Za koji god put da se opredeli, DSS neće više moći da upotrebljava omiljeni argumenat - da vlada "kasni u reformama". Ako kasni, a kasni, aktivnost DSS-a sigurno ne pomaže da ih ubrza, a ima nečeg i u tome da ni do sada nije baš mnogo pomagao

      Početkom 1994. godine skupština Demokratske stranke birala je članove Glavnog odbora i kada je stvar već bila obavljena, otkrila se krađa glasova. Utvrdilo se i ko je trebalo da bude izabran i ko nije trebalo, i krivci su već bili viđeni za izbacivanje iz stranke, kada se neko dosetio da bi tadašnji režimski mediji jedva dočekali takav skandal u jednoj opozicionoj stranci. Solomonsko rešenje pronašao je tada Miroljub Labus - rezultati su priznati takvi kakvi su, a kandidati za GO koji su zbog lažiranja ispali, ipak su primljeni u Glavni odbor tako što ih je to telo, shodno Statutu, kooptiralo u članstvo. Kakve veze ima ovaj stari događaj? Pa to, možda je narodni poslanik Borislav Novaković kritičnog dana i bio na sednici Skupštine a ne u Solunu, ali kako da verujete takvim ljudima?
       No, nemojmo tako daleko u prošlost. Lažiranje glasanja u Skupštini je, hteli mi to da vidimo ili ne, bila dosovska svakodnevica. Ko zna koliko puta u proteklih devet meseci je Tomislav Nikolić iz Radikalne stranke apelovao na to da je i golim okom vidljivo kako je poslanika u sali znatno manje nego što pokazuju aparati i da je manje od kvoruma. A nekoliko dana pre spornog događaja "Politika" je objavila fotografiju na kojoj se vidi ruka nekog od poslanika koji glasa sa dve kartice. Ništa. Nema dokaza. Ali, bilo je dovoljno da se poslanička grupa DSS-a okrene protiv vladajuće većine pa da se Dragan Maršićanin pretvori u prvog srpskog Šerloka Holmsa.
      
       Želja
       Dalji ishod je poznat, Maršićanina je zamenila Nataša Mićić, a poslanicima DOS-a će bez sumnje teško pasti što će ubuduće morati da savesnije obavljaju i tu formalnost i da sede na sednicama kada se glasa. Maršićaninu priznanje utoliko što je otišao sam, prekrativši svojim smušenim kolegama muke oko pitanja kakva je procedura za smenu predsednika Skupštine.
       Nema u srpskoj politici ničeg tačnijeg od prvog Marfijevog zakona koji glasi: "Ako stvari mogu da krenu naopako, krenuće naopako." Ako postoji nešto što se prepoznaje kao želja prosečnog birača, to je da se Vojislav Koštunica i Zoran Đinđić drže zajedno, da se trpe bar toliko koliko mora, još pet-šest, deset meseci. Ali, potencijalna energija konflikta koja postoji još od pre republičkih izbora konačno se ostvarila u formi zahteva za raspisivanje prevremenih izbora koji je ispostavio DSS. U DOS-u veruju da su izbori ono što DSS zapravo stalno želi kako bi kapitalizovali svoju popularnost stečenu posle pobede Vojislava Koštunice na izborima.
       I tako dolazimo do druge stvari o kojoj će se složiti velika većina birača u Srbiji, a to je da nam izbori u ovom trenutku nisu potrebni, iako postoji nesumnjiva svest da je DOS privremena tvorevina kojoj će na nekim izborima pre ili kasnije doći kraj. Biće zanimljivo videti hoće li ovi događaji u tome nešto promeniti, no prosto je neverovatno kako DSS uporno čini tačno ono što im analitičari javnog mnjenja govore da ne bi trebalo da rade.
      
