NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Prevrednovanju u susret

Naziv: "Intime, Ploveći čardak, Trska, Lepa moć, Svetlosni zjap"
Autor: Laza Lazić
Izdavač: "Knjigoteka", Beograd 2001.

      Bogdan A. Popović
      
       Bezmalo pola veka je Laza Lazić na književnoj sceni. I kad je bilo valjanih razloga da to čini, nije se trsio da zauzme mesto u njenom prednjem, javnosti najvidljivijem planu. Preovlađujućim poetičkim orijentacijama (koje su se smenjivale), on nije bio sklon, njihovi promoteri nisu bili skloni njemu. Pri svemu, pretrajao je, njegova bibliografija - pesničke zbirke, proza, knjige koje se u dečje svrstavaju, prevodilački poduhvati - broji oko trideset naslova. Mada po temperamentu i opredeljenju prevashodno lirski pesnik, Lazić je donedavno objavio samo pet knjiga pesama. Iz petoknjižja, s kojim sada izlazi pred čitalačku publiku, izostala je prva (Pesme, 1953), ali je zaključeno jednom sasvim novom, u stvari šestom pesnikovom zbirkom (Svetlosni zjap). Ostale su delom dorađivane, a delom dopunjavane pesmama nastalim u njihovo ili u potonje vreme, pa im je obim kadgod znatno veći od standardnog.
       Govorni subjekt, u jednoj od novih pesama zbirke Intime, poziva dušu da se smiri jer, kaže se u daljem tekstu, "nered je privid". Nemir i teskoba, težnja da se iz sebe i iz realnog sveta izađe put slućenih predela i izmaštanih pejzaža, određivali su stanje duha i emocija u prvobitnom konceptu ove zbirke. Nove pesme donose pokušaj uspostavljanja sklada sa sobom i sa zadanim nam svetom. Iznalaženja smisla u ljubavi i čovečnosti. Stvaralačka drama ovim pesmama dobija kakvo-takvo razrešenje... Zbirka Ploveći čardak je svojevrsna pohvala ljubavi. Ljubavi prema ženi i, u isti mah, najsnažnijem stvaralačkom podsticaju koji se ovde ostvaruje celom jednom imaginativnom realnošću. Novije pesme intenziviraju prisustvo objektivne stvarnosti, slutnju dezintegracije sveta koja sobom nosi i "ludi kraj sna"... Za Lazića je saobraženje sa prirodom ("uroni u polja žitna") oduvek višestruko značajno: priroda je pribežište, spas od protivurečnosti moderne civilizacije (ona je "izvan siromaštva naše glave") i, istovremeno, vrelo na kome on osvežava svoje leksičko bogatstvo i figurativnu energiju. Zbirka Trska - pesme u prozi građene versetima - rekreira svet u kome se nazire svetlost i u kome je čovek "jezgro svetlosti".
       Prvobitno objavljena 1984, zbirka Lepa moć je, u stvari, radikalan preokret u Lazićevom pevanju. Umesto širokih, ponekad preglomaznih tekstualnih masiva, sveden i lapidaran iskaz. Umesto usporenog procesa dočaravanja ili izricanja misli i ideja, dinamično sučeljavanje množine različitih i često oprečnih stanovišta. Rečju, poetička načela umnogome karakteristična za prvi poratni naraštaj zamenjena su poetikom svojstvenom ovom vremenu.
       Lepa moć je, u suštini pesnička rasprava, disput lirskog subjekta i njegovog alter ega, autopoetički i polemički pesnikov iskaz. Ako ne i više, ova je zbirka traganje za ljudskom merom, za smislom čovekovog bivstvovanja u aktuelnom vremenu i u vremenu bez međa... Nagovešten u zbirci Trska, rečeni se smisao, u zbirci Svetlosni zjap, traži i sagledava u različitim izvorima metaforički shvaćene svetlosti. Pesnik razlučuje "upaljen fenjer/zaklonjen od kiše kabanicom" i "rasipnu svetlost" sunca; uznosi svetlost koja zrači iz umetničkih dela i svoj pogled upravlja ka najobuhvatnijoj i najmnogoznačnijoj svetlosti koja nas odozgo ozračuje. Ka onoj koja nije "od lančanih fisija". Zbirka Svetlosni zjap je, svakako, najsloženiji i najzahtevniji Lazićev pesnički projekat. Nadstvarne sfere u kojima se pesnikova misao ponajviše kreće i materija kojoj je primereno apstraktno promišljanje, odredili su prirodu njegovog pesničkog jezika i saopštenja.
       Petoknjižje Laze Lazića, po mnogo čemu sudeći, odista nudi izmenjenu, umnogome kompleksniju sliku njegovog pevanja. Mogućno je da bi ona bila izrazitija, pa i izoštrenija u jednoj, drugačije komponovanoj i balansiranoj knjizi izabranih i novih pesama. Mada, i ovako ekstenzivno predstavljena (to ponajpre važi za rane pesnikove stvaralačke faze), Lazićeva poezija priziva novo vrednovanje. Takvo koje bi pesniku obezbedilo objektivno zasnovanu poziciju u savremenom srpskom pesništvu. Kako god bilo, odsustvo zanimanja za različite vrednosti kojem sledi zaborav (ceo niz pripadnika Lazićevog naraštaja je iz književnosti naprosto otpisan), današnjoj kritici ne služi na čast. Vremena sudbonosnog diferenciranja, kad je takva praksa mogla biti razumljiva, odavno su prošla.


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu