Da li je na vidiku konačno rešenje saradnje sa Haškim tribunalom ili će doći do novih sukoba koji su ovim pitanjem i počeli

      Ni najžešća kriza vladajuće koalicije, Demokratske opozicije Srbije, nije omela jednu njenu članicu, Demokratsku stranku Srbije, u svojoj zakonodavnoj inicijativi. Uporno zalaganje ove stranke da se odnosi sa Haškim tribunalom regulišu zakonom realizovano je ovih dana kroz dva zakonska predloga DSS-a - jednim na saveznom i drugim na republičkom nivou. Da li slučajno ili namerno, tek ovi predlozi su upućeni na usvajanje, po hitnom postupku, u isto vreme kada i zahtev DSS-a da se u Republici Srbiji raspišu vanredni izbori, što može značajno uticati na usvajanje zakonskih predloga i njihovu realizaciju.
       Pokazalo se to već u trenutku podnošenja predloga, kada je novoizabrana predsednica Skupštine Srbije Nataša Mićić odbila da ga u dnevni red uvrsti po hitnom postupku, pre nego što se sa sadržinom predloga ne upoznaju svi poslanici u Skupštini. Neskriveno podozrenje članova DOS-a ispoljeno je i pre nekoliko nedelja, prilikom najave ove inicijative DSS-a, dok se još nije slutilo da će skupštinska rasprava o Zakonu o radu dovesti u pitanje i opstanak DOS-a. Šta tek onda očekivati pri usvajanju Zakona o saradnji sa Hagom koja je ujedno i začetak razdora DSS-a i ostatka DOS-a?
      
       Pokušaji i posledice
       Zbog neuspešnog usvajanja sličnog zakona na saveznom nivou pre šest meseci, odnosno usvajanja surogata u vidu uredbe, pala je savezna vlada, Slobodan Milošević isporučen Hagu na osnovu odluke Vlade Srbije, Savezni ustavni sud poništio i surogat u vidu uredbe a Vlada Srbije nastavila da postupa po svojoj odluci, direktno primenjujući Statut tribunala da bi se sve vratilo na početak, sa istim neizvesnim ishodom. S tim, što su umesto jednog, sada u igri dva zakonska predloga. Izvesna podozrenja pobudila je i izvesna konspiracija DSS-a u vidu odbijanja da javnosti predoči svoje predloge pre nego što ih ponudi parlamentima na raspravu i usvajanje.
       Nacrt zakona o saradnji sa Haškim tribunalom koji je DSS dostavio Veću građana Savezne skupštine ima svega 14 članova i po rečima njegovog predlagača Zorana Šamija, šefa poslaničke grupe DSS-a, "radi se o jednom okvirnom zakonu koji predviđa da će svi detalji neophodne saradnje biti definisani na republičkom nivou, pa i procedura izručenja naših državljana Haškom tribunalu". Ovaj zakonski akt obuhvata najopštija pravila o tome koji su oblici saradnje sa Tribunalom, šta se podrazumeva pod svakim od predviđenih oblika saradnje, osnovna tehnička pravila, kao i institucionalizacija saradnje SRJ sa Haškim sudom, dok je na republikama članicama, kako stoji u obrazloženju, da krećući se u okvirima saveznog zakona, svojim propisima urede postupak saradnje i ostala pitanja koja saveznim zakonom nisu propisana. Predviđeno je da se saradnja odvija preko Ministarstva pravde SRJ, koje prima zahteve Tribunala a potom ih prosleđuje nadležnim organima, kaže se u 3. članu. Ako Tribunal zahteva ustupanje krivičnog postupka ili predaju okrivljenog, primenjuju se republički propisi koji su po njega povoljniji...
       Saradnja SRJ sa Haškim sudom, navedeno je u obrazloženju, zasniva se na najvišim pravnim aktima SRJ i republika članica, od ustava do ostalih propisa, na Rezoluciji Saveta bezbednosti br. 827 i na Statutu Tribunala.
       Ovakvo rešenje naišlo je na odobravanje i DOS-ovih koalicionih partnera iz Crne Gore, koji su na ovaj način izbegli da se izjašnjavaju o izručenju optuženih Hagu. "Jasno je da postoji mogućnost donošenja jednog okvirnog zakona koji ne predviđa ekstradiciju", reči su Dragana Koprivice, portparola Socijalističke narodne partije Crne Gore, koji na primedbe da se time izbegava odgovornost, odgovara: "Neka tumači ko kako hoće. Svako pokušava da za sebe stekne političke poene."
      
