Mi veoma poštujemo reformatore u vladi i poslovnom svetu, jer znaju kuda idu i šta treba da urade. Hajde da im svi zajedno pružimo šansu da uspeju!

      Svako bi voleo da zna odgovor na jedno veliko pitanje: hoće li ovoga puta stvari zaista biti bolje u Jugoslaviji, ili neće?
       Ovo pitanje me vraća u vreme mojih prvih poslovnih poseta Jugoslaviji u ime Svetske banke, tamo negde sedamdesetih. Bilo je to, naravno, vreme napretka. No, bilo je tu i nekih čudnih stvari, koje su stranci u to vreme teško razumevali.
       U svakom slučaju, ma kako da je život u prošlosti bio dobar, pokazalo se da Jugoslavija mora da menja svoj privredni sistem, jer onaj stari ekonomski nije bio održiv. Ljudi su svesni da je od sedamdesetih do danas bilo mnogo lažnih pokušaja da se situacija preokrene, ali je svaki od njih propao. Zašto bi ovaj onda bio uspešan?
       Prvo, potpuno je jasno da je svet ovoga puta na strani Jugoslavije i da želi da pomogne kako bi se obezbedilo da napori koje vi činite budu uspešni. Mislim da je to tačno što se tiče svih zemalja sveta. Ako pogledamo akcionare Svetske banke, recimo zemlje Evropske unije, Sjedinjene Države i Japan najotvorenije i najiskrenije podržavaju ovu zemlju, baš kao i naši drugi akcionari. Oni su glasno odali priznanje sadašnjim vlastima za upravljanje ekonomijom. Ta vrsta podrške ranije nije postojala, a sada je tu.
       Drugo, donatori iz čitavog sveta voljni su da podrže ekonomski oporavak Jugoslavije sa značajnim finansijskim sredstvima. Juna ove godine Svetska banka i Evropska komisija stavile su na sto Donatorske konferencije u Briselu sveobuhvatan program oporavka, vredan milijarde dolara. Donatori su veoma zainteresovani. U ime tog programa oni su se već obavezali da izdvoje 1,3 milijardu dolara. Očekuje se da će i ubuduće godišnje toliko izdvajati. Pregovori sa Pariskim klubom doveli su do velikodušnog otpisa duga, a pregovara se i sa komercijalnim bankama o njihovom udelu u pogodbi. Sve u svemu, predviđena je duga i kontinuirana finansijska podrška Jugoslaviji, koja do sada nije bila viđena.
       Treće, ljudi koji upravljaju privredom preduzeli su najhrabrije moguće poteze kako bi doprli do srca ekonomskih problema sa kojima se zemlja suočava da bi, napokon, sve prethodne propale pokušaje pretvorili u uspeh. A to je zahtevalo izuzetno disciplinovan i kreativan pristup hvatanju u koštac sa slabostima koje su neki drugi ljudi tako zgodno dugo, dugo ignorisali. Jugoslavija, napokon, sledi put drugih zemalja Centralne Evrope i, uostalom, čitave Evrope, prelazeći na tržišnu privredu. Pre dvadeset godina bila je ispred ostalih, a onda zaostala dok su drugi trčali napred. Jugoslavija se sada vraća u trku brzinom rakete i svakako ćemo videti rezultate svega toga.
       Sve ovo zvuči sjajno, zar ne? No, moramo stalno imati na umu da ovo, ipak, nije priča o putevima i mostovima, uglju i gasu, već je to, pre svega, priča o ljudima. Oni moraju osetiti da žive bolje, u suprotnom će i ovi potezi propasti baš kao i raniji. To znači da se moraju obezbediti radna mesta, mladi moraju verovati u svoju budućnost u ovoj zemlji, siromašni se moraju zaštititi od nevolja u kojima se nalaze, a socijalni standardi dominantni u Evropi moraju prevladati. Sve to se može postići ukoliko se pravim potezima da vremena za uspeh. No, da li će biti vremena? Od presudne je važnosti da stanovništvo prihvati ove procese kao svoje. Ja verujem da su ljudi u Jugoslaviji zaista spremni da se još neko vreme suočavaju sa svakodnevnim problemima, ali samo ako zaista veruju da je ovo trenutak istine nakon koga će im zaista krenuti nabolje. Ali, njihovo strpljenje se testira. Verujem da će se jaki pozitivni efekti današnjih napora osetiti tek u 2003. godini i ljudi to treba da znaju kako ne bi bili razočarani. Dozvolite mi da čitaocima NIN-a poručim da će narodi Jugoslavije imati punu podršku Svetske banke u konačnom raskidu kruga neizvesnosti i ekonomske zbrke, u kome su se ranije vrteli. Svetska banka snažno podržava ekonomske reforme koje se sada sprovode u Srbiji i Crnoj Gori. Podržavamo ih sa oko 250 miliona dolara godišnje kroz budžete i investicije. Deo toga je ulaganje naše Međunarodne finansijske korporacije u banke i preduzeća, a ostalo dolazi iz Svetske banke za zdravstvo, obrazovanje, socijalnu zaštitu, kao i promene poslovne organizacije i bankarskog sistema. Mi veoma poštujemo reformatore u vladi i poslovnom svetu, jer znaju kuda idu i šta treba da urade. Hajde da im svi zajedno pružimo šansu da uspeju!
       (Autor je šef Misije Svetske banke u Jugoslaviji)