Ovih dana uveliko se štampaju, kupuju i poklanjaju kalendari svih oblika i tema. Šta je lepše pokloniti nego taj lepo dizajniran, ne preskup poklon, koji će prijatelja ili prijateljicu cele bogovetne godine podsećati na vas, darodavca.
       Izdavanje kalendara postala je prava industrija. Međutim, u nas se već deset godina štampa kalendar koji se ne prodaje, već poklanja, privlačan i kreativan. Moglo bi se reći da je to artefakt. Reč je o "Publikumovom" kalendaru napravljenom u koprodukciji sa FIA. Ova stvaralačka grupa već deset godina igra se na temu kalendara. Za temu ove simetrične 2002. tema je bila ŽIVOT, a stvaraoci mladi slikari, fotografi, grafičari.
       Reč kalendar potiče od latinskog pojma calendae, prvog dana u mesecu. Tog dana su drevni Rimljani izmirivali poreske obaveze upisivane u kalendarijum. Taj kalendarijum je postepeno postao tefter ne samo za poreske obaveze, već, u doba hrišćanstva, za verske obaveze.
       Kako Grci nisu imali pojam kalenda za naš izraz "na kukovo leto!", Latini su govorili ad calendas grecas, "na grčke kalende", na nepostojeće kalende, drugim rečima - nikada.
       U svetu se štampaju razni kalendari: pravoslavni, katolički, protestantski, jevrejski, u zavisnosti kojoj pastvi su upućeni. Danas nisu retki kalendari koji, pored religioznih praznika, beleže datume rođenja slavnih i popularnih ličnosti.
       Opšte je poznato da je prvi kalendar, računanje vremena, u modernom smislu naložio da se napravi čuveni Julije Cezar u I veku pre Hrista. Kako taj kalendar nije bio dovoljno precizan, papa Gregor XIII poručio je 1582. godine kalendar sa novim računanjem vremena koje preciznije odgovara godini obrtanja Zemlje oko Sunca.
       Novi kalendar su iste godine prihvatili Francuska, Italija, Luksemburg, Portugal i Španija, kao i većina katoličkih Nemaca, a Belgija 1584, Mađarska 1587 . Protestanti su počeli da prihvataju novi kalendar tek za sto godina. Između 1912. i 1918. države kao što su Albanija, Bugarska, Kina, Etiopija, Litvanija, Letonija, Rumunija i Jugoslavija 1918. godine.
       Naša pravoslavna crkva, kao i ruska, još se drže julijanskog kalendara.
       Muslimanski kalendar se računa od 622. godine, a jevrejski od 3761. godine pre Hrista, to jest od stvaranja sveta.