       Pad
       Naime, rejting DSS-a, mada i dalje veliki, od leta je u padu i sada je taj pad već veliki - izbori bi "uhvatili" krivulju pre nego što nastavi da ide još naniže. Poslednje, novembarske sondaže, kažu da je podrška DSS-u na oko 22-23 procenta sa tendencijom daljeg pada a da samostalni rejting njihovih arhiprotivnika iz DS uporno stagnira na 17-18 procenata. Situacija je, međutim, takva da se glasanjem u Skupštini i zahtevom za prevremene izbore DSS našao nasuprot čitavog DOS-a, a ne samo DS, pa u slučaju izbora treba računati na, makar i pojedinačno neveliki doprinos ostalih šesnaest saveznika, plus tzv. sinergetski efekat; sve u svemu, više nije ni najmanje sigurno da DSS, kao doskora, ima više od svih ostalih zajedno.
       Ponovljeni lokalni izbori su pokazali i to da je neuputno među biračima biti prepoznat kao onaj ko razbija DOS. Još će se videti ko će biti taj, mada trenutno ne izgleda verovatno da bi ta titula mogla pripasti i nekom drugom osim DSS-a. Ima, istina, za DSS i jedan pozitivan statistički pokazatelj. Svi ovi sukobi konstantno povećavaju broj apstinenata i neopredeljenih, a upravo objavljeno istraživanje agencije Stratedžik-marketing kaže da ti birači većinom naginju Vojislavu Koštunici a skoro niko Zoranu Đinđiću. Srđan Bogosavljević iz te agencije ovo objašnjava time da je mnogo birača koji su se udaljili od DSS-a i prešli u kategoriju apstinenata, ali se kod njih i dalje prepoznaje da inkliniraju partiji Vojislava Koštunice.
       Razume se da bi priča bila nepotpuna ako bi se preskočilo da su i na suprotnoj strani učinili korake koje teško da bi im preporučio kakav savetnik za marketing. Najpre je Zoran Đinđić objavio da postoji mogućnost oduzimanja mandata DSS-u. Iako je iz saopštenja DOS-a jasno da takva ideja na kraju nije dobila podršku koalicije, iz Đinđićevih izjava sledi da je takva mogućnost i dalje aktuelna. To bi značilo da najpopularnija pojedinačna stranka u Srbiji ostaje bez predstavnika u parlamentu, ali srpski premijer, eto, misli da za lokomotivu reformi to ne sme da bude prepreka. A, dalje, i Čedomir Jovanović, predsednik kluba poslanika DOS-a, na pitanje očekuje li Vojislava Koštunicu na Predsedništvu DOS-a, od svih mogućih odgovora odabrao je ovaj: "Baš me briga. Njegov problem."
       Nemojmo zaboraviti ni Vladana Batića, ministra pravde, koji se založio da i DSS izađe malo na ulicu da bude opozicija, potvrdivši ono što mnogi tvrde, kako se u Srbiji u poslednjih godinu i nešto, u stvari, ništa i nije promenilo - vlast je na vlasti, a opozicija na ulici. Doduše, za Vladana Batića jeste se promenilo, s obzirom na to da je on taj koji trenutno nije na ulici.
       Mogla bi koja reč i o tome kako je i zašto u DS i republičkoj vladi došlo do toga da postanu toliko nervozni na nepodopštine DSS-a. No, važno je, ipak, samo to da je trebalo sanirati štetu i kako-tako izgladiti spor i održati koaliciju. Taj zadatak su na sebe preuzele male stranke u DOS-u. U tom smislu su za vikend govorili mnogi od lidera, i Dragoljub Mićunović, i Dragor Hiber, pa čak i Momčilo Perišić koji je, inače, oštro napao DSS i jasno ukazao na njih kao na podstrekače mnogih nedaća koje su zadesile vladu; recimo, štrajk u kolubarskim rudnicima ili protest "crvenih beretki", slučaj Gavrilović da i ne pominjemo.
      
