Posle 11. septembra za 60 odsto je opala prodaja karata za posetu Gugenhajmovom muzeju u Njujorku, a očekuje se otpuštanje polovine zaposlenih

      (Specijalno za NIN iz Njujorka)
       Život je posle 11. septembra drugačiji u Americi i to sada svako zna. Ideje se preispituju, patriotizam preti kičom, propovednom umetnošću, socrealizmom. Jer, iako je gotovo nemoguće ne odreagovati na tragediju nastalu rušenjem zgrada Trgovinskog centra u Njujorku, postoji velika opasnost od njene trivijalizacije. Kako transponovati jedno iskustvo takvih dimenzija u izraz koji će posedovati podjednaku dubinu emocija, a u isto vreme održati paralelu između doživljene patnje i političke realnosti koja je izrazito složena, nasilna i beskompromisna?
      
       Drastične posledice
       Poražavajući pad turizma i povlačenje najvećih donatora potpuno je obustavilo dalje širenje Gugenhajma. I ostali muzeji Njujorka teško su pogođeni nedostatkom turista, ali Gugenhajm svakako snosi najveće posledice. Od milion posetilaca godišnje, skoro 70 odsto dolazi van Njujorka, a 50 odsto iz inostranstva. Uz to, Gugenhajm je zavisniji od prihoda ostvarenog prodajom karata (bezobraznih 15 dolara), što čini četvrtinu od ukupnog prinosa, za razliku od 12 odsto koje Metropoliten muzej ostvaruje sa ulaznicama. To, svakako, jeste isključivo administrativni problem, međutim, kritike su ponajviše upućivane prirodi izložbenih projekata o kojima je odlučivao gospodin Krens. Tako je prošlogodišnja modna ekstravaganca "Armani" postavljena uz prijavljenih 15 miliona dolara koje je Armani "poklonio" Gugenhajmu.
       Postavljanje jedne od najkontroverznijih ličnosti u svetskom umetničkom establišmentu, Tomasa Krensa, na mesto direktora Gugenhajm muzeja, krajem 80-ih godina, predstavlja, možda više od bilo čega drugog, najjasniju prekretnicu u svetu umetnosti. Od tog vremena do 11. septembra 2001. tranzicija iz jedne civilizacije u drugu u muzejskim okvirima, obeležena je beskompromisno smelim i, svakako, sudbonosnim potezima koje je ovaj, danas 54-godišnji magistar poslovnih studija sa Jejla, tokom više od jedne decenije povlačio.
       Prethodni direktor muzeja, Tomas Meser, koji je i sam, kao uvaženi kustos, vodio Gugenhajm tokom 26 godina, nikada nije važio za spretnog administratora, te je njegova odluka da postavi jednog poslovnog eksperta na čelo ovako uvažene ustanove verovatno bila vođena sopstvenim nedostatkom administrativnih i poslovnih sposobnosti koje položaj zahteva. Krens je prethodno bio na čelu Vilijams koledž muzeja, te je prelazak na novu poziciju predstavljao gotovo neverovatan profesionalni skok. Od dolaska 1988. godine, novi direktor je imao velike planove za muzej. Ubrzo je ubedio članove upravnog odbora da je ekspanzija muzeja neophodna, sugerisao je otvaranje ogranka muzeja u Sohou i izgradnju nove zgrade. Problem je bilo samo to što nije bilo novca. Međutim, Krens je, zapravo, vešto iskoristio nedostatak razvijenog sistema putem koga bi muzej obezbeđivao novčana sredstva i nedostatak čvrsto definisanog karaktera same kolekcije, kakav su već posedovali npr. Vitnej muzej ili Muzej moderne umetnosti. Tako je radi kupovine kolekcije Panza, kojom je želeo proširiti sopstvenu kolekciju savremene umetnosti nastale nakon II svetskog rata (još neutvrđene marketinške vrednosti), prodao tri važna dela - Šagala, Modiljanija i Kandinskog. I ono što je, zapravo, najvažnije, od početka je forsirao ideju globalne ekspanzije.
      
