Naziv: Koncert Stereo MC's
Mesto: Hala sportova Novi Beograd
Datum: 7. decembar 2001.

      Vojislav Pantić
       Mada je prošlo neverovatnih devet godina od izlaska hit-albuma "Connected", koncert Stereo MC's u Beogradu izazvao je izuzetno interesovanje. Ako je svako među prisutnima u Hali sportova imao tri-četiri prijatelja koje je mrzelo da idu, ili kojima su karte bile preskupe (nisu bile, samo je naš standard još nizak), znači da je u celu stvar bilo upleteno dvadesetak hiljada ljudi, što grad ne pamti još od koncerata The Prodigy, Jejmsa Brauna, ili Tine Tarner.
       Pokazalo se, veoma eksplicitno, da je MTV cirkus mamac za mase - uspeh grupe koja je toliko dugo bila odsutna i čiji povratnički album verovatno ne poznaje više od 10 odsto posetilaca beogradskog koncerta može se jednostavno objasniti slikama koje su ostale u sećanju. Ovo je bila prilika da se prisustvuje nečemu što je (makar nekad bilo) popularno u razvijenom svetu.
       Ali, budimo iskreni, nismo prisustvovali nikakvom čudu. Kritična masa u dvorani je uspostavljena prodajom bar 500 karata više nego što bi bilo pristojno (gužva idealna za napasnike, ili, iz lepšeg ugla, besplatnu masažu), ali to je već sindrom lake srpske pohlepe na koji smo navikli. Publika nije ozbiljno shvatila poruku na kartama (da je ulaz od 19 sati), štaviše: pretpostavljajući da će koncert kasniti (jedan sat) ljudi su napravili gužvu pred kapijama Hale kad je glavni program već trebalo da počne. Masu koja me je podsetila na najbolje dane demonstracija 1996/97. godine bilo je lako pokrenuti: već na prve udare niskih frekvencija, parter je bukvalno podivljao, što je bilo zabavno gledati sa bezbednog rastojanja na tribinama.
       Mada je ovo promotivna turneja albuma "Deep, Down and Dirty", a frontmen Rob Birč je u jednom momentu uputio poruku publici "da je ovo Stereo MC's 2001.", ekipa i dalje najviše računa na hitove sa "Connected": raspoređene na "važnim" mestima ("Connected" četvrta, "Step It Up" pred bis, "Creation" za bis) one bude publiku kad opadne tenzija i vuku šou napred. Muzička baza je u Nikovim spravama: čak i "aj, aj, aj" (u uvodu "Connected") semplovan je, a u retkim momentima u kojima su ga ostavljali samog, bubnjar (jedini "živi" instrumentalista u ekipi) nije se bog-zna-kako pokazao. Tri pevačice/igračice su bile zanimljive za gledanje, više nego za slušanje, ali se njihov ples slabo probijao kroz prigušeno svetlo i dimne efekte. Birč je dobar zabavljač, ali "na kašičicu" - umesto da dinamički raste do kraja, koncert dostiže kulminaciju negde oko sredine (posle 30 minuta), a potom je teško oteti se utisku da bend žuri na spavanje.
       Ipak, ovo je "low budget" predstava, koja je primerenija malim prostorima. Momci su svirali nešto manje od sat vremena, pa se vratili na još dva predviđena bisa, pa još jednom, jer je publika ponovo tražila "Connected", što je ukupno ispunilo pristojnih 90 minuta programa. U surovoj istini da se aplaudira jednom čoveku (Birču) i jednom pametnom kompjuteru, bar bi bilo uputno osmisliti neki vizuelni doživljaj - laseri, stroboskop, video prezentacija - da bi se odlazak na ovakav koncert ipak malo razlikovao od konzumiranja njihove muzike u diskotekama. Davne 1978. godine, u Hali Pionir svirali su Boney M - tri crnkinje, plus bump igrač (kažu da nije pevao on nego njihov producent, Nemac Frank Farian). Slično? Veoma, ali Boney M su bar oko sebe imali žive muzičare...
       Da nam belosvetski likovi dolaze svaki čas, pa dobijemo priliku da upoređujemo, ovaj koncert bi se brzo zaboravio. Ako su početkom devedesetih i bili avangarda (a to je bilo samo zato što su se obraćali publici koja za soul/fank heroje šezdesetih nikad nije čula), Stereo MC's su danas komična slika samih sebe, koliko god se trudili da to opovrgnu. Za publiku koja je odrasla na slikama sa malog ekrana i suvoj elektronici, ovo je ipak bio "događaj godine": ako su se dobro proveli (a jesu), ne treba im mnogo soliti pamet. Biće još (boljih) koncerata.