Demokratska stranka Srbije neće da opstruira parlament, ali ne oseća ni obavezu da mu daje kvorum. To će ići od slučaja do slučaja. Tu obavezu nemamo, ali u svakom slučaju, nećemo ići na opstrukciju

      Prošla parlamentarna nedelja bila je burna. Malo odlagan, malo zataškavan sukob između Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije (radi mira u kući) kulminirao je smenom (ili iznuđenom ostavkom, svejedno), predsednika republičkog parlamenta Dragana Maršićanina. S obzirom na to da Vlada Srbije danas može da računa na tanku i nesigurnu podršku skupštinske većine, jedno je jasno: u Srbiji se možda otvara i parlamentarna i vladina kriza, a potpredsednik Demokratske stranke Srbije (danas je samo to) Dragan Maršićanin sumnja da sve može da se izrodi i u državnu krizu. Svaka velika stranka ima konja za trku, važno je samo kad će starter dati znak da trka krene. Razgovaramo, dakle, sa bivšim predsednikom parlamenta Draganom Maršićaninom.
      
       "Smenjivanje" predsednika parlamenta se kod nas, bar pola veka, nije dogodilo. Razlaz se, naravno, desio između dve jake stranke, a mali su samo pomagali.
       - Da, ovde je reč pre svega, i u suštini svega, o veoma dubokom sukobu dva koncepta razvoja Srbije. I taj sukob koji sa jedne strane, pre svega Demokratske stranke, nije trpeo niti želi kompromise stoga je i prouzrokovao duboku političku krizu u Srbiji. Naravno, i kada je Demokratska opozicija Srbije stvarana sa strankama koje su se u jednom momentu našle na strani suprotnoj od Miloševića, ali međusobno potpuno različite programski i ideološki, mi smo znali i svi smo toga bili svesni (i ova naša DSS-ova i suprotna strana) da postoje te duboke koncepcijske razlike. Međutim, u ono vreme, pritisnuti tim autoritarnim režimom Slobodana Miloševića, nađeno je kompromisno rešenje i napravljen je zajednički program Demokratske opozicije Srbije i tako su izbori dobijeni.
       Preuzimanjem vlasti, došlo je do otvaranja svih onih pitanja koja su iza tog sporazuma...
      
       Zar nije neobično da se premijer odredi još pre izbora?
       - Pa, u ono vreme i za one prilike to je bilo neko logično rešenje. Dakle, jedna najjača stranka daće kandidata za predsednika države, taj kandidat je pobedio Slobodana Miloševića i sasvim je logično, tu nije moglo da se pravi pitanje, da predsednik druge najjače stranke dobije mesto predsednika vlade. Dakle, da dobije pravo da izabere i da dobije mesto predsednika vlade i DSS je po tom koalicionom sporazumu dobio mesto predsednika Narodne skupštine. To je precizno utvrđeno koalicionim sporazumom i to je nesumnjivo. To niko ne spori.
      
       To tako piše od a do š?
       - Tako piše od a do š, s tim što se premijer pominje i po imenu i prezimenu. Ono na šta posebno želim da skrenem pažnju, to je da je sastavni deo koalicionog sporazuma i program Vlade Republike Srbije Predsedništvo DOS-a usvojilo. To je vrlo važno zato što, zapravo, kršenje sporazuma počinje odstupanjem izvršne vlasti, odstupanjem predsednika republičke vlade i vlade u celini od sprovođenja tog programa. A mi o tome govorimo još od maja ove godine. Dakle, moglo se očekivati da će tu biti problema, ali zaista je iznenađenje koliko je vlast sve to ubrzala, preuzimanjem vlasti od strane Demokratske stranke.
      
       A šta je sa "različitim pogledima na svet"?
       - Mi smo se zalagali za ono što predstavlja set važnih pitanja, koja, zapravo, predstavljaju uslov uvođenja Srbije u zajednicu evropskih zemalja. I to je ono na čemu i Evropska unija insistira i što je u našem interesu. To je da se Srbija najpre uspostavi kao pravna država, nasuprot zalaganjima da se ovde vlada po pravilima bezakonja. S druge strane, da se učini sve da se ojačaju institucije koje smo zatekli potpuno razorene, da građani imaju poverenja u institucije u kojima se donose odluke. Ali, bilo je tendencija da se i ono malo institucija koje postoje, među njima i Narodna skupština Republike Srbije, potpuno razore.
       Borba protiv korupcije i kriminala je ono na čemu smo insistirali od početka. Druga strana to pitanje potpuno zanemaruje. Da li zbog nesposobnosti, da li zbog toga što u tome ima interesa, to će građani proceniti.
       Ove tri tačke su Tačka Jedan programa Vlade Republike Srbije. A tu se ništa nije uradilo. To pitanje smo otvorili u junu i od tog momenta počinje oštar sukob unutar koalicije DOS. Vlada je sklona nezakonitom radu. U svom radu već neprestano krši zakone, neprestano krši Ustav, poziva se na princip celishodnosti a ne na princip zakonitosti...
      
