Arijel Šaron se u svom legalizovanju uništenja strukture palestinske vlasti u Gazi i na Zapadnoj obali poslužio rečnikom i formulacijama američkog predsednika Džordža Buša o iskorenjivanju terorizma posle 11. septembra, sve do formulacije da "taj rat neće biti ni lak, ni kratak"

      Bog će osvetiti njihove žrtve", poručio je naciji Arijel Šaron posle krvavog izraelskog vikenda. Ne čekajući Svevišnjeg, izraelski premijer uzeo je pravdu u svoje ruke. Ohrabren sve masovnijom narodnom podrškom - koja daleko prevazilazi biračko telo njegove desnice - da se "jednom završi sa Arafatom" i američkim blagoslovom za "odrešene ruke da radi šta misli da treba" pustio je iz boce osvetnički duh, kojim bivši general i sadašnji premijer bogato raspolaže, kao što je koristio u svakoj ranijoj prilici svoje duge vojničke i mnogo kraće političke karijere.
       Posle krvavog vikenda bombaškog pira palestinskih samoubica i jednako nemilosrdnog odgovora za dvadeset šest mrtvih Jevreja i preko dve stotine ranjenih u Jerusalimu, Haifi i Afuli, obnovljeno izraelsko-palestinsko pakleno grotlo nadmašilo je sve prethodne obračune.
       Šaron se u svom legalizovanju uništenja strukture palestinske vlasti u Gazi i na Zapadnoj obali poslužio rečnikom i formulacijama američkog predsednika Džordža Buša o iskorenjivanju terorizma posle 11. septembra, sve do formulacije da "taj rat neće biti ni lak, ni kratak".
      
       Živ ili mrtav Arafat?
       Izjednačujući Jasera Arafata - "koji nas ovog puta neće praviti budalama, već će platiti cenu" - sa Osamom bin Ladenom i talibanima, premijer smatra da ima sva prava za kažnjavanje po meri koju je overila njegova vlada. Jedan zvaničnik i Jerusalimu je objasnio Arafatovu "dvostruku titulu": "Osama je zbog lične odgovornosti i uloge u terorizmu, a taliban, jer su palestinski teroristi pod njegovom zaštitom i okriljem."
       Iz sužene demokratske levice uzalud se osporava bilo kakva paralela sa Avganistanom. Lider partije Merec Josi Sarid upozorava kako "Amerikanici ne okupiraju Avganistan trideset godina, takođe nisu izgradili američka naselja u toj zemlji, a ne dele ni zajednički teritorijalni i demografski prostor sa Avganistanom".
       Izraelska vlada je u ponedeljak proglasila Palestinsku upravu "entitetom koji podržava terorizam", što u njenom tumačenju novouvedenih međunarodnih standarda treba da bude dovoljna osnova za sve vrste akcija, u kojima zasad generali isključuju ubistvo Jasera Arafata. Uzdajući se u preciznost svojih pilota izraelska raketa je u Ramali uletela u prostoriju koju je samo jedan zid odvajao od sobe u kojoj je bio lider PLO.
       Jerusalim se, kao i godinama dosad, čuva da od mrtvog Abu Amara (kakvo je Arafatovo borbeno ime) ne napravi "palestinskog sveca", ali u racionalnijim računicama svakako izbegava rizičnu neizvesnost ko bi nasledio vođu, a to bi samo mogao da bude neograničeno radikalni i verovatno izrazito islamski prvak. U bombardovanju se, kako kažu, ograničavaju na "simbolične elemente palestinskog suvereniteta".
       Prema Galupima na Zapadnoj obali i u Gazi 60 odsto Palestinaca podržava radikalni Hamas, pa bi njegovo rezolutno suzbijanje - kao i energične mere protiv islamskog džihada - mogle biti paljenje opasnog fitilja protiv Arafata i njegove autonomne administracije. Organizacija Hamas, inače ne priznaje Izraelu pravo na postojanje i traži fundamentalističku državu u čitavoj Palestini. Slično, islamski džihad je za muslimansku državu u Palestini i u svetom ratu je protiv jevrejske države.
       Malo pažnje obraćajući na reagovanje i zabrinutost sveta i sa zadrškom očekivanu retoriku arapskih i islamskih država, Arijelu Šaronu je više nego dovoljna poruka Amerike da "ovog puta ima puno pravo na samoodbranu", a "Buš u ovom času ne traži uzdržavanje". U detaljnijim istraživanjima, palestinska država koju - po rečima sekretara Pauela - "Vašington želi da vidi", po analitičarima "još je podržavajući, za SAD je sada toliko daleko da ne vredi o tome ni govoriti".
       Samo prošlog meseca Sjedinjene Države su javno prekorevale Izrael zbog upada njegovih vojnih snaga na teritorije predate na upravu Palestincima. Danas toga više nema i daje mu se za pravo da je "došao do zida strpljenja".
       Raspoloženje Izraelaca - zhavaćenih paničnim strepnjama i neizvesnošću - sve više je Šaronova prvorazredna politička karta, daleko iznad procenata sa izbora, koji su mu u podeljenom društvu obezbedili mesto premijera. Istraživanja pokazuju da su oko dve trećine građana pristalice "gvozedne pesnice".
       U političkom spektru, mogući su ipak delikatniji potresi nego što je "obrada javnog mnjenja" varničenjem da je "Arafatov konačni cilj uklanjanje jevrejske države, o čemu - tvrde Izraelci - ne prestaje da govori na arapskom, dok je na engleskom jeziku preobučen u miroljubivo ruho koegzistencije".
      
