O autonomiji Šumadije - a šta je sa Smederevom?

      Pod parolom "Kragujevac radi - Beorad se gradi", ponovo je, pred Novu godinu, istaknut zahtev za punu autonomiju Šumadije u njenim istorijskim granicama. Okvir je zacrtao Branislav Kovačević, predsednik koalicije "Šumadija", Valjevac poreklom; na severu, to je reka Sava, na istoku Dunav, na jugu Zapadna Morava, dok liniju razgraničenja prema Valjevu nisam upamtio. Kovačević dalje traži, opet prema istorijskom pravu, da se prestonica Srbije izmesti iz Beograda u Kragujevac.
       Naš zahtev je Kragujevac - prestonica, veli Kovačević liderski odlučno, svestan misije koju mu je narod odredio. Kragujevac i Šumadija neće više da budu slepo crevo, neće više da budu bez autoputeva!
       S tim u vezi, ovaj političar naglašava da Kosovo nije prva tema Srbije. Kosovo jeste značajna tema, ali je Šumadija za nas najznačajnija, a bez autonomne Šumadije neće biti ni decentralizovane Srbije!
       Najzad, ali ne na poslednjem mestu, Kovačević poručuje centrima moći: šumadijske pare Šumadiji!
       Takva, autonomna Šumadija načinila bi i moralni otklon od poraženih, retrogradnih ideja koje diktira centrala. Nacionalisti su beogradski intelektualci koji žive sasvim lepo i udobno, imaju svoje vile na Dedinju, Senjaku i drugde, primećuje Branislav Kovačević. (To stanovište, uzgred napominjem, ovih dana je razvio, razradio i generalizovao Branko Lukovac, ministar spoljnih poslova Crne Gore. Srbi su fašistoidan narod, rekao je Lukovac. Tim rečima).
       Nesebična podrška koaliciji "Šumadija", uz jedinstvo gledišta, stiže od Nenada Čanka, predsednika Skupštine Vojvodine, prilikom gostovanja u Kragujevcu. Čanak se ne može istrgnuti iz konteksta, Čanak se mora citirati u celosti, kako bi se zadržala snaga njegovih misli, zato citiram: "Vi koji živite ovde morate da kažete da ćete vi da odlučujete kako ćete da živite u Šumadiji, pa da se posle zajednički u decentralizovanoj državi dogovorimo kako ćemo da živimo u zajedničkoj državi... Ostao je stari sistem koji treba promeniti, a to je sistem u kome u jednom gradu u zemlji sede ljudi koji misle da sve znaju o svim ostalim gradovima u zemlji i njihovim sudbinama."
       Koalicija "Šumadija" do daljeg je za celovitu Srbiju, ne pominje se stolica u Ujedinjenim nacijama, niti se traži zaseban pravopis, čak ni akademija nauka, mada potencijala ima; to se prepušta logici budućnosti, a opšte je poznato da je budućnost neizvesna. Ako je nacija politička teritorijalna zajednica - shvatanje koje preferira Ivan Čolović - onda bi Šumadija, teritorijalnom organizacijom, jednoga dana mogla da izrodi šumadijsku naciju, čime bi se Srbija u multietničkom i multikulturalnom pogledu još više približila najrazvijenijim zemljama sveta. Bogatstvo različitosti niko vam neće pokloniti, treba ga negovati.
       S tim idejama, koalicija "Šumadija", čiji su koalicioni partneri antoniomni, pa se ne zna od čega je sastavljena, dobila je na izborima sredinom minule decenije nešto preko dve stotine glasova u svojim istorijskim granicama, što joj je dalo legitimitet pri zastupanju šumadijskih interesa. Ukoliko bi se Koalicija raspala - ali neće! - ne bi se znalo kome bi ti glasovi pripali...
       Sam Branislav Kovačević nije preterano popularan izvan svog biračkog tela, ne zna se šta ima od škole, ali, baveći se politikom i uz dragocenu pomoć nevladinih organizacija, kažu da se zaimao. Onda se učlanio u DOS, tako da je danas na vlasti.
       Otvoreno govoreći, iz sasvim zavičajnih razloga (teorija krvi i tla!), i misleći lokalno, usuđujem se da ideji Šumadije suprotstavim ideju Smedereva. Ukoliko bi se ostvario projekat Branislava Kovačevića, Smederevo s Podunavljem bilo bi anektirano i podjarmljeno Kragujevcu. Sve što bi "Sartid" proizveo "Crvena zastava" bi uzela. Smederevske pare otišle bi u Šumadiju. Bacimo li pogled na blisku prošlost, videćemo da je smederevska privreda bila vitalnija. Dok je "Crvena zastava" očajavala, koncern "Sartid" je, u najtežim okolnostima i pod sankcijama, osvojio tehnologiju proizvodnje šampinjona. Uz visoke peći, u plodnom Godominskom polju nicale su i pečurke!
       Pogledajmo činjenicama u oči. Smederevski Sartid je na tabeli Prve lige visoko iznad kragujevačkog Radničkog. Smederevo ima povoljniju konfiguraciju terena za brze pruge, a teče i Dunav, reka mira i saradnje, koja nas spaja a ne razdvaja, sasvim podoban za izgradnju slobodne carinske zone i za povezivanje sa Evropom, na severu, i toplim morima, na jugu.
       Kragujevac prestonica, a Smederevo? Po kom to pravu Kragujevac ima prednost, ako je Smederevo bilo poslednja prestonica srednjovekovne Srbije i prva u modernom dobu! Kad su Turci Karađorđu predali ključeve od grada pod čuvenim smederevskim dudom, Karađorđeva vlada, Praviteljstvujušči sovjet, preselila se tu iz manastira Voljavče, demonstrirajući kontinuitet državnosti. To je ta istorijska vertikala koju sam ovom prilikom povukao. Na kraju krajeva, osovina Kragujevac - Novi Sad (Kovačević - Čanak) manje je prirodna od moguće transferzale Novi Sad - Smederevo. Sve niz Dunav...
       Ako bismo se, dakle, držali istorijske legitimacije, mnoge komparativne prednosti su na strani Smedereva. Tu je, recimo, donet prvi ekološki zakon u ovom delu Evrope, još polovinom devetnaestog veka, kada je opština zabranila alasima da čiste ribu na samoj obali, kako se smrad ne bi širio po kvartu. Dok je Lepenica kod Kragujevca, ako me oči ne varaju, danas pretvorena u deponiju.
       Smederevci su, najzad, kao prevratnički narod koji se ne miri s postojećim, prvi u Evropi, možda i u svetu, izvršili atentat fekalijama na svog suverena, kad su ono kralju Milanu prerezali daske na čučavcu. Kralj je, onako u nečisti, pobegao od Smederevaca niz plavo Dunavo. Za istoriju dovoljno...
       Eto koji su istorijski i kulturni razlozi za decentralizaciju Srbije, s tim što i regioni koje ovde nisam pomenuo imaju pravo na svoju istorijsku vertikalu.
       Ipak, sviđa mi se što neko reče: budimo narod, a ne stanovništvo.
       Srbiji su Srbi najveći problem.