("Ne znam zašto me osuđuju", NIN br. 2657)

      Gospođica Dakić se čudi kako su ljudi reagovali povodom, citiram "trivijalne manifestacije kakva je 'Mis sveta'"!!
       Cela moja porodica i ja gledali smo tu emisiju, i bili smo, malo je reći, zapanjeni prostaklucima!
       Ako je neka manifestacija "trivijalna", da li to znači da svi učesnici u njoj, u ovom slučaju i gospođica Dakić u ulozi komentatora, treba da budu trivijalni?
       To što ta manifestacija, po našoj komentatorki, ne zahteva "visokoumne komentare" (opet citat), ne znači da mi treba da slušamo maloumne komentare. Postoji, valjda, i nešto između maloumnog i visokoumnog komentara. Voditelj Džeri Springer možda jeste bio ležeran, duhovit i simpatičan, kako kaže Dakićeva, ali je ona pokušavajući verovatno da bude ista takva, bila prosta, neprofesionalna i neduhovita.
       "Posmatrala sam je sa jednim otklonom koji se od iskusnog novinara i TV ličnosti očekuje", dalje kaže gospođica Dakić. Nažalost, mi jesmo očekivali iskustvo - koje zahteva kontrolu nad sobom u "živoj" emisiji, odmerenost - a ne komentare poput "bože, kako izgleda, spojili su joj se brada i vrat" (?), zatim: "ima lepih cica večeras" (??) itd; preciznost - što podrazumeva u govoru minimum poštapalica u rečenici, kao i još mnogo toga drugog što nismo dobili.
       Što se tiče njene reakcije na našu "misicu", možda su svi kod kuće pomislili slično, ali jedan profesionalni novinar ne sme da dopusti sebi da to i izgovori. Pa gospođica Dakić nije kod kuće, sluša je milion ljudi, u tome i jeste razlika.
       I na kraju, nije njen posao da "pomera granice", a i da jeste, zašto ih pomera ka visini neukusa i sramote?
       Sramno je bilo slušati jednu mladu, donedavno za javnost vaspitanu osobu, kako komentariše "Mis sveta", ma koliko to bila nevažna manifestacija.
      
       MILA PETROVIĆ,
       Novi Sad