       Poslednja reč vlade
       Naravno da najviše pažnje privlači predlog republičkog zakona, u kojem od 33 člana, njih 15 se odnosi na postupak za predaju okrivljenog. U ovom postupku primenjuje se domaće pravo kroz nadležnost okružnog suda i Vrhovnog suda Srbije, s tim što poslednju reč ima vlada, izuzev u slučaju pravosnažno odbijenog zahteva, kada poslednju reč ima Vrhovni sud Srbije (odnosi se na neispunjenje svih uslova zahteva za izručenje). Ukoliko predlog DSS-a bude usvojen , izručenje optuženih biće duži i višestepeni proces. Na eventualnu odluku o izručenju okrivljeni može da uloži žalbu Vrhovnom sudu Srbije, što proces dodatno produžava.
       Predsednik Veća građana u saveznom parlamentu Dragoljub Mićunović misli da zakon neće proći u republičkom parlamentu jer ponuđena rešenja neće zadovoljiti ni Haški tribunal ni međunarodnu javnost: "Ono što njih zanima, jesu izručenja. Postavlja se pitanje kako neke stvari možemo prebaciti u nadležnost republika. Radi se o izbegavanju odgovornosti i klasičnom gubljenju vremena."
       U DSS-u ne misle tako i loptu vraćaju drugoj strani. Tako je potpredsednik DSS-a Zoran Šami ocenio da ima nekih u DOS-u koji ne žele da saradnja sa Hagom bude zakonski regulisana, već da "se rešava od slučaja do slučaja, čime se stalno izazivaju novi potresi". Tu su i trenutni odnosi u DOS-u, čije redefinisanje, kako kaže Šami, može uslediti tek posle povratka u početno stanje i usvajanja zakona o Hagu.
       Sve ukazuje da rasplet političkog sukoba u DOS-u, u kojem se haški problem obilato koristi, neće biti ni brz, ni lak, a njemu se može dodati i jedan paradoks, izgleda, samo nama svojstven. U slučaju da DSS-ov Predlog zakona o saradnji sa Haškim tribunalom bude prihvaćen i izglasan u republičkom parlamentu, moraće da ga potpiše predsednik Republike Srbije Milan Milutinović, koji je i sam optužen od strane Tribunala i čije izručenje traži njegov glavni tužilac Karla del Ponte.
      
       SLOBODAN IKONIĆ
      
      
      

Postupak za predaju okrivljenog Član 21.        O predaji okrivljenog Tribunalu odlučuje vlada, pošto primi pravosnažno rešenje suda kojim je utvrđeno da su ispunjeni svi uslovi za predaju.        Vlada može odbiti predaju i kad su ispunjeni svi uslovi za predaju, ako oceni da bi predaja mogla da šteti interesima bezbednosti ili odbrane države.        O tome da li predaja okrivljenog može da šteti interesima bezbednosti ili odbrane države, vlada pribavlja mišljenje nadležnog državnog organa, kojim nije vezana.               Član 22.        Vlada o svojoj odluci obaveštava Tribunal preko saveznog ministarstva.        Odluku vlade o predaji okrivljenog Tribunalu izvršavaju republički organi unutrašnjih poslova.        Vlada može privremeno odložiti predaju okrivljenog Tribunalu, ako je kod okrivljenog nastupila neka ozbiljnija bolest ili ako za to postoje drugi značajni razlozi.