Azijski tigrovi - Tajvan, Singapur, Južna Koreja i Hongkong - postepeno gube trku sa Probuđenim zmajem, kako nazivaju Kinu. Bilo je dovoljno da Kina prihvati racionalni sistem privređivanja, posle toga stupio je u akciju Zakon velikih brojeva

      (Od dopisnika NIN-a iz Pekinga)
       Jedna fabrika za proizvodnju veoma osetljivih senzora u Singapuru je pred zatvaranjem. Njeni dosadašnji klijenti - uglavnom multinacionalne kompanije koje se bave visokom tehnologijom - okrenuli su se ka novim proizvođačima koje su pronašli u Kini.
       "Kinezi mogu da prave senzore istog kvaliteta kao i mi, ali za pedeset odsto jeftinije" - bio je komentar iz Singapura.
       Slično razmišljaju i na Tajvanu, u Južnoj Koreji i Hongkongu. Sve su to nekadašnji "mali azijski tigrovi" koji su sedamdesetih godina zadivili svet svojim izuzetnim ekonomskim napretkom, zasnovanim upravo na snazi visoke tehnologije. Sada traže novo mesto pod suncem.
       Jer, sedamdesete su odavno prošle i stvari su se promenile: Kina je ušla u igru, na velika vrata. Bilo je dovoljno da svoj neracionalni ekonomski sistem prilagodi savremenom svetu pa da njeno ogromno stanovništvo i veličina zemlje odigraju presudnu ulogu. To je Zakon velikih brojeva. Svaki broj pomnožen sa milijardu i tri miliona (koliko danas ima Kineza) - ogroman je. To se odnosi i na proizvodnju i na izvoz robe "rezervisane" do sada samo za "azijske tigrove".
       Prvi rezultati su gotovo neverovatni: prošle godine je kineski izvoz proizvoda visoke tehnologije porastao za 50 odsto i dostigao vrednost od 37 milijardi dolara. Ove godine ostvaren je novi, još veći napredak.
       Sasvim dovoljno da "mali azijski tigrovi" osete da se pojavila najopasnija konkurencija i da su, bar na tom polju, izgubili primat. Zahvaljujući urođenom poslovnom njuhu, talentu, obrazovanoj (i, u poređenju s drugima, i dalje jeftinoj) radnoj snazi, kao i ogromnom domaćem tržištu, Kina postaje svetski proizvođački centar za mnoge artikle. Ranije su to bile košulje, majice, jakne, sportska oprema i slično, a sada i tehnologija koju imaju najrazvijenije zemlje.
       To je najočiglednije u proizvodnji kompjutera, PC-a, čipova, televizora, video-aparata, mobilnih telefona itd. U Kini već sada ima više mobilnih telefona nego u Sjedinjenim Državama.
       Proizvodnja artikala koja je, ne tako davno, bila karakteristična za "male azijske tigrove" sada se ubrzano preseljava u Kinu. Čak i Japan, koji je svojevremeno dominirao ovim sektorom, može sve to samo da posmatra sa nostalgijom: pred njim je nabildovani Zmaj. Ali, staro vreme se ne vraća.
      