       Kompromis
       Hiber je, čak, uključio i mogućnost ponovnog postavljanja Dragana Maršićanina na staro mesto, što ima posebnu težinu ako se zna da je nova predsednica parlamenta Nataša Mićić iz Hiberove stranke GSS-a. Sama Nataša Mićić je predusretljivo izjavila da "njena ostavka nije problem", mada bi taj pingpong sa predsednikom Skupštine ostavio vrlo loš utisak s obzirom na to da je reč o ženi koja nije sastavila ni tri dana i nije stigla da učini ništa ni loše ni dobro.
       "Na Predsedništvu DOS-a je ocenjeno, a ni mi kao posebna stranka nismo daleko od takve ocene, da je koalicija u jednom trenutku prestala da postoji. DSS se samostalnim glasanjem o pojedinim predlozima i samostalnim predlaganjem nekih zakona pretvorio u opoziciju. Naš stav i stav gospođe Mićić je da je samo mesto predsednika Skupštine najmanje bitno. Ako bi koalicija oživela, GSS i gđa Mićić su spremni da stave to mesto koaliciji na raspolaganje", kaže Dragor Hiber, ukazujući na to da bi postavljanje nekog iz DSS-a ne mesto predsednika Skupštine, pre ponovnog sporazuma, "stvorilo neprirodnu situaciju u kojoj je predsednik parlamenta neko iz manjinske parlamentarne grupacije", kaže Dragor Hiber.
       Konstruktivni kompromis mogao je biti da DSS odustane od svoga ultimativnog zahteva, a da premijer rekonstruiše vladu i da u nju uđu i pripadnici DSS-a koji bi tako preuzeli i neposrednu odgovornost za njen rad. Upravo takav plan su čak pripremili Goran Svilanović iz GSS-a i Miroljub Labus iz G 17 plus, ali očito nije došlo do toga da on bude razmatran. Predsedništvo DOS-a je samo rešilo da "odbije ultimatum" i to kako izgleda prilično glatko, s obzirom na to da sastanak nije trajao ni tri sata, što je malo. DSS nije ostavio veliku mogućnost izbora pošto, pažljivo negujući kulturu konflikta, nije poslao nikoga na sastanak, a kamoli da je došao Vojislav Koštunica.
      
       Podrška
       A šteta je što deesesovci nisu nikog poslali na Predsedništvo, kaže Momčilo Perišić, budući da je "atmosfera na Predsedništvu bila tolerantna", mada je bilo i radikalnijih stavova, to jest da se DSS-u odmah oduzmu mandati. Perišić kaže i to da bi DSS trebalo da shvati postojeću situaciju kao žuti karton i vrati se u DOS, dok, ako nastavi sa sadašnjim ponašanjem, ne isključuje da može biti i novosti u pogledu stava o oduzimanju skupštinskih mandata.
       Kako izgleda, lideri su bili prilično pritisnuti bremenom situacije, pa su se brzo usaglasili, a u to ime su i Zoran Đinđić i Velimir Ilić iz Nove Srbije revidirali mišljenja jedan o drugome. Svoju možda neočekivanu podršku vladi Ilić objašnjava potrebom da se koalicija održi do donošenja novog ustava i možda još nekog zakona, a "onda da se džentlmenski raziđemo", kaže.
       Čvrsto Ilićevo pristajanje uz vladu možda se može objasniti i time što većina poslanika njegove stranke uopšte ne deli njegova (ranija) stroga mišljenja o učinku Zorana Đinđića i drugova. Na pitanje da li svi poslanici Nove Srbije sada stoje iza Velje Ilića, u DOS-u najozbiljnije kažu: "Sada da."
       Nova vladina većina broji 131 poslanika. Ta većina je tanka i biće potrebna potpuna sloga da bi se održala. To bi značilo da premijer mora da bude pažljiv prema zahtevima svake pojedinačne stranke i svakog ponaosob, a među njima je i pominjani Velimir Ilić ("fabrika duvana") ili Nenad Čanak kome se bogzna kakva ideja sutra može učiniti zanimljivom.
       Što se tiče DSS-a, oni su u ovom napadu izgubili loptu. Ako ne bude po njih nekog povoljnog obrta, imaju tri puta. Prvi, da se vrate u DOS. Drugi, da se pridruže socijalistima i radikalima, čime bi verovatno mnogo izgubili u podršci birača. Treći, potencijalno najizgledniji ali i najteži, da pokušaju da se profilišu kao kritička opozicija, koja bi u nekim slučajevima podržavala vladu u zakonima za koje proceni da su "reformski". Za koji god put da se opredeli, neće više moći da upotrebljava jedan od u poslednje vreme omiljenih argumenata - da vlada "kasni u reformama". Ako kasni u reformama, a kasni, nova pozicija DSS-a sigurno neće pomoći da ih ubrza, a ima nečeg i u tome da ni do sada DSS nije u tome baš mnogo pomagao. Radije je, kako je to rekao Dragoljub Mićunović (Demokratski centar) kritikovao vladu pokušavajući da na nezadovoljstvu narodnom dobije neki poen, sve misleći na izbore koje je sada i otvoreno tražio.
      
