Naslov: Supermarket
Pisac: Biljana Srbljanović
Reditelj: Alisa Stojanović
Pozorište: Jugoslovensko dramsko pozorište

      Vladimir Stamenković
       Ukoliko prihvatimo kvalifikaciju da je komad "Supermarket" samo persiflaža tipične "sapunske opere", što nam neoprezno predlaže i sama Biljana Srbljanović, pogrešićemo otprilike onako isto kao kad bi rekli za "Don Kihota" da je isključivo parodija viteških romana, a sasvim zanemarili da u njemu spoj tragičnog i komičnog, sukob stvarnosti i mašte sugerira jedno i značajno i duboko viđenje suštine života.
       Ta kvalifikacija, kako indirektno pokazuje i inscenacija rediteljke Alise Stojanović, jednostavno nije ni dovoljna ni, u celosti, tačna. Dok i na televiziji, a sada već i u pozorištu, taj žanr funkcioniše tako što se sentimentalni sadržaji predočavaju publici u formi čija se ozbiljnost ničim ne dovodi u pitanje, u predstavi naše rediteljke se jedna sasvim drukčija sadržina od početka posmatra s distance, u ironičnom izobličenju, pri čemu ni sam predmet parodiranja nije jasno i nedvosmisleno definisan. Ona se razvija u tromom tempu, od scene do scene iz kojih se izvlači maksimum zabavnih efekata da bi se tek pred njen kraj otkrila glavna rediteljkina intencija: težnja da se, uz pomoć Predraga Ejdusa, u ulozi glavnog junaka Lea, jedna žestoka parodija nekako prevede u područje makar i zamaskirane, prigušene tragedije. Tako se naposletku na sceni oživljava jedna privatna istorija, neuspeo pokušaj običnog, prosečnog čoveka, koji je deset godina pre rušenja Berlinskog zida emigrirao iz Istočne u Zapadnu Nemačku, da u okolnostima koje mu nisu naklonjene, u svetu u kome je stranac pravičnije vrednuje sebe, da bude neko i nešto.
       U stvari, od tri aspekta komada "Supermarket", Alisa Stojanović jedino uspeva da, bar donekle, prenese na pozornicu onaj i najpovršniji i najbeznačajniji, koji može da pruži povod da predstava eventualno preraste u metaforičnu vivisekciju današnje Evrope, koju truje grubi materijalizam, čija je civilizacija ugrožena tendencijom da počinje sve da se prodaje i kupuje, time što je čovek iz mase izgubio i autentičnost i identitet. Nimalo slučajno, ovaj je komad pisan pod jakim uticajem klasika drame apsurda, Beketa i Joneska, ali i pod snažnim uplivom onoga što je Kafka uneo u modernu književnost. U njemu, dok iz spoljnjeg okruženja, iz tajanstvene i neprozirne dubine, dopiru nejasni signali da negde, tamo napolju možda Neko postoji, ali Niko ne dolazi, vreme je zaustavljeno ne zato da se opiše ubitačno ponavljanje sive svakodnevice, već zbog toga da se pokaže da iz situacije u koju smo zatvoreni nema izlaza, neizlečiva metafizička teskoba koja narasta u nama. Još dragocenije je ono što dolazi od Kafke: prikaz očajanja modernog čoveka zbog egzistencije, njegova čežnja za osloncem ispoljena u vidu straha, nespokojstva i osećanja krivice, koji se u junacima Biljane Srbljanović transformišu u seksualne frustracije, u pojačanu sklonost ka nasilju.
       Ništa od toga ne progovara iz predstave na kojoj se prikazuje "Supermarket": iz nje je izostavljeno gotovo sve što spada u šokantan, brutalan realizam, koji se, doduše, i u komadu stalno razlaže u grotesknim stilizacijama, ali i unosi dramsku težinu u priču čiji se delovi poništavaju jedan u drugom, u neodgonetljive zagonetke koje se množe dovodeći gledaoca do potpune svesti o misteriji ljudskog postojanja.