       Motorola ulaže - 10 milijardi dolara
       Kina je snažno najavila da ne želi da bude samo "ogromno tržište" već i vodeći svetski proizvođač u mnogim, a posebno vrhunskim granama privrede. Ono što na drugom mestu može da bude skupo i nerentabilno, u Kini je dobro došlo. Ona raspolaže najvećim kontingentom sposobnih inženjera, većim od bilo koje zemlje u regionu. Ali, opasnost za konkurente nije samo u tome što Kina postaje najveći proizvođač, sa nižim cenama koje ipak nisu dampinške, već u tome što postaje i kreativni centar za novu tehnološku i naučnu revoluciju.
       Svetski kapital prati ovaj trend. Za jedanaest meseci ove godine investirano je preko 42 milijarde dolara stranog kapitala, a do kraja godine očekuje se da će ta cifra premašiti rekordnih 45 milijardi iz 1988.
       "Motorola", koja je najveći strani investitor u Kini, uložiće do 2005. godine, zajedno sa onim što je već realizovala, celih 10 milijardi dolara. Vrednost njene godišnje proizvodnje tada će iznositi 10 milijardi dolara, a prodaja u zemlji takođe toliko. Taj plan se naziva "tri puta po deset". Lako za pamćenje, ali za konkurente prava noćna mora.
       "Motorola" trenutno rukovodi i sa 18 naučnih i razvojnih centara u kojima je angažovano preko hiljadu stručnjaka. Do 2005. godine biće angažovano pet puta više.
       Holandski "Filips" je sredinom godine odlučio da zbog pada profita u Evropi deo svoje proizvodnje prebaci na jug Kine, u Šendžen. "Erikson" je odavno na ovom tržištu i u mnogo čemu je vodeća kompanija. "Tošiba" namerava da gradi fabriku kod Nanđinga, a "Micubiši elektrik", "Macušita" i NEC već su odabrali kineske partnere za proizvodnu saradnju.
       I mnoge kompanije sa Tajvana su čvrsto vezane za kinesko tržište na kome podižu svoje fabrike ili grade zajedničke firme: u Kini je jeftinija radna snaga, zemljište i manji su porezi. Za pet godina, prema ocenama tajvanskih eksperata, oko 80 odsto tajvanske visoke tehnologije biće proizvedeno u NR Kini! Iz tog ugla gledano, ujedinjenje je već počelo.
       Nedavni prijem Kine u Svetsku trgovinsku organizaciju još više je podstakao poslovne ambicije najmnogoljudnije zemlje sveta.
      
       Agresivno, od prvog dana
       Samo dan pošto je i formalno primljena u STO, Kina je objavila da stranim kompanijama dozvoljava da podižu benzinske pumpe i prodaju svoju robu na kineskom tržištu. Najveća britanska kompanija BP ugovorila je izgradnju 1 500 pumpi, u saradnji sa kineskim partnerima. Do proleća treba da budu završene. Još tri velike svetske kompanije najavile su sličan prodor na kinesko tržište naftnih prerađevina.
       Narednih godina to će biti možda i najsigurnije investicije, jer Kina tek stoji pred motorizacijom stanovništva: to što su u Pekingu, Šangaju, Guandžou ili nekom drugom ogromnom gradu zakrčene ulice od automobila ne znači da je takva slika i u unutrašnjosti zemlje.
       Unutrašnjost Kine postaće najveće svetsko tržište za automobile. Ako samo jedan odsto kineskog stanovništva nabavi automobil, to je broj jednak celokupnoj zapadnoevropskoj godišnjoj prodaji. Logično je pitanje: zašto samo jedan odsto? U ne dalekoj budućnosti možda će biti dva ili tri odsto Kineza sa automobilom, a to su onda brojke od kojih se vrti u glavi.
       Sve velike svetske automobilske kompanije već imaju svoje fabrike u Kini. Godišnja proizvodnja iznosila je 2000. godine dva miliona automobila, ali sadašnje cifre nikoga ne zavaravaju. Prema prognozama planera iz "Dženeral motorsa" Kina će pre 2010. godine biti treći svetski proizvođač automobila, posle SAD i Japana. Ona je još daleko od američke godišnje proizvodnje (16 miliona komada), ali za dve decenije planira da toliko proizvede. Uostalom, Kina je jedina svetska privreda koja može konkurisati Amerikancima.
      
       Domaća potrošnja - pokretač daljeg rasta
       Kineski ekonomisti računaju da će novi zalet privreda dobiti ne samo prodorom strane konkurencije na domaće tržište i dizanjem rampi za kineski izvoz, već pre svega porastom domaće potrošnje. Domaće tržište se najavljuje kao najveći motor kineskog privrednog rasta u narednim godinama. Potrošnja je i do sada rasla visokom stopom (deset odsto godišnje), ali država planira da smanji poreze i takse i da tako poveća kupovnu moć stanovništva.
       Drugi motor su strane investicije - očekuje se da će one narednih godina zadržati tempo rasta i da će Kina ubrzo postati zemlja sa najvećim korišćenjem stranih investicija. Za sada je to još Amerika, ali posle terorističkih napada 11. septembra interes za ulaganje u SAD opada, uostalom kao i tamošnja potrošnja stanovništva.
       Ali, Kinu zabrinjavaju neki domaći problemi. Pre svega, kako obezbediti dovoljno radnih mesta i rešiti problem nezaposlenih ili otpuštenih radnika. Iduće godine Kina mora da obezbedi više oko deset miliona novih radnih mesta ukoliko želi da stopu nezaposlenosti (četiri i po odsto) održi na sadašnjem nivou. Prirodni priraštaj svake godine izbacuje deset miliona ljudi kojima je nužan posao, a tako će biti i u narednih deset godina.
       Ako se pogleda period do 2005. zapaziće se da Kina može da obezbedi ukupno 40 miliona radnih mesta, a da posao očekuje 52 miliona ljudi. I to ne računajući nezaposlene radne ruke na selu gde trenutno 150 miliona ljudi predstavlja proizvodni višak, i gotovo trećinu zaposlenih u državnim nerentabilnim firmama koji će, najverovatnije, u dogledno vreme biti otpušteni.
       Pitanje je da li ovi, i drugi, socijalni problemi mogu da ugroze novu etapu kineskog preobražaja? Reforme u svim bivšim socijalističkim zemljama propadale su i zbog socijalnih izazova i ideoloških motiva. Ali, Kina je i ovde nešto drugo.
       Ovde se o socijalizmu sasvim malo govori: ideologija je u drugom planu. Dominira razmišljanje o proizvodnji, rentabilnosti, ulaganjima, berzama. Na primer, samo na dve kineske berze, u Šangaju i Šendženu, cirkuliše oko 600 milijardi dolara. Dilema je kako te berze učiniti efikasnijim, a ne da li one generišu raslojavanje stanovništva na bogate i siromašne.
       Većina odgovora svodi se na to da socijalni problemi mogu da otežaju, ali ne i da bitno ugroze sadašnji kurs. Kineska privreda ima još dosta manevarskog prostora, a i Kinezi ništa ne rade preko noći i na brzinu, pa se postepenost očekuje i u narednim godinama.
       Na domaćem planu, oni su prilagodljivi i spremni da odustanu od poslova koji nisu rentabilni i da se prebace u druge sektore. Kao i Japanci, njihova privreda raspolaže, pored ogromnih firmi i sa velikim brojem malih, privatnih kompanija koje se brže prilagođavaju tržištu.
       A tu je i strani faktor. Strani investitori (ukupne investicije do sada iznose blizu 400 milijardi dolara, od 750 ugovorenih) podjednako brinu i o proizvodnji i o plasmanu robe. Dve trećine kineskog izvoza potiče iz firmi sa stranim ulaganjima. Ove silne milijarde, koje se brzo oplođuju, nijedan stranac ne želi olako da ispusti iz ruku. Mnoge najveće svetske firme su podjednako kao i Kinezi zainteresovani za konstantni privredni rast Kine.
       Kineska privreda postaje - multinacionalna. To znači i da su interesi, brige i odgovornosti podeljeni. Ukoliko se u svetu ne dese neki veliki poremećaji, ne izbiju globalni sukobi, i Kina bude pošteđena velikih unutrašnjih potresa, privreda najbrojnije nacije na svetu će se i narednih godina razvijati brzim tempom, kao i poslednjih decenija. To je za Kinu od sudbonosnog značaja, a za svet od neprocenjivog interesa.
      
       ALEKSANDAR NOVAČIĆ