NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Po meri (slovenačkog) čoveka

U Sloveniji je održan 17. sajam knjiga bez ijednog inostranog izdavača

      Pod geslom "sajam po meri čoveka", od 28. novembra do 2. decembra u Ljubljani je održan 17. sajam knjiga. Ovaj susret izdavača, autora, bibliotekara, čitalaca i multimedija, praćen najsavremenijom tehnologijom, organizovao je Cankarjev dom. Ne veliki međunarodni sajam knjiga već onaj koji će podržati izdavaštvo Srednje Evrope. Posebnu "industriju knjiga", kako se moglo čuti i pročitati, predstavilo je više od polovine slovenačkih izdavača kojih ima oko 140, a koji su prošle godine objavili više od 3 500 knjiga, od čega su znatan deo udžbenici.
       Na sajmu su se predstavili vodeći slovenački izdavači, iako su cene izložbenih i prodajnih štandova bile više od onih u Frankfurtu. Dakle, bez ijednog inostranog izdavača, sajam "po meri slovenačkog čoveka", uprkos najavama organizatora o dolasku inostranih zastupnika i uglednih ličnosti iz sveta izdavaštva. I pored besprekorne organizacije lepih i vrednih knjiga, opremljenih i odštampanih na najvišem nivou, na sajmu se osetila izvesna teskoba. Bez sučeljavanja različitih pogleda na izdavaštvo, makar oni bili jedino iz Srednje Evrope, sve je bilo lepo, ali je nedostajalo nešto.
       Pokrovitelj sajma bio je "Majkrosoft", a kao njegov partner ljubljansko "Delo". Na dan otvaranja "Delo" je objavilo poseban prilog u boji, na 24 strane, u 120 000 primeraka, koji je deljen i na sajmu. Prošle godine sajam je videlo 13 000 posetilaca. Ove godine bilo je nešto više učenika osnovnih škola iz Slovenije. U dodatku "Dela", u kome nepune dve strane zauzimaju plaćeni oglasi, prestavljeni su svi izlagači, pokrenute značajne teme i objavljene su "satnice" svih dešavanja na sajmu. Državna televizija je imala niz posebnih emisija.
      
       Samo nema Beograda
       U dodatku "Dela" ojbavljeni su kraći izveštaji o sajmovima knjiga u Parizu, Londonu, Beču, Pekingu, Torinu... Nije pomenut Prvi milenijumski sajam knjiga u Beogradu. Kad je reč o sajmovima, vredi pomenuti da nezvanično, pojedini slovenački izdavači priželjkuju sajam knjiga balkanskih zemalja. Ovakav sajam trebalo je da se, uz pomoć Evropske zajednice, organizuje u Skoplju ove godine. Odgodila ga je, možda, pobuna albanskih separatista?
       Druga velika akcija Cankarjevog doma jesu razgovori u "Debatnoj kafani", iako je i u njoj, kao i na sajmu bilo zabranjeno pušenje. Održano je tridesetak razgovora. Izdavanje školskih knjiga, zaštita autorskih prava, sporazumevanje među različitim kulturama, knjiga kao medij, knjiga kao globalni proces, slovenačka enciklopedija, vrhunsko i trivijalno u književnosti, postoji li tržište dobrih knjiga... Tranzicija je na početku, moglo se čuti, kad je reč o vrednim knjigama, jer je neophodno stvarati potrebu za njima. Slovenački izdavači i dalje plaćaju porez na knjigu. Ne samo u "Debatnoj kafani" nego i u prijatnim, nezvaničnim razgovorima o sudbini knjige, mogla se čuti kuknjava što država ne pomaže dovoljno izdavanje značajnih knjiga i časopisa. U tom pogledu, na negdašnjem jugoslovenskom zapadu ništa novo. Kad je 1. decembra Ljubljana, okićena pred božićne praznike, proslavljala Međunarodni dan protiv side, u Cankarjevom domu raspravljalo se o zdravoj slovenačkoj ishrani i o kuvarima, kojih je na sajmu bilo u izobilju.
       Šta su danas slovenački izdavači?
       Po vlasništvu, mogu se podeliti u tri grupe. Prvu čine oni do kraja privatizovani ("Mladinska knjiga", "Cankarjeva založba"...), drugu oni s internim akcijama ("Nova revija"...), deoničarska društva s ograničenom odgovornošću, koja podležu godišnjoj, skupoj reviziji, i treću ("Študentska založba"...), oni koji ne mogu da dele ostvarenu dobit već moraju da je "vrate" u dalje objavljivanje knjiga. Njih su, kao izdavače, osnovale društvene i političke organizacije.
       Nezavisno od načina prodaje (knjižare, klubovi, telefonska prodaja pomoću kompjutera, prodaja "od vrata do vrata") u kojoj porodica, s potpunom ponudom (slikovnice, dečja knjiga, komercijalne enciklopedije...) istiskuju kupca kao "slobodnog strelca", većim slovenačkim idzavačima domaće tržište postalo je tesno. Njihova tehnološka opremljenost, kapital koji imaju i nesporno znanje, u koje su ulagali dugo, prevazilazi, iako narasle, potrebe slovenačkog tržišta.
      
       Oskar Davičo i Vasko Popa
       Njihov interes nije više, kao nekad, u zajedničkim izdanjima, već u kupovini većinskog dela vlasništva izdavačkih preduzeća u drugim, bivšim jugoslovenskim republikama. Tako je "Mladinska knjiga" ušla u Hrvatsku, u kojoj ostvaruje više od šest posto svog godišnjeg obrta od 55 miliona nemačkih maraka. S druge strane, za kupovinu slovenačkih idzavača zainteresovani su moćni svetski koncerni.
       Izdavači s internim deonicama, kao i oni koje su, kao "ukras" osnovali različite zajednice, mogu biti relativno zadovoljni, u zavisnosti i od pomoći države. "Na mesto udarnika, ne samo u izdavaštvu, došli su preduzetnici", moglo se čuti na sajmu. Da to nije baš tako jasno razdvojeno, pokazuje i "Nova revija". Njen direktor Niko Grafenauer odgovorni je urednik časopsia "Ampak", koji se, u mesečnom tiražu od 4 000 primeraka, bavi kulturnim, političkim i društvenim pitanjima. Niko ne može da kupi "Novu reviju", iako joj država ne pokriva dovoljno troškove. Na sajmu se prodavao novembarski broj "Ampaka", u kome su najavljeni odgovori Milana Kučana i Janeza Drnovšeka u decembarskom broju, a tiču se komunističkih zločina u Kočevjevskom rogu.
       Sasvim lično. Na više puta ponovljeno pitanje slovenačkih izdavača koje bih knjige poneo u Beograd, pravdao sam se komplikovanim putovanjem vozom, s tranzitnom vizom kroz Hrvatsku. "Onda ponesi ovu moju antologiju", rekao mi je Grafenauer i uručio knjigu sa 764 strane. Antologiju svetske poezije "Orfejev pev" sačinio je tako što se obratio slovenačkim pesnicima da izaberu po deset najboljih pesama. Njih trideset i dvoje izabralo je pesme 137 svetskih pesnika. Među njima su Oskar Davičo i Vasko Popa. Vraćajući se iz Ljubljane, hrvatski policajci i carinici zavirili su u svaku knjigu. Prelistavali su i prazan rokovnik. Srećom da nisam poneo više knjiga.
      
       SIMON SIMONOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu