Kritika socijalne politike novog režima uvredila je Račanove ministre, pa su njihovi odnosi sa kaptolskim klerom spali na najniži nivo od promene vlasti u Hrvatskoj

      Završavajući svoju božićnu čestitku katoličkim vernicima zagrebački nadbiskup dr Josip Bozanić još jednom se uverio koliko je danas teško biti moralni autoritet u Hrvatskoj. Domaća Katolička crkva ponovo je na udaru političke vlasti, a njen vrhovni poglavar svedok je novih podela na Kaptolu. Kritike dolaze odasvuda. Od premijera Ivice Račana i njegovih ministara, od crkvenih "desničara", od papinske administracije u Vatikanu, pa sve do američkog Stejt departmenta. Svi su nezadovoljni i svi se međusobno optužuju. Premijer se ljuti što se Crkva meša u njegov resor, konzervativni deo klera nije sklon koaliciji koja vlada zemljom, Vatikan se protivi nekim kadrovskim rešenjima domaće Katoličke crkve, a Stejt department smatra da su ostale vere u Hrvatskoj zanemarene. Popisu problema pridružio se i štrajk zaposlenih u državnoj pošti. Katolički vernici širom zemlje nisu na vreme dobili božićne čestitke, a katolička novinska agencija IKA jedva se rešila kompjuterskog virusa u elektronskoj pošti koji je "zarazio" rekordan broj korisnika u Hrvatskoj.
      
       Naličje demokratije
       Stvari su krenule naopako kad se Crkva ponovo pobunila protiv socijalnih nepravdi u društvu. Predvođeni predsednikom Hrvatske biskupske konferencije dr Josipom Bozanićem, domaći biskupi nabrojali su desetak ključnih problema običnih ljudi koje nova vlast u zemlji ne može ili ne želi da reši. Na prvom mestu je korupcija kojoj "posttuđmanovska demokracija" očito nije stala na kraj. Nadbiskup Bozanić zato je javno pozvao sve građane Hrvatske da se bore protiv "plavih koverti" i podsetio ih da poštuju zakone svoje zemlje barem onoliko koliko poštuju tuđe kad se nađu u inostranstvu, počevši od saobraćajnih propisa. Drugo veliko zlo hrvatskog društva je ogromna nezaposlenost i činjenica da oni koji rade, ne primaju zarađene plate. To vodi niskim i neredovnim penzijama, stvara lošu demografsku sliku zemlje i podstiče novi talas iseljavanja mladih iz Hrvatske. Oni koji ostaju, bore se sa siromaštvom. Bolesni ne mogu da se leče, jer je zdravstvena zaštita i dalje privilegija bogatih, ratni veterani ostali su bez podrške državne vlasti, a porodice sa mnogo dece sada dobijaju znatno nižu socijalnu pomoć. Nabrajajući grehove nove vlasti Katolička crkva u Hrvatskoj zapravo je poručila da ekonomske reforme Račanove vlade nemaju izgleda za uspeh ukoliko ne dobiju podršku Kaptola. Da li će do nje doći, veliko je pitanje.
       Crkvena kritika iznenadila je većinu političara iz Račanovog kabineta i vladajuće koalicije. Svi su oni nepogrešivo shvatili da ih zagrebački nadbiskup opominje na isti način na koji je "zbog grijeha struktura" pre četiri godine opomenuo Tuđmanovu administraciju. Uvređeni ministri tvrde da između njih i njihovih prethodnika nema nikakve sličnosti. Tvrde da se u Hrvatskoj živi bolje nego ranije, da su penzije porasle za dvadeset, a plate za četiri odsto, dok su izdaci za socijalnu pomoć narasli čak za 36 odsto. Država priznaje da je smanjila porodiljske naknade koje je, bez stvarnog pokrića, isplaćivala bivša vlast, ali je zato udvostručila dečji dodatak. Isprovociran optužbama s Kaptola, ministar za rad i socijalna pitanja Davorko Vidović požalio se da Crkva po svaku cenu zahteva da joj država vrati određene nekretnine, pa čak i kada su one pretvorene u domove za siročad. Bila je to "crvena linija" koju nijedna strana više nije želela da pređe. Biskupi su se povukli i počeli da pojašnjavaju šta su zapravo želeli da kažu, a političari su počeli da se izvinjavaju zbog netaktičnosti.
       Crkvena delegacija uputila se na Pantovčak kod predsednika Stjepana Mesića, a nadbiskup Josip Bozanić zatim je u četiri oka dugo razgovarao sa premijerom Ivicom Račanom. Premda obe strane smatraju da su zaslužile bolje pregovaračke partnere, jasno je da jedni bez drugih ne mogu. Koliko god da se sa Kaptola poručuje da Crkva nije politička organizacija, prvi ljudi državne vlasti u Hrvatskoj znaju da bez blagonaklonosti sveštenstva nikada neće moći da postignu socijalni i građanski mir u zemlji.
      
