Iduće godine posao će najverovatnije izgubiti 135 hiljada ljudi, penzioneri će primati manje ali redovne penzije, a razlike između siromašnih i bogatih će se produbiti. Pojedinačne ljudske žrtve imaće smisla samo ako se od reformi ne odustane

      Dva miliona zvanično zaposlenih ljudi u Srbiji ne zna šta nosi dan, a šta noć. Prema proceni ekonomiste Stojana Stamenkovića, ukoliko bi stanje u privredi ostalo nepromenjeno, a Vlada Srbije odlučila da održi kupovnu moć plata koje će one dostići u decembru, iduće godine moralo bi da bude otpušteno oko 135 hiljada ljudi. Dakle, da bi većina ljudi u džepu realno imala 10 odsto više para nego što je imala prošlog oktobra, manjina mora da plati troškove tranzicije.
       Šezdeset hiljada ljudi biće u 2002. godini poslato na prekvalifikaciju, objavila je prošle nedelje Vlada Srbije. Devet hiljada ljudi zaposlenih u četiri najveće domaće banke moraće u naredna tri meseca da razmisli gde će naći novi posao, dok savezna i srpska vlada i Narodna banka Jugoslavije budu rešavale nacionalni ekonomski problem broj jedan, kako preurediti i spasiti domaći bankarski sektor.
      
       Terapija
       Osam hiljada ljudi zaposlenih u Zavodu za obračun i plaćanja, u ponedeljak i utorak je zaokruživalo jednu od tri ponuđene opcije - prelazak u centralni registar hartija od vrednosti, novu nacionalnu štedionicu ili u odeljenja za procenu boniteta preduzeća - a bez jasne predstave koja vrata vode u budućnost, a koja na biro rada.
       Ukoliko se usvoji novi predlog usklađivanja visine penzija sa rastom troškova života i plata na tromesečnom nivou, penzioneri bi do kraja iduće godine mogli da izgube gotovo dve penzije, izračunali su u tom udruženju.
       Reforma zdravstvenog sistema mora se iduće godine nastaviti povećanjem učešća participacije i sužavanjem prava korisnika na zdravstvenu zaštitu.
       Najmanje pedeset odsto stanovništva u Srbiji koje se svrstava u srednje ili veoma siromašno, biće dodatno pogođeno kada se iduće godine, u skladu sa dogovorom sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), nastavi povećanje cena struje, komunalnih usluga i stanovanja.
       Prema izveštaju Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), prezentiranom prošle nedelje u Beogradu, na kratak rok, jaz između bogatih i siromašnih u Srbiji biće u narednom periodu dodatno produbljen.
       Nijedan od ovih bolnih koraka u tranziciji nije specifičan, niti ga je zaobišla bilo koja zemlja koja je iz socijalizma morala da napreduje u kapitalizam. Pitanje je samo da li će pojedinačne žrtve biti smislene ili uzaludne.
       Reforme su, što pokazuje iskustvo svih zemalja oko nas, slične uzimanju antibiotika: ako se uredno konzumiraju, ima šanse za izlečenje. U Mađarskoj je, na primer, ove godine zatvorena kancelarija Svetske banke, posle deset godina asistencije u (uspešnoj) reformi. Ako se uzimanje antibiotika prekine napola, onda je organizam znatno podložniji svakovrsnim bakterijama na koje je pre lečenja bio otporan. Takav je primer Ukrajina koja je 1997. godine liberalizovala cene struje, stanovanja i hrane, onda se spotakla i uvela stanovništvo u još veću bedu od one u kojoj je bilo.
      
