Ne treba imati iluziju da oni koji su sada najbogatiji i koji su se raširili po Srbiji zbog toga imaju nekakvu prednost. Zakon će uvesti novo stanje, kao da svi počinju od nule

      Preko 1000 radio i TV stanica, koliko ih trenutno emituje program u Srbiji, moći će da nastave rad isključivo kad dobiju dozvolu na konkursima. Svi će morati da prođu kroz javne konkurse bez obzira da li su do sada imali dozvole ili samo polovične dozvole, i kako su ih dobili. Predlog zakona o radiodifuziji predviđa dve godine prelaznog perioda u kome će svi morati da se prilagode novom stanju i novom zakonu. A novo stanje podrazumeva da nesmetano nastavi da funkcioniše 300 - 350 radio i TV stanica. To potvrđuje predsednik radne grupe za izradu zakona o radiodifuziji Rade Veljanovski,direktor Radio Beograda.
       "Samo oni koji su lično pogođeni ili zlonamerni, ili se ne razumeju, mogu to da tretiraju kao odstrel medija. Sređivanje medijske slike definitivno ulazi u interes nekih ljudi koji su do sada postojali i radili nezakonito", kaže Veljanovski.
      
       Da li se samim donošenjem zakona ukidaju radio i TV stanice koje nemaju dozvole za rad?
       - U zakon smo uveli liniju razdvajanja onih koji su imali kakve-takve dozvole do februara 1998. godine kada je bio poslednji javni konkurs. Da smo medije podelili na one koji rade sa dozvolom i one koji je nemaju, u momentu donošenja zakona ovi drugi bi morali biti ukinuti. Ni deset odsto elektronskih medija koji sada rade, ne bi radili. Ali, uvažili smo racionalni zahtev da opstanu i oni koji su se javili na konkurse, a savezni organ za telekomunikacije im nije odgovarao. Zadovoljavali su uslove konkursa, ali su se dozvole davale iz fioka, iz džepova, miljenicima režima. Zakon je u sadašnjoj formulaciji ostavio i tzv. piratskim stanicama tri meseca vremena da se prilagode i da se bez otežavajućih okolnosti jave na konkurse kada budu objavljeni. Ni u javnosti nije više tajna da organi koji bi trebalo da brinu o tome da li neko radi sa dozvolom ili bez i treba li da ukinu one bez nje, nisu dovoljno ni tehnički ni kadrovski opremljeni da to mogu da urade. Pa čak i da u zakonu piše da svi oni moraju da prestanu da rade toga dana, niko to neće moći da sprovede.
       Priličan broj piratskih stanica koje su osnovane posle februara 1998. nalazi se u Vojvodini i one su sada napravile svoju asocijaciju. Paradoks u svetskim razmerama je da se ljudi koji rade nezakonito udružuju u asocijaciju i imaju neke amandmane na zakon.
      
       Kada bude bio raspisan javni konkurs za dodelu frekvencija, koje će uslove morati elektronski mediji da ispune da bi dobili dozvole?
       - Mi smo predvideli neke globalne uslove, ali će podzakonskim aktima, kada zakon bude usvojen, sve to da se precizira. Mediji koji konkurišu moraće da napišu tačno kojom će programskom koncepcijom da ispune radijski, odnosno TV program. Moraće da predaju tehnički i finansijski elaborat koji je posebno interesantan za sve one koji su zainteresovani da vide kako će mediji koji sada emituju program, da li će oni koji su stekli nekakve pozicije, obogatili se u prethodnom periodu, imati prednosti, jer će se na taj način dokazivati poreklo novca kojim hoće da se radi. Oni koji su došli do "prljavog novca" iz mafijaških izvora ili od političkih struktura, od bivšeg režima, biće zakonom onemogućeni da ga operu na taj način što će praviti program.
      
       Bilo je radikalnih predloga da se medijima "profiterima" iz Miloševićevog doba onemogući da učestvuju u trci za dodelu frekvencija.
       - Bilo je raznih predloga. Ako se neko sprečava da dalje radi to mora da bude u skladu sa zakonom. Osnovno je pitanje da li mi onda želimo da izgradimo demokratsko društvo ili ne. Početkom godine je, na osnovu ideje elektronskih medija uglavnom iz sastava ANEM-a uveden moratorijum na dodelu frekvencija, da bi se raščistilo stanje. Za vreme moratorijuma niko nije mogao da kaže ko može, a ko ne može da radi. Mi sada donosimo zakon i on će biti filter za ove o kojima govorimo. Ne treba imati iluzija da oni koji su sada najbogatiji i koji su se raširili po Srbiji, zbog toga imaju nekakvu prednost. Zakon će uvesti novo stanje kao da svi počinju od nule. Nulta tačka će trajati neko vreme, jer se ne može u istom danu rešiti status preko 1000 elektronskih medija u Srbiji. Posebno će izaći na konkurs mediji koji žele nacionalno pokrivanje, posebno oni koji žele regionalnu pokrivenost, odnosno lokalnu. To su tri nulte tačke.
      
       Tri velike novine koje su predviđene ovim zakonom su uspostavljanje tzv. medijske vlade radiodifuznog saveta, transformacija RTS-a u javni servis, ali i omogućavanje nevladinim organizacijama da dobiju svoje medije. Je li to u ovom trenutku izvodljivo s obzirom na to da sve tri ideje u osnovi imaju stvaranje nezavisnih medija?
       - Izrada zakona je počela od belog papira. Nismo čak ni imali neku vrstu političkog stava vlasti kako bi trebalo da se razvija budući medijski sistem u zemlji. Logična pretpostavka je i bila da vlast želi demokratizaciju medija. Radiodifuzni savet predstavlja nezavisno regulatorno telo i finansiraće se od dela naknade koje radio i TV stanice daju za dozvole. Radi se o skupoj instituciji koja će imati svoju zgradu, a oni koji će ga činiti moraju da imaju svoju pravnu, programsku, finansijsku, tehničku službu. Članove će predlagati rektorska konferencija, SANU, Vlada Srbije, nevladine organizacije...inače zakonom ovlašćeni predlagači. Oni predlažu po dva člana od kojih nijedan ne može biti na bilo koji način u vlasti, član rukovodstva neke političke partije. Konačnu reč daje Skupština Srbije koja imenuje članove nezavisnog regulatornog tela. Osim što će pratiti rad medija koji su dobili dozvolu i oduzimati frekvencije onima koji se ne pridržavaju programa zbog kog su je i dobili, radiodifuzni savet imenuje članove upravnog odbora RTS koji će od momenta usvajanja zakona krenuti sa svojom transformacijom u javni servis. Znači, medijsku kuću na koju nikakav uticaj neće moći da imaju političke strukture i organi vlasti. Za taj budući RTS predviđena su dva TV i tri radijska kanala i finansiranje pretplatom koja bi za sve građane Srbije imala isti iznos.
      
       Što se tiče nevladinih organizacija one će imati mogućnost da dobiju besplatnu frekvenciju. Takvih radio i TV stanica sigurno neće biti mnogo.
       - Razgovori sa Vladom Srbije su otpočeli i optimistički gledano, valjalo bi da do kraja meseca dobijemo kristalno jasan stav. Zakon bi mogao biti usvojen u parlamentu u prvim mesecima naredne godine. Očekujem da članice DOS-a stanu iza ovog zakona, iako još nema indicija da će to sve tako i biti.
      
       DRAGANA BJELICA