Dositej Obradović i Vuk Karadžić krivi su za vladavinu demokratske rulje, za komunističku kugu krivi su novi ministri i profesori, spas je u Milanu Nediću, Dimitriju Ljotiću i Draži Mihailoviću, poručuju junoše sa Beogradskog univerziteta

      Još iz trolejbusa koji se zaustavio na stanici na Studentskom trgu moglo se videti da se na Filološkom fakultetu u Beogradu dešava nešto zanimljivo. Na ulazu gužva: mnogo mladih ljudi načičkanih duž zidova, svečanog izraza lica, nešto iščekuju. Sala broj jedanaest bila je tesna za sve koji su želeli da uđu i prisustvuju "prvom Saboru pravoslavno-nacionalne omladine srpske na Beogradskom univerzitetu posle 1944. godine". Bilo je to prošlog četvrtka (6. decembra) predveče oko 18 sati.
       Najviše je studenata ali i svečano odevenih starijih Beograđana. Pored sveštenika Srpske pravoslavne crkve saboru je prisustvovao i dekan Filološkog fakulteta Rade Božović. Za mladog čoveka sa dvogodišnjom devojčicom u naručju nema mesta za sedenje. Ozaren stoji sa ostalima, dete je mirno i tiho. Na tabli krupnim slovima piše: pravoslavlje, nacionalizam, monarhizam, antikomunizam, antimondijalizam. Organizatori, odnosno učesnici skupa: Udruženje studenata Sveti Justin filozof, Srpski sabor dveri - Dveri srpske i crkveni hor Hrama Svetog Aleksandra Nevskog. I pored truda organizatora mnogi su još u hodniku, ali zbog toga vrata sale ostaju otvorena.
      
       Visoka Srbija
       Početak. Hor peva "Bože pravde", svi prisutni ustaju. Konferansije je devojka skupljene kose u lanenoj vezenoj košulji. Nosi dugu suknju kao i sve devojke iz hora. Ona će sve vreme stajati. Govornici su uozbiljeni mladići, njih petorica. Čekaju svoj red da za govornicom održe govor. Svi su (kao i publika uostalom) skromno, sportski odeveni. Džemperi i pantalone, devojke uglavnom u dugim suknjama bez teške šminke, ali češće nenašminkane. Svi su tu da "iznova konstituišu nacionalni lik srpske omladine". Zato što "od 1945. godine, ne postoji srpski nacionalni univerzitet u Beogradu, već duhovno mrtva komunistička zgrada, ideološko leglo svakog bezbožništva i antisrpstva".
       Govornici Boško Obradović (student Filološkog fakulteta), Milan Batez (student Filozofskog fakulteta), Zoran Pavlović (svršeni student Filozofskog fakulteta), Branimir M. Nešić (student Filološkog fakulteta) i Danilo Tvrdišić (student Ekonomskog fakulteta) složili su se da srpska omladina treba da se sabere pod znamenjem krsta, zaveta i krune. To podrazumeva "slogu oko boga, u SPC-u, slogu oko srpskog zaveta - svetosavskog, kosovskog, svetonikolajevskog i slogu oko kralja u kraljevini srpskoj".
       Pročitali su i proglas sastavljen od deset tačaka gde se, između ostalog, obznanjuje da je "naš cilj visoka Srbija, koja će svojom duhovnom visinom biti kadra da ujedini sve Srbe ma gde se nalazili", pa onda... "ispovedamo beskompromisni antikomunizam", ..."novi svetski poredak biće totalitarniji od svih totalitarizama zajedno - zato što će nasrnuti na ličnost i porodicu svim sredstvima" i tome slično. Ali, "uzdamo se u boga živoga i istinitoga, boga pravde kome peva naša himna".
       Dečaci (devojčice su se slagale) nisu mnogo birali reči. U božanskom zanosu optuživali su Dositeja Obradovića i Vuka Karadžića, jer "zahvaljujući njima danas vlada građanska demokratska rulja" i zato se klanjamo "zapadnjačkim idolima". Prozvli su i nove ministre i svoje profesore opisujući ih kao "komunističku kugu" i preporučili da se saberemo oko "ličnosti tri srpska mučenika Milana Nedića, Dimitrija Ljotića i Dragoljuba Draže Mihailovića".
      