       Sve je stalo
       I Gugenhajm je, tokom godina, gradio imperiju sa kolonijama u Španiji, Nemačkoj, Italiji i nastavio misiju preobličavanja načina doživljavanja umetnosti. Sledeći jasnu politiku spajanja spektakla i profita, te samim tim potirući bilo kakvu potrebu ozbiljnog promišljanja umetnosti, imena velikih umetnika izjednačavana su sa Harlej-Devidsonom, kadilacima i Armanijem.
       Činilo se da se sve odvija kako treba, naročito nakon trijumfa satelit muzeja u Bilbau, koji je, nakon Frenka Lojda Rajta inaugurisao Frenka Gerija kao novog arhitektu-pokrovitelja institucije. Pre šest meseci (zaključno sa letošnjom izložbom posvećenom ovom arhitekti) Krens je dobio odobrenje od gradskih vlasti za građenje novog spektakularno valovitog i monumentalnog muzeja - takođe projekat Frenka Gerija.
       I onda se dogodio 11. septembar. Očuvanje konzumerske civilizacije i kulture još uvek je imperativ ove zemlje, ali stvari više nisu iste. Tako je neumešnost i grotesknost Gugenhajmovog ogranka u Las Vegasu (sa izložbom motora) postala neprijatno jasna, dok je održavanje trenutne izložbe - "Brazil: telo i duh" u elegantnom zdanju Frenka Lojda Rajta, bilo dovedeno u pitanje nakon preispitivanja brazilske vlade, da li u promenjenim okolnostima treba da odobri iznošenje neprocenjivo vrednog oltara Sao Bento de Olinda iz 18. veka, iz Brazila i njegovo donošenje u Njujork. Istina, taj zahtev je brazilska vlada trebalo da preispita mnogo ranije, uzimajući u obzir svetogrđe ovog čina, kada se iznosi oltar živuće crkve u Brazilu radi ostvarivanja, ispostaviće se, isključivo spektakularnog efekta.
      
       Manipulacija umetnošću
       Ovaj ambiciozni izložbeni projekat, koji je trebalo da najavi otvaranje novog ogranka Gugenhajma u Brazilu (što se sada na neodređeno vreme odlaže) pokriva period od 17. veka do danas. Kao jedna u nizu Gugenhajmovih ekstravaganci, izložba je glamurozno upakovana, eksploatišući, dobrim delom, znane klišee vezane za brazilsku kulturu - telesnost, spektakl, isprepletanost erotike i spiritualnosti. Centralni deo rotonde zauzima već pomenuti oltar, dok dela u plastici - prvenstveno skulpture u drvetu, dominiraju prvim delom izložbe.
       U obližnjem Muzeju el Bario, komplementarna izložba potvrđuje važnost fenomena dodira, mirisa, veštine, tradicije i spektakla brazilske savremene umetnosti.
       Međutim, nakon 11. septembra ova izložba može biti poslednja u nizu sličnih grandioznih projekata. Zapravo, čini se da su teška vremena već došla. Prodaja karata je opala za skoro 60 odsto, ostvareni prinos predstavlja samo polovinu očekivanog i pre desetak dana, Krens je krenuo sa otpuštanjem osoblja, za koje se očekuje da će dostići polovinu zaposlenih. Muzej je odložio i održavanje zakazanih izložbi - poput izložbe Metjua Barneja i Kazimira Maljeviča. Ogranak u Sohou se zatvara, a odluka vezana za početak izgradnje nove svetlucave palate Frenka Gerija na jugoistočnoj obali Menhetna, još uvek lebdi u vazduhu.
       Ono što je, ipak, najbolnije i najštetnije jeste manipulacija umetnošću, kao što se mnogo puta videlo u praksi ove institucije. Možda će ovako drastično suočavanje sa stvarnošću podsetiti na posebnost izložbenih prostora kao mesta koje nas na smislen i kompleksan način upućuju na stvari za koje nismo ni znali da su nam potrebne, sve do trenutka suočavanja s njima.
      
       ANICA TUCAKOV
      
      

Uništeno 100 miliona dolara umetnosti Iako je Svetski trgovinski centar prevashodno bio poznat kao internacionalni poslovni i tržni centar, u zgradama su se nalazili i umetnički studiji. Uz to, procenjuje se da je u napadu uništeno mnogo umetničkih dela, u posedu velikih kompanija i izloženih u njihovim kancelarijama. Među posebno važnim isticala se kolekcija kompanije Kantor Ficdžerald u kojoj je radio jedini naš sugrađanin koji je poginuo tokom napada. Ukupna tržišna vrednost svih umetničkih dela uništenih tokom terorističkih napada procenjuje se na 100 miliona dolara. Između ostalih, uništena su dela Aleksandra Kaldera i velika Miroova tapiserija iz 1974.