuklearnog rata, prostirući se do kosmičkih granica posredstvom satelitskog navigacionog sistema.
       On je takođe podsetio da su se Sjedinjene Države usprotivile rezoluciji Ujedinjenih nacija kojom se definiše terorizam, zbog toga što je ona isključivala iz terorizma borce za slobodu. Pošto je Mandela za Sjedinjene Države bio "terorista", one su se suprotstavile toj rezoluciji i stavile veto na nju.
       Kraj predavanja gostujućeg američkog naučnika prisutni su dočekali na nogama, pozdravljajući ga ovacijama.
      
       (DAWN)