       Bolesni pogledi
       Kao "nečastive" mladi nacionalisti vide Otpor, ali i književnika Vladimira Arsenijevića, pesnika i kantautora Đorđa Balaševića i glumca Radeta Šerbedžiju. Dakle, sve što im miriše na komunizam i mondijalizam. Džordž Soros je najmrskiji neprijatelj kao i sve nevladine organizacije. "Stara UDBA se pregrupisala iz sovjetskog u američki SKOJ."
       Ko su organizatori skupa?
       Okupljeni su oko Dveri srpske, časopisa za nacionalnu kulturu i društvena pitanja koji se od 1999. godine štampa na Filozofskom fakultetu. Bore se za nacionalni univerzitet i školu sa verom, jer bez duhovne obnove ne može biti ni političke ni državotvorne obnove. Jedan od urednika časopisa Boško Obradović kaže da su srpska omladinska kretanja u prošlom veku podeljena na anacionalno i nacionalno kretanje.
       Takvu situaciju možda najbolje ilustruju Boškovi istomišljenici i organizacija Otpor. "Otporaš" građanin sveta, dverjanin domaćin. Prvi za materijalnu obnovu, drugi za duhovnu i moralnu obnovu. Prvi za Srbiju u Evropi, drugi za Srbiju u Crkvi. Prvi za MTV i Madonu, drugi za svetog vladiku Nikolaja i svetog oca Justina..."
       Kao odgovor širenju zapadnih vrednosti nastala je nacionalna studentska organizacija Sveti Justin filozof koju su osnovali studenti istorije na Filozofskom fakultetu. Branimir B. Nešić iz ovog udruženja kaže: "Mnogo je studentskih organizacija koje su podružnice stranaka liberalno-demokratske, građanske opcije. Upravo one nastupaju sa bolesnim pogledima na svet kao što su: legalizacija pederskih i lezbijskih brakova, legalizacija lakših droga, traženje kolektivnog oproštaja od kojekakvih Šiptara, Hrvata, Amera, Engleza... Ogorčeni ovakvim stanjem osnovali smo udruženje zbog prekomernog saginjanja i rešili da se borimo za srpski nacionalni identitet."
       Po ovim mladim ljudima porodica ima najznačajniju ulogu na putu duhovne obnove. To podrazumeva naravno i promenu ponašanja srpskih žena. Tako se u poslednjem broju časopisa Dveri srpske može pročitati: "Vlast muža je za ženu veliko olakšanje. Ovaj stav nije proizvoljan i nije bez oslonca. On je zastupljen više puta i u Starom i u Novom zavetu. Apostol Pavle, na primer, na jednom mestu kaže: 'Žene da se pokoravaju svojim muževima kao Gospodu, jer muž je ženina glava, kao što je Hristos glava Crkve.'"
       Pored redovnog izlaženja časopisa (reč je o dvomesečniku) Dveri su organizatori tribina i promocija. Samo poslednje godine bilo ih je dvadeset, najčešće na Filološkom fakultetu i u Studentskom gradu. Najposećenija je bila prilikom predstavljanja Svetosavskog zbornika u martu mesecu uz besede Matije Bećkovića i Žarka Vidovića.
      
