Suđenje majoru Pjeru Anriju Binelu zbog izdaje sve više podseća na suđenje Drajfusu, samo što u ovom slučaju ulogu Emila Zole, preuzima francuska javnost, sa novinarima na čelu

      (Od dopisnika NIN-a iz Pariza)
      
       U nevelikoj sali na drugom spratu Vojnog suda u Parizu 11. decembra sedelo je više francuskih generala nego rođaka i prijatelja optuženog. Još više bilo je novinara (samo jedan iz Jugoslavije) koji tokom dvodnevnog suđenja nisu krili da imaju simpatije za Pjera-Anrija Binela, optuženog da je izdao Francusku i njenu armiju kada je Jovanu Milanoviću, obaveštajcu pri jugoslovenskoj misiji Evropske unije u Briselu, doturio strogo poverljive vojne informacije o broju i vrsti ciljeva koje je NATO odabrao za vazdušni napad na SR Jugoslaviju planiran za oktobar 1998. godine, ukoliko se jugoslovenske snage bezbednosti ne povuku sa Kosova i Metohije.
       Ono nekoliko nekoliko minuta što je Binel, nekadašnji šef kabineta generala Pjera Virtoa, komandanta francuskog vojnog predstavništva pri sedištu NATO-a u Briselu, imao, Binel je pozirao gotovo osmehujući se fotoreporterima i kamermanima. Razgovetnim glasom odlučnog čoveka Binel je ponovio da se nada da će uveriti sudije da nije izdajnik kao i da veći deo odgovornosti pada na neke od njegovih pretpostavljenih.
       "To moram da uradim zbog svoje časti i časti svoje porodice, takođe i zbog svojih prijatelja vojnika koji ne veruju da sam počinio izdaju", dodao je Binel gledajući već pomalo nestrpljivo u dno sale gde su sedeli njegova supruga, sin, ćerka i nekoliko prijatelja koji su se mogli izbrojati na prste jedne ruke. Pre nego što su svi prisutni ustali da pozdrave predsedavajućeg Anrija Garika i još sedam sudija u crnim togama, Binel je naizgled bio potpuno miran.
      
       Dan prvi
       Poslednja etapa špijunskog procesa, možda jednog od najznačajnijih sudskih procesa u Francuskoj od završetka Drugog svetskog rata koji je do temelja potresao ne samo Francusku kontraobaveštajnu službu već i odnosne među NATO članicama, počeo je utvrđivanjem identiteta optuženog, pravljenjem rasporeda saslušavanja svedoka, a potom čitanjem optužnice.
       Zaklinjanja, jednostavno, nije bilo.
       Čitanje navoda optužnice Binel je slušao što je mirnije umeo, ali u nekoliko navrata njegovo uzbuđenje preraslo je u nervozno ispravljanje onoga što je Žanin Stern, civilni sudija u marinsko plavoj uniformi, navela.
       Binel je upitan da li razume za šta je optužen i pošto je još jednom ponovio kako je pogrešio što je prekoračio svoja ovlašćenja i da je to što je učinio, učinio da bi sprečio krvoproliće u kome je i Francuska kao članica NATO učestvovala, izjavio je:
       "Nisam naneo štetu ni Francuskoj ni NATO-u", rekao je Binel pomalo povišenim glasom sudijama dodajući da nikada nije bio za Miloševića.
       Međutim, Binel nije bio jedini koji je tog dana grickao usne i padao u vatru. Jedan od mlađih sudija koji je sedeo na desnoj strani sale " izgubio je nerve" gotovo uzviknuviši: "Zašto, Anri?", na šta se nasmejala čak i pomalo izbezumljena Binelova supruga.
      