       Rumuni
       Prema rečima Stamenkovića, do januara iduće godine u zemlju će ući obećanih 550 miliona dolara donatorske pomoći, koja je kasnila najviše zbog značajnih političkih trvenja poslednjih meseci ove godine. Za iduću godinu već sada je osigurano novih 460 miliona dolara, a obe vlade, savezna i srpska, bore se da se ta suma poveća za još 90 miliona dolara.
       U trenutku kad je u Skupštini Srbije smenjen njen predsednik i otvorena za sada najdublja kriza u Demokratskoj opoziciji Srbije (DOS), šef misije Svetske banke Rori O' Saliven i potpredsednik savezne vlade Miroljub Labus dogovorili su se o prvoj tranši kredita za strukturno prilagođavanje koji će u januaru verovatno odobriti bord direktora Svetske banke. Tih 70 miliona dolara i verovatno još toliko u drugoj polovini godine, biće stavljeno na raspolaganje vladinim budžetima kao amortizer, tamo gde reforma bude najviše bolela.
       Srpski ministar za privatizaciju Aleksan- dar Vlahović izjavio je prošle nedelje da postoje sve šanse da iduća godina bude godina privatizacije, ali da političke tenzije i otezanje sa usvajanjem Zakona o radu, ugrožavaju te šanse.
       Sve najvažnije međunarodne finansijske organizacije, već pomenuta Svetska banka i Međunarodni monetarni fond, obe vlade i nezavisni ekonomski eksperti složili su se poslednjih nedelju dana da Jugoslavija i Srbija imaju konzistentan, jasan i sprovodljiv program reformi za 2002. godinu, i da postoji obezbeđen novac za sve ljude čiji će životni standard biti ugrožen merama ekonomske politike koje moraju da se sprovedu.
       "Hoću da ponovim, da me svi čuju, da novac postoji, i da upozorim da bi obećana pomoć za te ljude mogla da bude dovedena u pitanje samo ako neko odluči da ovo pitanje politički zloupotrebi", izjavio je Labus prošle nedelje.
       Strah od siromaštva je u ovom trenutku jedna od najzapaljivijih mogućih predizbornih tema (ako izbora, kao što traži Demokratska stranka Srbije bude). U Rumuniji je upravo zloupotreba u korišćenju statističkih podataka o siromaštvu na poslednjim izborima donela ključnu prednost kandidatu, s kojim ta zemlja nema šanse da ozbiljno nastavi reforme.
       "Iduća godina će biti najosetljivija i najteža reformska godina za nas, a ono što treba da sprovedemo, ne može se uraditi ukoliko ne postoji širok i čvrst društveni konsenzus", kaže profesor Ekonomskog instituta u Beogradu Milena Jovičić. "Za srpsku vladu možemo da kažemo da je pristupila reformama na efikasan i brz način. Jedan deo federalne vlade želi gradualan pristup, a on u stvari, znači odugovlačenje za koje mi nemamo vremena," ocenjuje ona.
      
       Lider
       Po mišljenju Milene Jovičić, neophodnost da se reforme nastave toliko je važna da o svojoj istorijskoj odgovornosti i onome što će učiniti u narednih 365 dana moraju da vode računa i vladajući DOS i opozicione partije.
       "Ako sada dođe do političke krize, u zemlji ćemo imati jednu pljuvaonicu u kojoj se neće birati sredstva", rekao je Stamenković, ne trudeći se da mnogo bira reči u opisivanju ovog scenarija. "Skupština neće raditi, zakoni neće moći da budu usvojeni, a donatori i investitori će nastaviti da oklevaju", kaže on.
       Po mišljenju Stamenkovića, u narednoj godini društveni proizvod mogao bi da poraste zahvaljujući boljem stanju u energetici, otvaranju investicionih radova i povećanju proizvodnje u prehrambenoj industriji, zasnovanoj na znatno zdravijoj politici koja se vodi u poljoprivredi.
       "Nije slučajno što je izveštaj EBRD za region prezentiran baš u Beogradu, kao što nije slučajno što se brojne konferencije od ekonomskih do bibliotekarskih održavaju baš ovde. Svet pokušava da nam pokaže da želi da Srbija bude lider u regionu, da napreduje znatno brže od zemalja u svom okruženju, ali naše vlasti, izgleda, još nisu shvatile tu poruku", rekla je pomalo rezignirano Milena Jovičić.
       "Kad god me neko od stranaca pita šta se to kod vas događa, ja kažem, na kraju ćemo ipak imati "last minute. dos.com", izjavio je Labus, uveren (valjda) da će se u poslednjem minutu, DOS - šta god da to bilo, sve dok ima skupštinsku većinu - održati u narednih godinu dana.
      
       TANJA JAKOBI
      
      

Šta je planirano - Rast društvenog proizvoda u 2002. godini od četiri odsto        - Rast proizvodnje od tri procenta        - Godišnja inflacija od 20 odsto        - Učešće rashoda saveznog i srpskog budžeta i fondova u društvenom proizvodu sa 41,2 odsto        - Deficit u javnim finansijama između 5 i 6 odsto        - Povećanje deviznih rezervi za 250 miliona dolara        - Prosečne strane direktne investicije u zemlju biće između 500 miliona i milijardu dolara.

      
      

Šta je ostvareno - Procenjuje se da će rast društvenog proizvoda u 2001. godini biti oko 5,5 procenata        - Inflacija će do kraja godine dostići 39 procenata        - Industrijska proizvodnja ostaće ista ili će biti manja za 0,5 ili 1 procenat u odnosu na prethodnu godinu        - Budžetski deficit biće oko 2,5 odsto        - Devizne rezerve su utrostručene        - Vlada i ekonomisti su nesaglasni da li je kupovna moć stanovništva opala ili neznatno porasla (do 10 odsto)        - Planirani su prihodi budžeta od privatizacije od 300 miliona dolara, potom su sredinom godine revidirani na 300 miliona nemačkih maraka. Prema dosadašnjim podacima, ove godine je prema izveštaju biltena "Jorgic broker" najveći strani investitor u Srbiji bio slovenački "Merkator" sa 16 miliona DEM, a drugi Bank of Austria koja je kupila poslovni prostor od Prve preduzetničke banke za 11 miliona DEM. Direktnih stranih investicija u proizvodnju nije bilo. Prva tri tendera za prodaju cementara trebalo bi da budu zatvorena 17. decembra, a odluka o izabranim strateškim investitorima saopštena 23. decembra.