       Poeni
       Osim toga - a u DSS-u to savršeno znaju, i kad bi se održali izbori dobio bi se suštinski isti odnos snaga - DSS u postojećoj situaciji, po svemu sudeći, ne bi imao više glasova od "ostatka DOS-a" (koji bi verovatno ostao ujedinjen), i tako bi propala njihova ambicija da u novoj koaliciji DSS postane "stariji partner".
       Verovatno svesni da sadašnja pozicija ne otvara baš široke perspektive, poslednje vesti kažu da iz DSS-a imaju plan za rešenje problema koji je velikim delom konvergentan planu koji su sačinili Labus i Svilanović. Mada i jedan i drugi plan ne predviđaju ništa naročito što normalni ljudi ne bi podrazumevali i bez ikakvog plana.
       "DSS je dobrodošao natrag u koaliciju i tada će dobiti svoje mesto predsednika Skupštine. Problem je, međutim, u načinu na koji su u DSS-u navikli da komuniciraju. Ako traže osnivanje anketnog odbora o korupciji, ja bih podigao obe ruke za taj anketni odbor. Ali, u predlogu odluke oni kažu da se vlada bavi kriminalom. Znači, ako DOS glasa, prihvata da je vlada kriminalna, a ako odbije, ispada da prikriva kriminal. Tako ne može da se ozbiljno radi ovaj posao", kaže Dragor Hiber.
       Kako stvari stoje, možda će se zavađeni saveznici na kraju ipak pomiriti. Uostalom, svoj život DOS je oročio do donošenja novog ustava Srbije, a ako ne bude sloge, niti će moći šta da urade niti će moći da se raspadnu. Da ne govorimo o tome kako će donošenje ustava biti đavolski proces čak i ako bude sloge.
      
       SRBOLJUB BOGDANOVIĆ
      
      

Prozivka DOS        Demokratska stranka      45        Građanski savez      9        Nova demokratija      9        Socijaldemokratija      8        Nova Srbija      8        Demohrišćanska stranka      7        Demokratska alternativa      6        Savez vojvođanskih Mađara      6        Liga socijaldemokrata Vojvodine      6        Pokret za demokratsku Srbiju      5        Socijaldemokratska unija      5        Demokratski centar      4        Reformisti Vojvodine      4        Koalicija Vojvodina      4        SDP Sandžaka      2        Asocijacija nezavisnih sindikata      1        Srpski pokret otpora      1        Liga za Šumadiju      1               Iz PDS-a su tri poslanika isključena, ali oni koji budu izabrani umesto njih, neće biti iz PDS-a jer na listi više nema imena iz te partije.        U broj poslanika DS uračunat je i poslanik Pal Šandor.               DSS        45 poslanika               Opozicija        SPS       37        SRS      23        SSJ      14