       Šifra "Kobra"
       Posle nešto kraće uvodne reči Binelovog advokata Erika Najšata koji je ponovio da Binel nije počinio "akt izdaje" jer je njegove akcije organizovala francuska služba, rekao je da Milanoviću nikada nije dostavljen ceo dokument, niti su to bile vrhunske tajne" već samo "poverljivi" vojni podaci.
       Da je nekadašnji kontraobaveštajac major Binel vrstan i diskretan vojnik odlikovan Legijom časti, potvrdili su njegovi nekadašnji pretpostavljeni, generali: Mišel Rokšrof, Tanogi Pišon i Robert Rigo koji nisu propustili da naglase Binelovu hrabrost pokazanu u misijama na Bliskom istoku (pre svega u Saudijskoj Arabiji), inteligenciju i izvrsno poznavanje terorizma i islamizma. General Rigo, koji je bio komandant francuskih trupa u sastavu međunarodnih snaga IFOR-a u Bosni i Hercegovini, dodao je da Binel nikada nije gajio "posebne simpatije" prema Srbima, Hrvatima ili Bošnjacima.
       Tužilac Stern nije imala pitanja ni za Fransoaz Binel, suprugu optuženog, koja je potvrdila da je "neki čovek zvao Binela telefonom", ali da ona "sadržaj tih razgovora ne zna", jer "njen muž nije imao običaj da o poslu priča kod kuće".
       Po podne su svedočili Žan-Luk Kamard, sadašnji direktor Direkcije za kontrašpijunažu, koji je sa sigurnošću dobro uvežbanog glumca ponovio sve što je znao o kontaktima koje je Binel imao sa Milanovićem od jula do oktobra 1998. godine. Po njegovom mišljenju, nema sumnje da je Binel iz prosrpskih uverenja izdao Francusku i da ni o kakvim " humanim motivima " ne može biti reči. Najvažniji sastanak francuskog i jugoslovenskog obaveštajca odigrao se 1. oktobra.
       Kamard je čak naveo i Binelovo konspirativno ime "Kobra", što je možda bilo i odavanje poverljivih informacija. Da ne bi bilo nikakvih nedoumica, Binel je objasnio kako je kontraobaveštajna služba od njega saznala za taj nadimak i kako je ista služba kontrolisala njegov telefon na poslu, što je potvrdila i Agnes Pole.
       "Šifra 'Kobra' je moje ime koje sam koristio još u izviđačima", objasnio je Binel.
       Najviše interesovanja prisutnih, koji su sa odobravanjem pratili kako advokat Najšat unosi nešto svetla u gomilu iskaza koje je Kanar prosto nabacao u jednosatnom izlaganju, pobudilo je svedočenje generala Pjera Virtoa, šefa vojnog predstavništva Francuske u Briselu, kome je Binel bio šef kabineta.
       "Znao sam da Binel ima dobre kontatke sa našim vojnim snagama, u Ministarstvu odbrane, da je poznat i u NATO krugovima", rekao je Virtoa.
       Tužilac Stern koja se Virtou sve vreme obraćala sa " moj generale" tražila je nekoliko pojašnjenja u vezi s telefonskim pozivima. General je objasnio koliko je bio (ne) upućen u Binelove kontakte sa Milanovićem, što je izazvalo gotovo podsmeh prisutnih, naročito kada je odbrana obraćajući se na isti način sa "moj generale" zatražila da se odredi objektivna važnost podataka koji su dostavljeni jugoslovenskom obaveštajcu.
       Da Binelovo ponašanje nije baš uobičajeno, ali da ne znači neminovno i izdaju već možda samo " ličnu izdaju", rekao je Iv Bone, bivši direktor Direkcije za kontrašpijunažu.
       Svedočenja generala Gaela Fišija i Mišela Šua potvdili su glavne navode optužbe. Međutim, najmučniji utisak ostavilo je svedočenje generala Serža Soela koji predsedavajućem nije umeo da objasni šta je sporni dokument tačno sadržao.
       "Ne sećam se tačno, od tada je prošlo tri godine", rekao je on između ostalog.
       Binelova pratnja
       Ponovivši da veruje kako će pokazati da on nije izdajnik nego da je žrtvovan kako bi se Francuska pred SAD i ostalim NATO članicama "oprala", odnosno distancirala od imidža "srpskih prijatelja", Binel je učtivo odbio da da intervju pre nego što se završi suđenje.
       "Želim da budem siguran da me neće vratiti u zatvor", izjavio je Binel za NIN.
       Da Binelov oprez nije bezrazložan, ispostavilo se na kraju dana kada je na metro stanici Reuilldž-Diderot novinar ušao u isti kupe na liniji broj 1 (pravac La Defense) sa Binelom. Bilo je pomalo neobično što Binel nije bio u pratnji porodice i prijatelja. Naravno, Binelu, kao iskusnom obaveštajcu, bilo je već na sledećoj stanici Gare de Ldžon lako da se otarasi dosadnog novinara ali ne i svog "nevidljivog" pratioca. Drugi pratilac, verovatno pripadnik francuske obaveštajne službe, otpratio je novinara, na pristojnoj distanci od dvadesetak koraka, do ulice Fobur Montmartr broj 4.
      
       LIDIJA KUJUNDžIĆ
      
      

Ipak izdajnik Svoje više od sat dugo završno izlaganje tužilac Zanin Stern počela je podsećanjem da je nekada jedina kazna za izdaju Francuske bila smrtna kazna, odnosno da je Napoleon Bonaparta uveo i alternativu - doživotnu robiju. Naglasila je najmanje tri puta da je Pjer Binel, nekadašnji major francuske kontraobaveštajne službe, počinio ne samo izdaju već i da snosi odgovornost i krivicu što je dostavljanjem dva strogo poverljiva NATO dokumenta SR Jugoslaviji Binel "kompromitovao" Francusku i njene obaveštajne službe i na međunarodnom nivou.        "Zato tražim da gospodin Binel bude osuđen na maksimalnu kaznu zatvora od petnaest godina", rekla je Stern.        Advokat Erik Najszat nastojao je da kod sudija i prisutnih u sali izazove jako saosećanje za svog klijenta. Govoreći sporo i naglašeno razgovetno ili ne primećujući da svojim preteranim oratorskim zanosom iritira neke od sudija, Najszat je govorio najviše o "humanističkim motivima" koji su podstakli Binela da prekorači svoja ovlašćenja i gotovo na svoju ruku dostavi poverljive informacije jugoslovenskom diplomati.        Konačna odluka Veća sudija koje je predvodio Anri Garik osuđuje Pjera Anrija Binela na - pet godina zatvora zbog IZDAJE.               L. K.