       Preko preče...
       - Hm! Tvrditi da nešto ne može biti efikasno ukoliko je zakonito i da je bitan samo princip celishodnosti, potpuno je neverovatno. A istovremeno, to je činjenica, jednostavno činjenica - u samom radu republičke vlade imamo vrlo neuspešne članove vlade, neuspešna ministarstva, na čijem su čelu pojedini čelnici DOS-a, koji se još uvek tako nazivaju.
      
       Vašu stranku, pa i predsednika Koštunicu, zovu kočničarima reformi...
       - I tu imate stvaranje privida i samoproglašavanje za reformiste. To je isto radio i Slobodan Milošević. I on je neprestano nešto reformisao, a one druge svrstavao je u protivnike svoje, jer on vodi Srbiju u svetlu budućnost. Imate, danas, retoriku komunističku, imate sve ono što smo imali u vreme prethodnog autoritarnog režima, imate potpunu destrukciju institucija, potpunu destrukciju parlamenta preko onih sto ili ne znam koliko poslanika koji sada čine, po rečima Zorana Đinđića, Demokratsku opoziciju Srbije, zatvaranje svake mogućnosti da se ona ustavna funkcija parlamenta - kontrola izvršne vlasti, jedna od važnih funkcija, potpuno ukine, ostavi sloboda izvršnoj vlasti da radi šta hoće.
       Mi danas imamo proces stvaranja jednog novog autoritarnog režima. To je to. Tome se može odupreti jedino pozivanjem na izvorna, početna opredeljenja, zajednička opredeljenja Demokratske opozicije Srbije.
      
       Zakoni koji su donošeni u vreme Miloševića, gori su nego Drakonovi zakoni. Sve to stoji godinu dana. Godina dana je ogroman period za naš tužni život.
       - Potpuno ste u pravu. To je zapravo suština priče. Dakle, da li je Demokratska opozicija Srbije, onakva kakva je bila na samom početku, realizovala program sa kojim je dobila izbore. I tu je odgovor potpuno jasan. Ni po kvalitetu ni po obimu ni po dinamici, nije. I tu su stvari potpuno jasne, makar za Demokratsku stranku Srbije. I to pitanje smo otvorili već u junu. Dalje, nismo izmenili sistem ni za pedalj. Živimo u sistemu koji je jednak sistemu u kome smo živeli do 5. oktobra, ili, ako hoćete, do 23. septembra, odnosno 24. decembra. Nismo i ne možemo živeti u drugačijem sistemu ako ne promenimo sistemske zakone.
      
       I naš je Ustav velika prepreka da se zakoni menjaju. To moramo ovoj vladi priznati kao veliki kamen o vratu. On tri svojine proglašava ravnopravnim: društvenu, državnu, privatnu.
       - Zakon o privatizaciji je donet po konceptu kakav je forsirala Vlada Republike Srbije. Od dana preuzimanja vlasti do danas, ništa nije privatizovano. Postupci su u toku, postupci za privatizaciju upravo onih najboljestojećih preduzeća koja su uz pomoć države, da je bilo malo pameti, mogla da budu puštena i da se oporave, da krenu u proizvodnju i da zapravo predstavljaju jednu bazu razvoja Srbije, zatim da se skuplje prodaju. Nije, dakle, reč samo o Ustavu, nego o nesposobnosti. Mada bi bilo dobro da se Ustav, ipak, pre promeni.
       I da se vratim na samo vaše pitanje: ne predstavlja promenu sistema samo gola promena ljudi koji vlast vrše i, ako hoćete, prema poslednjim događanjima, vlast zloupotrebljavaju. Tu pomoći nema. Reč je o potrebi da se temeljno izmeni sistem. Ne radi se uopšte o kadrovskim promenama. Uostalom, kadrovske promene smo imali na svakoj sednici centralnih komiteta i one nikad nisu mogle ništa da promene, jer to sistem nije dozvoljavao.
      
       Na red dolazi vaš "Ugovor sa Srbijom". Taj ugovor sa narodom je (kobajagi) postignut, a građanske Srbije nema ni od korova.
       - Nema. Apsolutno. Potrebno je vreme da se do nje dođe, ali i želja da se do nje može doći samo sistemskim promenama. Ja tu želju ne vidim.
      
       Da se vratimo "malim stvarima". Prvo, zašto ste onako olako podneli ostavku, za tri minuta?
       - Nije, trajalo je to dva dana.
      
