2658cinjenice.jpg

      Najveći broj invalida u Srbiji preživljava sa mesečnim prihodima koja se kreću od 1500 do 3000 dinara, mada je procenat onih sa prihodima od 1000 dinara izuzetno visok i iznosi 32 odsto. Samo trećina hendikepiranih koristi neko od različitih tipova pomagala, odnosno usluge rehabilitacionih centara, dok su zdravstvene ustanove nedostupne za 44 odsto invalida. Čak 75 odsto hendikepiranih nema automobil, a javni prevoz je nedostupna kategorija za polovinu invalida. O poseti bioskopima, pozorištima i sportskim klubovima mašta više od 80 odsto invalidske populacije. Ovo su neki od statistički zanimljivih i ujedno poražavajućih podataka izvedenih iz studije "Invalidi u okruženju" koju su uradili Centar za proučavanje alternativa, međunarodna humanitarna organizacija "Hendikep internešnel" i Biro za humanitarnu pomoć Evropske unije. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 2700 invalida iz 12 opština, odnosno 36 mesnih zajednica u Srbiji, u aprilu i maju ove godine...
       U postojećim invalidskim organizacijama registrovano je samo 142 168 osoba, dok procene govore da je u pitanju više od 800 000 invalida...
       "Veoma bitan preduslov koji olakšava, odnosno otežava obavljanje svakodnevnih aktivnosti svakako je i odgovarajuća prilagoćenost stana, odnosno zgrade ili kuće potrebama invalida. U oba slučaja, polovina ispitanika izjasnila se da im je šire i uže životno okruženje prilagođeno posebnim potrebama koje iziskuje invaliditet, 28 odsto je izjavilo da je stan (ili zgrada) delimično prilagođen njihovim potrebama, dok je 22 procenta invalida procenilo da živi u neprilagođenim uslovima. Isti procenat ispitanika izjavio je da može da izađe iz kuće ili stana samo uz nečiju pomoć.
       Iako obrazovna struktura invalida odgovara obrazovnoj strukturi Republike Srbije, samo 11 osoba u ovom istraživanju je zaposleno. Analiza dostupnosti javnih službi i objekata takođe pokazuje nezadovoljavajuću situaciju koja ometa kvalitet života ocoba sa motornim oštećenjima u njihovim svakodnevnim aktivnostima. Javni prevoz je, naime, nedostupan za 52 odsto anketiranih, trgovina za 53 procenata njih a ostale javne službe, kao što su pošta, opština ili MUP za 35 odsto hendikepiranih...
      
       (Iz teksta objavljenog u "Psihološkim novinama")