NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Klon nije isti

Iz klona se u praksi nikada neće razviti identična jedinka, ni morfofiziološki ni mentalno. Ali te razlike su ipak veoma male

      Goran Jovanović je viši naučni saradnik na Institutu za genetičko inženjerstvo u Beogradu. Doktorirao je na Rokfeler univerzitetu u Njujorku. Predaje na Beogradskom univerzitetu.
      
       Možete li ukratko opisati eksperiment u Masačusetsu i reći šta u tome predstavlja novost?
       - Genetički stručnjaci iz tima u Masačusetsu uzeli su ćeliju kože, izvukli jedro (koje kao i kod svih ostalih somatskih ćelija ima 46 hromozoma, diploidan set), uzeli jajnu ćeliju žene (koja kao i svaka germinalna ćelija, jajna ili spermatozoid, ima u jedru haploidan set od 23 hromozoma), izvukli jedro i zamenili ga jedrom iz ćelije kože i tako dobili zigot koji sada nosi jedro sa kompletnom naslednom informacijom koja je zapisana na hromozomima poreklom iz ćelije kože. Ono što nikad nije urađeno i što predstavlja dostignuće, jeste to da su bez implantiranja u majku, znači in vitro, u epruveti, uspeli da razviju ovakav partenogenetski dobijen zigot do nižih stupnjeva embrionalnog razvoja. Znači, bez upotrebe majke, za razliku od ovce Doli gde je bila potrebna neka ovca da iznese plod.
      
       Objasnite nam šta je to stem-ćelija?
       - Stem, to je osnova, baza. Stem-ćelija, osnovna ćelija.
       Kada oplođena (ili klonirana) ćelija počne da se razvija u embrion, u početnim fazama neke ćelije još nisu predodređene da se razviju u neki određen organ. Od tih ćelija može da nastane bilo koji organ (takozvane totipotentne ćelije). Svaka od tih ćelija ima mogućnost da se razvije u bilo koji organ. U daljem razvoju, "izbor" se sužava, nastaju ćelije iz kojih će se razviti tačno određena tkiva i organi; recimo jetra, bubreg, krvni sistem. To su pluripotentne ćelije. To znači da svaki organ ima svoju ćeliju iz koje je nastao, dakle, svoju stem-ćeliju.
       Zavisno od uslova i raznih faktora u okruženju i unutar takvih ćelija (hormoni, signalni molekuli, regulatori, itd.), stem-ćelija se razvija u odgovarajući organ ili specifične ćelije. Ako imate te stem-ćelije, možete - kažem možete iako je to zasad teorija - da dobijete bilo koji organ. Do današnjeg dana je problem da se izoluje stem-ćelija i da se pronađu specifični faktori koji će da poteraju stem-ćeliju u željenom pravcu.
       Uspelo se u tome sa nekim ćelijama; na primer, nervnim, što je jako bitno, i nekim drugim ćelijama. Stem-ćelija ima i u odraslom čoveku, ali vrlo malo.
       Toliko malo da ne možete da dođete do njih. Teško je kultivisati, odgajiti te stem-ćelije. Sa stanovišta medicine one su neprocenjiva dragocenost.
       Značaj eksperimenta u Masačusetsu je da tim postupkom mogu da se dobiju embrioni in vitro kao izvor stem-ćelija; mogu da se proučavaju faktori koji regulišu njihov razvoj. Kao što vidite, ovakav razvoj tehnologije je značajan i za fundamentalnu nauku. Ako znate da postoji neki genetski nedostatak, možete tehnikama genetičkog inženjerstva i genskom terapijom to da otklonite na nivou stem-ćelija, i da tako dobijete poboljšane organe. Pazite, to o čemu sada govorim je biotehnologija budućnosti.
       Sve ovo govorim sa čisto naučne tačke gledišta, oslobođen svih etičkih normi. Ja samo kažem šta sve može da se uradi.
      
       Šta je praktični značaj svega toga?
       - Praktični značaj je očigledan: dobijanje organa za transplantaciju, genska terapija kod naslednih i nenaslednih oboljenja, lečenje i zarastanje tkiva koje se ne deli (na primer, oštećene nervne ćelije mozga i kičmenog stuba), itd. Pri transplantaciji organa je problem što može doći do odbacivanja transplantata. Zato su donori organa često bliski rođaci. Ukoliko postoji mogućnost da dobijete organ koji je kloniran iz vaše stem-ćelije, to rešava taj problem. Ne postoji ništa sličnije od toga.
      
       Posle ovog događaja planetom se proširio strah od kloniranja. Šta zapravo znači dobijanje nove jedinke genetski identične sa nekom drugom?
       - U ljudskom organizmu zapravo ne postoje dve iste ćelije zato što su na raznim mestima na razne načine hromozomi tih ćelija koji se nalaze u jedru pogođeni mutacijama. Na svakom hromozomu postoje promene koje su spontane ili izazvane virusnim, fizičkim ili hemijskim agensima. Nema apsolutno identičnih ćelija. To znači da vi možete da imate zdrave ćelije u, recimo, pankreasu, a da u koži bude pogođen gen zadužen za proizvodnju insulina, koji se inače proizvodi u ćelijama pankreasa, i, recimo, gen za boju očiju. Zašto je to bitno?
       Ako uzmete da klonirate osobu koja inače nije dijabetičar, sa plavim očima i uzmete, potpuno slučajno, ćeliju kože u kojoj su se dogodile takve mutacije, koje mogu biti i spontane, dobićete klon, dijabetičara sa crnim očima. Ne postoje dve identične ćelije, prema tome ne postoje ni dve apsolutno identične osobe. Iz klona se u praksi nikada neće razviti identična jedinka, ni morfofiziološki ni mentalno. Ali te razlike su ipak vrlo male. Jednojajčani blizanci su veoma slični a klon bi bio još sličniji, ali ne bi bio isti.
      
       Da li postoje i rezultati eksperimenta koji se mogu smatrati negativnim, pre svega u etičkom smislu?
       - Usled potpuno pomerenih sistema vrednosti koji neminovno idu u prilog sticanja profita, neželjenim rezultatom smatram to što se time prišlo bliže mogućnosti, koja će se sigurno i desiti kada tehnologija bude bila usavršena, da se izvede to embrionalno razviće, odnosno kloniranje čoveka do kraja. Da dobijete potpuni ljudski klon.
       Pri tome su veoma moguća "oštećenja". Kada izvadite jedro, prilikom te mikromanipulacije sa njim se izvadi i deo citoplazmatskog materijala jajne ćelije. Ne zna se da li i kako to može da deluje na razvoj embriona. Ima i mnogih drugih problema koji su vezani za naše neznanje.
       Kod ovce Doli to nije bio slučaj, ali ovca je nešto manje složeno biće od čoveka. Ne smete još da se igrate sa takvim stvarima. Ne smete uopšte da se igrate sa takvim stvarima.


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu