Češka policija uhapsila lidera uzbekistanske Demokratske partije Erk Salaja Madaminova, alijas Muhameda Soliha, gosta Radija Slobodna Evropa, jer ga je predsednik Uzbekistana Islam Karimov proglasio za državnog neprijatelja broj jedan

      (Specijalno za NIN iz Praga)
      
       Salaj Madaminov, uzbekistanski pesnik i političar, emigrant pod državnom prinudom, a kao Muhamed Solih i lider Demokratske partije Erk (Sloboda), mora da se našao u čudu kad su ga prošle srede, na praškom aerodromu Ruzinje, okružili češki policajci da bi ga poveli u zatvor za izručenje. Mora da se pitao zašto, jer policija ne saopštava svoje razloge kad nekoga hapsi, a i ako mu je bilo rečeno da je zadržan na osnovu poternice Interpola, opet mora da se čudio jer je u Češku doleteo iz Osla, bez ometanja, preko Amsterdama, čija je policija takođe imala nalog Interpola.
       Madaminov-Solih se uputio u Prag na poziv Radija Slobodna Evropa da bi učestvovao u emisiji posvećenoj političkoj situaciji u Uzbekistanu. Umesto u emisiju, dospeo je u zatvor, gde čeka odluku praškog gradskog suda da bude izručen domovini iz koje je proteran pre sedam godina, ili da ga vrate u Norvešku, odakle je došao i gde živi od pre dve godine kao politički azilant.
       Ažurnost čeških policajaca, a još više upornost njihovih nadređenih u želji da ubede javnost da je zadržavanje Madaminova bilo ispravan postupak, jer bi inače bio prekršen zakon, izazvala je uglavnom kritiku domaćih medija i međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava, a samoj Češkoj stvorila suvišnu nevolju.
      
       Kome se prikloniti
       Na jednoj strani je Interpol, odnosno Uzbekistan, čiji zahtev da joj Madaminov bude izručen ne može da se ignoriše, a na drugoj su ljudska prava, do kojih Češka veoma drži, i upozorenja da bi izručenje značilo isto što i osudu njenog nenadanog uhapšenika na smrt. Ako aerodromski policajci nisu znali koga hapse, šef policije i ministar unutrašnjih poslova mogli su da se potrude da to saznaju, pogotovo što su imali 24 sata za razmišljanje. Uhapšen je u sredu, a tek u četvrtak uveče je to saopšteno. Tako nadležnima za bezbednost poručuju mediji, podsećajući da se, pogotovo kad se suoče sa takvim slučajem, odnosno kad je u pitanju režim u Uzbekistanu, mora praviti razlika između legalnosti i legitimnosti.
       Kritičari hapšenja Madaminova, naime, priznaju da je režim Islama Karimova nesumnjivo legalan, pošto je on izabrani šef države i njegova policija ima prava da preko Interpola traži čoveka koji je u Uzbekistanu osuđen. Ali, pitanje je da li je Karimovljev režim legitiman? Navodi se da nije, jer je predsednik osvojio vlast na izmanipulisanim izborima. I, ako na osnovu slova zakona s pravom vlada, sa stanovišta prirodnog prava njegova vladavina je nelegitimna.
       Madaminov je Karimovljeva žrtva gotovo otkako je ušao u politiku, a sigurno od pre deset godina, kada mu je, kao lider Demokratske partije Erk, bio jedini protivkandidat na predsedničkim izborima, pošto je Uzbekistan postao samostalna država, posle raspada SSSR-a. Madaminov i ostali osnivači partije Erk prvobitno su bili članovi nacionalističkog Islamskog pokreta Uzbekistana Birlik (Jedinstvo), ali su ga napustili, jer mu je isključivi cilj bio preporod islama, a njima - demokratske reforme. Madaminov je tvrdio da su i taj pokret i Karimov daleko i od reformi i od demokratije. Karimov je posle izbora pokušao da ga pridobije na svoju stranu, ponudivši mu položaj vicepremijera, a kad je odbijen, počelo je proganjanje. Erk je 1993. zabranjen, a Madaminov, s porodicom, doveden na granicu s Turkmenijom i proteran. Mnogi članovi partije su pohapšeni, a njegova tri brata leže u tamnici izdržavajući kazne od 10 do 15 godina.
      