       Ne, ne mislim na situaciju u sali, kad smo svi očekivali glasanje. Odjednom, s neba pa u rebra - ostavka.
       - To je sve sled događaja. Počelo je, i na tome insistiram, počelo je krađom. Ukraden je poslanički glas! Ne jedan, nego više. Nešto glasanjem iz Grčke, nešto glasanjem ovde. Od tog je momenta sve počelo naopako. Od tog momenta počinje kršenje svih mogućih sporazuma i Poslovnika o radu Skupštine, time što se kršenjem koalicionog sporazuma podnosi zahtev za razrešenje, podnosi zahtev za izbor novog predsednika Skupštine koji nije iz DSS-a. I to je bio kraj moga trpljenja i strpljenja.
      
       Znači, kod nas se do istine dolazi glasanjem. Da li je čovek bio u sali ili nije, odlučila je većina.
       - To je ta destrukcija parlamenta. Destrukcija svih institucija, između ostalog i parlamenta. Jer, većina može da izglasa i da je dan noć, i noć dan, pa tada čoveku jedino preostaje da se iz toga mirno povuče.
      
       Predsednik vaše stranke Vojislav Koštunica napisao je pismo u kome traži da se vi ponovo nađete na čelu parlamenta. Da li biste mogli da izađete pred poslanike i kažete: povlačim svoju ostavku i predlažem novo glasanje? Kažu ljudi, koji to pouzdano znaju, da bi gospođa Nataša Mićić to rado primila.
       - Ne, to je i proceduralno nemoguće. Ne radi se uopšte o tome. Radi se o sasvim drugim stvarima. Nije tu u pitanju ni gospođa Mićić. Ona, jednostavno, sluša dogovore stranaka, niti se može povući ostavka kada je već izabran novi predsednik. Moguć je novi izbor i vraćanje tim putem na stanje pre kršenja koalicionog sporazuma DOS.
      
       Ovih dana bio je sastanak Predsedništva DOS-a. Jeste li vi bili na sastanku?
       - Ne. Nije bio niko iz DSS-a.
      
       Pa šta će biti dalje? Može li ova vlada da vlada, prema nekoj prognozi sa većinom od 131 poslanika, pošto znamo da kvoruma nije bilo ni kada je ceo DOS radio "punom parom"?
       - Što se kvoruma tiče, oni mogu produbljivanjem saradnje sa Strankom srpskog jedinstva, eventualno nekim drugim, da rade. Koliko dugo, ne znam. Način na koji Zoran Đinđić traži i obezbeđuje partnere, njegova je stvar. U svakom slučaju, on računa na 131 poslanika. Dakle, tu računa i na gospodina Ilića, ali još više računa na Stranku srpskog jedinstva. Tu ponovo moram da napravim poređenje sa ranijim autoritarnim režimom i da pokažem kako se i u tome pronalaze znaci formiranja jednog novog Miloševićevog načina snalaženja. On, Milošević, bio je svestan da nema podršku građana ali je rekao: ova vlada je stabilna, parlament je stabilan, ja u parlamentu imam većinu od 126 ili 140 poslanika, narod je izabrao tu većinu i mogu nesmetano da vladam četiri godine. Ali, tikva je morala da pukne. Iza Miloševića nije bilo većine građana. Imamo istu priliku i danas.
      
       A demokratija je vladavina većine?
       - Tu reč više niko ne stavlja u usta. Možete uočiti da pitanje odgovornosti i pitanje demokratije više niko ne pamti šta znače. Ako smo uvek govorili "neodgovorna Marjanovićeva vlada", sada imamo vladu koja takođe ne želi da razgovara uopšte. Ne da se stavi na proveru nego ne razgovara o efektima rada. Vi sada imate takođe neodgovornu vladu i imate potpuno ono što smo zaboravili: to pitanje demokratije i suštine šta je to demokratija. O tome se, jednostavno, više ne razgovara.
      
       Da li postoji mogućnost opstrukcije rada parlamenta? Recimo, da vi, i još neke stranke, jednostavno ne dolazite na sednice parlamenta?
       - U ovom momentu Demokratska stranka Srbije neće da opstruira parlament, ali ne oseća ni obavezu da mu daje kvorum. To će ići od slučaja do slučaja. Tu obavezu nemamo, ali u svakom slučaju, nećemo ići na opstrukciju.
      
       Ali, nećete ni prvi ulaziti u salu?
       - Delovaćemo u skladu sa Poslovnikom i sa punom odgovornošću. Ne osećamo obavezu da ubrzano punimo salu. To je obaveza onih na vlasti. Oni su u tome majstori.
      
       PETAR IGNJA