       Erozija nacionalnog
       Po svemu sudeći pred ovim omladincima koji nameravaju da se bave "društveno korisnim radom" rudarski je posao. Oni pre svega insistiraju na nacionalnoj homogenizaciji i naravno ne pada im na pamet da batale Kosovo. Najnovija istraživanja javnog mnjenja ih, međutim, teško mogu utešiti. Letošnjim ispitivanjem Centra za proučavanje alternativa pokazalo se da su poslednje političke promene dovele do "dalje erozije nacionalne svesti". Naime, trećina građana smatra nacionalnu pripadnost veoma ili prilično važnom, ali za 16 odsto ona "nema nikakvog značaja".
       "Zlatna" godina po ovom pitanju bila je '93. kada je 66 odsto ljudi u Srbiji smatralo etničku pripadnost veoma važnom ili važnom. Tri godine kasnije takvom je smatra 50 odsto, a 1999. godine oko 37 odsto. Takođe, od nekadašnjih 50 odsto ljudi koji su ovu vrstu grupne pripadnosti smatrali i primarnom u odnosu na druge, u jednom trenutku ostalo je samo jedanaest odsto, da bi se, zatim, na samom kraju prošlog veka, ovaj procenat ustalio na oko 20 odsto.
       Kako je došlo do ovako nagle "modernizacije", odnosno do "napuštanja nacije" svojevremeno je objasnila sociolog Mirjana Vasović. "Ova neočekivana 'modernizacija' svesti očigledno je reaktivnog tipa, upravo kao što je to bila i nagla retradicionalizacija društvene svesti na ovim prostorima, početkom devedesetih. Delom to je psihološka reakcija na višegodišnji status srpske nacije kao prokažene grupe u svetskim razmerama. Narasla je i svest o konačnoj propasti projekta nacionalnog spasenja pogotovo posle povlačenja srpske države sa Kosova."
       Odsustvo nacionalne vezanosti bilo je prilično rašireno pre dve godine - tako je osećalo 55 odsto građana. Zanimljivo je da je raširenost nacionalšovinizma u SRJ uvek bila manja od obima nacionalne identifikacije i nije prelazila jednu trećinu ni u vreme najgore eskalacije međunacionalnih sukoba.
       Kod učenika je, međutim, već godinama primetan trend vraćanja izvornim korenima tradicije. Institut za psihologiju na Beogradskom univerzitetu prati promene vrednosnih orijentacija kod učenika. Profesor Bora Kuzmanović kaže da poslednji još neobjavljeni podaci prošlogodišnjeg istraživanja među učenicima osmog razreda osnovne škole širom Srbije pokazuju veliki porast prihvatanja religioznosti.
      
       Vrednosni vakuum
       Krajem osamdesetih preovlađivao je ateistički stav. "Religiozna orijentacija je bitna komponenta tradicionalističkog vrednosnog sistema. U našem slučaju može se govoriti o retradicionalizaciji koja je jedan od odgovora na društvenu krizu i krizu vrednosti", kaže Kuzmanović. Naš sagovornik ističe da se ovakva situacija prvi put kod nas odrazila i na odnose među polovima. Stav prema ravnopravnosti polova je još 1988. godine išao u korist ravnopravnosti dok je sada opao pozitivan stav. Očigledno ovakvi stavovi dolaze iz porodice, jer u školi prema svim dosadašnjim istraživanjima (uključujući i poslednje) devojčice pokazuju mnogo bolje rezultate na testovima znanja i u školskom uspehu u svim oblastima od dečaka.
       Što se uzora tiče, godinama kod mladih preovlađuju ličnosti sa estradne i sportske scene. Malo je ličnosti pomenuto, otkriva Kuzmanović, iz sveta kulture i nauke. Već daleke 1988. takvih je bilo deset odsto, 1994. sedam odsto, a prošle godine oko pet odsto. U stvari, "do retradicionalizacije dolazi zbog nastanka vrednosnog vakuuma - stanja nesigurnosti i besmisla, nepostojanja sistema vrednosti za koje bi se čovek uhvatio kao za nešto stabilno što bi mu osmislilo život. Onda se traži alternativno rešenje. Generalno, ipak, čini mi se da se polako razvija tendencija menjanja sistema vrednosti ka građanskoj demokratiji i Evropi", zaključuje profesor Kuzmanović. I dodaje: "Ipak nije lako predvideti šta će se dogoditi sutra ili prekosutra."
      
       MARIJANA MILOSAVLjEVIĆ