       Pesnik postaje nacionalista
       Rođen 1949, u provinciji Harazam, na zapadu Uzbekistana, a kad je trebalo da krene na studije, pozvan je u vojsku. Mogao je još tada da vidi Prag, jer je kao vojnik avgusta 1968. stigao u Čehoslovačku, na tenkovima invazionih snaga Varšavskog pakta, ali nije. Bio je stacioniran u Slovačkoj, a posle tri meseca njegova jedinica je prebačena u Mađarsku. Kad se dve godine kasnije vratio u civile, počeo je da studira žurnalistiku, piše pesme i prevodi. Malo je studirao i književnost u Moskvi, postao je poznat (dobio nekoliko nagrada i bio izabran za sekretara uzbekistanskog saveza pisaca) i pozdravio Gorbačovljevu perestrojku. Ali, to mu nije vredelo kad je odbio da postane član Komunističke partije. Proganjanje ga je odvelo na drugu stranu i krajem 80-ih se uključio u stvaranje nacionalističkog pokreta Birlik.
       Posle rasturanja Sovjetskog Saveza izabran je u prvi parlament, koji je napustio 1992, u znak protesta protiv autoritarne vladavine Karimova. Onda je usledilo izgnanstvo, pa godine potucanja, da bi pre dve godine stigao u Norvešku, gde je dobio (ili treba da dobije) politički azil. Norveška ambasada u Pragu je saopštila da je Oslo za to vreme tri puta odbio da izruči Madaminova.
       Prošle godine Madaminov je u domovini optužen da je organizovao atentat na Karimova. Kao povod je iskorišćeno šest eksplozija automobila-bombi februara 1999, u blizini raznih vladinih zgrada, u centru Taškenta, koje su prouzrokovale smrt šesnaestoro ljudi. Vlada je raspisala nagradu od 250 000 dolara svakome ko ukaže na trag koji vodi do atentatora. Osuđen je, u odsustvu, na 15 i po godina zatvora. Opozicija se ogradila od terorističkog akta.
      
       Između Havela i Karimova
       Njegovo hapšenje u Pragu izazvalo je veliki međunarodni odjek, a razne organizacije su zatražile od Češke da ga ne izručuje Uzbekistanu, jer mu tamo preti sigurna smrt. U svim tim apelima se tvrdi da je Karimov diktator koji se služi cenzurom i strogo kontroliše medije, proganja opoziciju i zatvara političke protivnike, guši osnovna prava i slobode. Karimov, koji se predstavlja kao nepomirljivi protivnik islamskog fundamentalizma, iz očigledno veoma pragmatičnih razloga, odbija sve takve optužbe i tvrdi da on samo suzbija islamski ekstremizam. On sada tvrdi, pozivajući se na Amerikance, da je Erk povezan sa Bin Ladenovom Al kaidom, mada je na američkoj listi Birlik, a ne Erk. Uostalom, ne bi jedan komitet Kongresa SAD izrazio Pragu zabrinutost za sudbinu Madaminova ako bi bio izručen.
       Ali, u opštoj antiterorističkoj modi, i Uzbekistan je prihvaćen, pošto služi kao baza za slanje humanitarne pomoći Avganistanu. Zahvaljujući tome, Karimovljeva antiekstremistička objašnjenja lepo zvuče u ušima Zapada. Samo je Češka na muci kako da postupi. Na raspolaganju ima još pet nedelja. Ako za to vreme ne stigne formalni i dokumentovani zahtev Taškenta za izručenje, Madaminov će biti oslobođen kad svane 41. dan od njegovog hapšenja na praškom aerodromu. A ako zahtev stigne, gradski sud u češkoj prestonici proceniće dokaze o njegovoj krivici, ali i potencijalne opasnosti po život, ako bi bio izručen.
       Čini se, ipak, da Madaminov ne treba da strahuje od izručenja u ruke Karimova. Čak ako bi praški sud to odlučio, ministar pravosuđa mogao bi da se žali, a veruje se da to predsednik Vaclav Havel ne bi dopustio, s obzirom na to da ima neka prava iznad nezavisnosti sudstva. Za sada, međutim, on se samo informiše o slučaju.
      
       BRANKO STOŠIĆ