       Promena kalendara
       Koliko god da je domaća Katolička crkva nezadovoljna profilom političara koji danas vladaju državom, kler je svestan da oni uživaju međunarodnu podršku kojoj se priklonila i Sveta stolica u Vatikanu. I državni i crkveni vrh trenutno su zarobljenici pravila koja su Hrvatskoj odavno zadana van njenih granica. Da svako zaoštravanje međusobnih odnosa donosi neželjene posledice, uverile su se obe strane. Nacionalni parlament u Zagrebu nedavno je odlučio da crkveni praznik Sveta tri kralja ili Bogojavljanje (po gregorijanskom kalendaru poklapa se se Badnjim danom pravoslavnih vernika) više neće biti neradni dan. Umesto njega u državni kalendar uveden je novi neradni dan i to na praznik Tijelova, 25. juna.
       Ovakav kompromis nije odobrovoljio Crkvu, nego je pojačao njenu podozrivost prema vlasti "ateista i agnostika". Uvodeći novi praznik država je brzopleto zakoračila u lavirint pravnih klauzula Konkordata koji je Tuđmanova administracija potpisala sa Vatikanom. S obzirom na to da sveštenike niko nije pitao šta misle o promeni kalendara, na Kaptolu su zaključili da je to tek početak. Kao što je promenila kalendar, aktuelna državna vlast može da menja i ostale delove ugovora između Hrvatske i Svete stolice. Za sada, međutim, nema naznaka da će se to i dogoditi, a u Zagreb redovno pristižu visoki gosti iz Vatikana.
       Opšta je procena da se radi o simboličnim gestovima koje papinska država preduzima kako bi pokazala da i dalje podržava način na koji nadbiskup dr Josip Bozanić upravlja Katoličkom crkvom u Hrvatskoj. Njegova popularnost u Rimu i reputacija "pastira novog doba" koju je, od početka mandata 1997. godine, stekao u svojoj zemlji, uspele su da nadvladaju sve pritiske kojima je izložen. U situaciji u kojoj Stejt department, recimo, konstatuje da je "granica između Katoličke crkve i države u prošlosti često bila nejasna uslijed nastojanja tadašnje vlasti HDZ-a da se što više poistovjeti s Katoličkom crkvom", aktuelni zagrebački nadbiskup je za Svetu stolicu isuviše dragocena osoba da bi bio "žrtvovan" u internim kaptolskim spletkama svojih neistomišljenika. Upravo njegov primer dokazuje da se crkveni vrh, ukoliko to zaista želi, može uspešno kloniti direktnog uplitanja u dnevnu politiku.
      
       Rektorska afera
       Da to nije uvek bio slučaj, govori afera oko ostavke rektora Zagrebačkog univerziteta Tomislava Ivančića. Bivši dekan Bogoslovnog fakulteta u Zagrebu nije preuzeo funkciju na koju je izabran, jer nije imao podršku Vatikana. Sveta stolica svojevremeno je odbila i mogućnost da za dekana zagrebačke bogoslovije bude imenovan nekadašnji "hadezeov" ministar za socijalna pitanja, ugledni teolog dr Adalbert Rebić. Razlog je u oba slučaja vidljiv svima koji žele da ga vide. I Rebić i Ivančić bili su tesno povezani s politikom koju je u Hrvatskoj vodila administracija pokojnog predsednika Franje Tuđmana. Rebić nije bio samo ministar u "hadezeovskoj" vladi, nego i član tada vladajuće stranke, dok su seminari dr Tomislava Ivančića početkom devedesetih godina bili pretvoreni u političke govornice Hrvatske demokratske zajednice. Sveta Stolica odlučila je da prekine ovu simbiozu crkvene i dnevne politike u Hrvatskoj, a s njom se složio i deo kaptolskog klera. Neki su to protumačili kao ustupak Katoličke crkve Račanovoj vladi, pa se čak tvrdi da su obaveštajne službe detaljno pretražile biografiju nesuđenog rektora i dekana. Kompromitujući materijal navodno je nađen, pa je ucenjeni dr Ivančić bio prisiljen na ostavku. Zagrebački nadbiskup dr Josip Bozanić koji se upadljivo kloni komentara svih crkvenih i političkih afera u Hrvatskoj, ovde je mogao da zaključi samo da određeni mediji "fantaziraju" na zadane teme.
       Katolička crkva u Hrvatskoj očito prolazi kroz jedno od delikatnijih razdoblja u svojim odnosima sa državnim vrhom. Od izbora u januaru 2000. godine na kojima su pobedile stranke koje danas vladaju Hrvatskom, Kaptol je pokušavao da se snađe u novim političkim okolnostima i shvati ko su danas desničari, a ko levičari na javnoj sceni. Paralelno s tim, jačale su i frakcije među sveštenstvom, pa su se, recimo, neki biskupi u Lici, Slavoniji i Dalmaciji jasno odredili protiv suđenja hrvatskim generalima osumnjičenim za ratne zločine nad srpskim civilima u proteklom ratu. I politička i crkvena vlast u međuvremenu su ojačale svoje pozicije i počele da ispituju koliko daleko mogu da idu u uzajamnoj kritici. Trenutni rasplet sukoba između Račanovih ministara i Bozanićevih biskupa pokazao je da po žici koju je međunarodna zajednica razapela nad Hrvatskom danas može da se prođe samo veoma sitnim koracima.
      
       ZORICA STANIVUKOVIĆ