       Peresove opomene
       Ministar spoljnih poslova Šimon Peres - koji je sa ubijenim Rabinom i Arafatom podelio Nobela zbog davno postavljenog temelja budućeg izraelsko-palestinskog mira - ne samo da je napustio maratonsku šestočasovnu sednicu vlade na kojoj je Palestinska uprava proglašena "entitetom koji podržava teror", nego su laburisti saopštili i da će "razmotriti dalje učešće u koaliciji sa Šaronom". Peres je pre nego što se digao od stola pozvao Šarona da "ne preduzima korake koji će štetiti nacionalnom jedinstvu". U prošlosti, kad je Izrael zaista bio u opasnosti, političari svih opredeljenja obično su nalazili zajednički imenitelj.
       Smireni komentari, kakav je recimo u uglednom "Haarecu", opominju da je "Palestinska uprava jedina formalna palestinska adresa ostavljena Izraelu, i pored strašnih terorističkih napada", upozoravajući premijera da se rukovodi "opijenošću i stvaranjem iluzija i da umesto okretanja spektakularnim reakcijama, treba izabrati realne mere, u skladu sa potrebama". Isti list pominje da "Šaron za devet meseci (u stolici premijera) nije preduzeo nijedan kreativni korak koji bi mogao da obezbedi bilo kakvu nadu bilo za Izrael, bilo Palestincima". Ali, odmah zatim se kaže i da je "Arafat Šaronu pružio dovoljno razloga - kroz nasilje i ubijene Izraelce i raspaljivanje strasti - kako bi premijer delovao kao 'zombi' u svakoj stvari koja bi se ticala mira".
       "Haarec" i za Jasera Arafata piše da se mora zapaziti da je "u čitavoj karijeri uvek bio dobra krava koja je punila kantu mlekom, a onda je udarala i prosipala". Na drugom mestu kao primer takvog ponašanja pominje se da je ponudu Ehuda Baraka, prethodnog premijera Arafatu da dobije prekid okupacije, državu pored Izraela i čak deo Jerusalima, odgovor Abau Amara bio "ne", uz izbor da se opet žešće zarati.
       Palestinska strana uzalud odbacuje sve optužbe o svojoj krivici i prihvata jedino neke "refleksne reakcije koje je izazvala druga strana". Jedan od spouksmena, Abdel Rahman ističe da problem nije "eksplozija terora u prošle dve nedelje, već višedecenijska izraelska okupacija", Hanan Ašravi Šaronov korak vidi kao "opasan i neodgovoran uvod u dalji ciklus nasilja", a Saeb Erakat procenjuje da "izraelski premijer pravi životnu grešku", dok Jaser Abed Rabo zaključuje da će "Palestinci nastaviti otpor okupaciji". Istovremeno, zapaža se da na nalete izraelskih helikoptera i aviona palestinske snage nisu pokušale da ispale ni hitac, makar kao simbolično ohrabrenje, jer dve sile svakako vojnički ne mogu da se porede.
       Zahtev Palestinske uprave za četiri dana poštede, da "udahne vazduh" i - kako Jaser Arafat obećava - "stopostotno eliminišu svoje teroriste i radikalne islamske elemente" - Izraelci su ignorisali, a hapšenje stotinak takvih likova nazivaju "drugorazrednom TV predstavom sa epizodnim glumcima".
       Izraelsko važeće uverenje je da Hamas, džihad ili neko drugi prihvata odgvornost da je podigao ruku na Jevreje, "Arafatove ruke su uvek kravave, jer ne pomera prst da to spreči". Uzalud uveravanje druge strane da je "nevina žrtva".
       Bliskim istokom vladaju posebni zakoni.
      
       BORIVOJ ERDELJAN