NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Komandna odgovornost

Predsednik Koštunica namerava da tokom decembra obavi ozbiljne kadrovske promene u Vojsci Jugoslavije, ali ne treba očekivati smenjivanje načelnika Generalštaba, posebno ne na osnovu pritiska Haškog suda

      Mnogi domaći političari, pravnici i humanisti su već ocenili da Statut Međunarodnog suda za ratne zločine može da zameni domaće zakone, ali se sprovođenje tog statuta na obrenovačkoj pijaci nije svidelo ni osobama koje su tom prilikom hapšene, ni onima koji su hapsili, a ni onima koji su to posmatrali. Posle hapšenja braće Banović, protesta "crvenih beretki" koji su u režimskim medijima mesecima opisivani kao heroji demokratskih promena i objavljivanja spiskova čiju je autentičnost proveravao čitav državni aparat, postalo je jasno da saradnja sa Hagom predstavlja nešto više od lika i dela Slobodana Miloševića i pomenutog veličanstvenog pravnog akta. Time je priča o Hagu vraćena u period pre Vidovdana.
       Stavljanje novog predloga zakona o saradnji sa Hagom na dnevni red Skupštine očekuje se sredinom decembra, ali još nije postignut dogovor u vladajućoj koaliciji da li će zakon nad zakonima biti usvojen u Saveznoj, Republičkoj ili u obe skupštine. Zakon će sadržati odredbe o izručenju, ali će u njemu biti i neke odredbe o saradnji u izvornom značenju te reči. Stručnjaci, koji imaju izvesnog uvida u pripremu tog zakona, kažu da će on biti najpribližniji hrvatskom ustavnom zakonu, jer ima solidne zaštitne mehanizme za optužene.
      
       Saglasnost
       Glavne razloge zbog kojih bi vladajuća koalicija morala da postigne konsenzus oko Haga, ako već ne može oko privrednih komora ili stanja u domaćem fudbalu, izneo je Sud u Hagu kada je počeo da boemski časti stanovitu količinu visokih oficira vojske i policije optužnicama, istragama i ostalim instrumentima pomenutog statuta. Kada su kao predmet istrage navedeni načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije i šef Resora javne bezbednosti Srbije, dva krila demokratske vlasti su imala priliku da se konačno usaglase o donjem limitu saradnje sa Hagom.
       "Da je optužnica (protiv Miloševića) podignuta kasnije, ti pojedinci bi u optužnici bili imenovani kao učesnici zajedničkog zločinačkog poduhvata i imali bi isti status kao imenovani u optužnicama", izjavio je zamenik tužioca Haškog tribunala Grejem Bluit na konferenciji za štampu na kojoj je saopšteno da su Lukić i Pavković predmeti istrage pomenute institucije. Tri dana kasnije, agencija Rojters je, pozivajući se na neimenovanog srpskog političara, obznanila da se Ratko Mladić nalazi u Srbiji i da ga čuva 80 pripadnika Vojske Jugoslavije. Srpske vlasti, prema tajanstvenom izvoru, nisu pokušavale da uhapse Mladića jer se "plaše krvoprolića i odsustva podrške za takvu akciju na federalnom nivou". Iako su brojni državni funkcioneri, od predsednika Jugoslavije Vojislava Koštunice, do dvojice ministara policije, saveznog Zorana Živkovića i republičkog Dušana Mihajlovića, govorili da Mladić ne stanuje u Srbiji, vodeća svetska agencija je, oslanjajući se na tvrdnju neimenovanog republičkog funkcionera, dodala novu polugu u ruke Karle del Ponte. Domaće sudstvo, međutim, nije krenulo u potragu za izvorom informacija iako je vest neuporedivo štetnija po državu i elementarne standarde novinarstva od pisanja nedeljnika "Reporter".
       Potpredsednik Vlade Srbije Momčilo Perišić izjavio je da bi Pavković i Lukić trebalo da budu svesni komandne odgovornosti koju su imali na Kosovu i da bi pred Tribunalom trebalo da "skinu anatemu sa srpskog naroda i samih sebe". Perišića su hrvatski sudovi već osudili na 20 godina zatvora, a među novinarima se često pominje, naravno nedovoljno autentična, priča da se nalazi na nekoj od lista haških "pacijenata", na osnovu već pomenute komandne odgovornosti.
      
       Junaci
       Predsednik i premijer Republike Srpske Mirko Šarović i Mladen Ivanić su, nekako istovremeno, saopštili da se Karadžić i Mladić ne nalaze u RS, ostavljajući prilično slab izbor mogućih prebivališta dvojice lidera bosanskih Srba jer zapadni političari nisu previše spremni da poveruju kako su dva ratna druga potražila utočište u Zenici, severnoj Veneciji ili, pak, na Martinim vinogradima. Tužiteljica Tribunala se, zatim, sastala sa predsednikom Francuske Žakom Širakom kako bi mu iznela neke sugestije pred put u Beograd, gde će verovatno podržati demokratske vlasti, opstanak federacije, ali i zatražiti veću kooperativnost prema haškoj instituciji. Predsednik Koštunica je, tokom poseta Londonu i Briselu, dobio pomešane poruke: podršku za očuvanje zajedničke države, ekonomsku pomoć zemlji, ali i podsećanje da bi valjalo ispunjavati obaveze prema Tribunalu. Predsednik Koštunica namerava da tokom decembra obavi ozbiljne kadrovske promene u Vojsci Jugoslavije, ali ne treba očekivati smenjivanje načelnika Generalštaba, posebno ne na osnovu pritiska Haškog suda.
       Čitava priča o pokrenutoj istrazi protiv Pavkovića, Lukića (ne treba isključiti nove junake u takvoj priči) mogla bi se objasniti kao pritisak na visoke predstavnike vojske i policije da pripomognu u skupljanju dokaza za tanke optužnice protiv čoveka koji je nekada bio predsednik Srbije i Jugoslavije. Kao drugi razlog se često navodi potreba međunarodne zajednice da im ovdašnje snage daju operativnu podršku u hapšenju Karadžića i Mladića. Ukoliko se ne dogodi takva saradnja, mogu se dogoditi nove optužnice.
       Visoki američki zvaničnik je, prema izvorima NIN-a, tokom nedavne posete Beogradu saopštio svojim sagovornicima da bi reformske vlasti morale da isporuče sve optužene a zauzvrat mogu očekivati da neće biti podizanja novih optužnica. Ostaje nejasno šta će se dogoditi ako se ispostavi da je Sud u Hagu zaista nezavisna institucija.
      
       BATIĆ BAČEVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu