Mi smo dugo snimali stanje u ovim bankama. Kad smo ih početkom jula stavili u Agenciju za sanaciju, utvrđeno je da je za njihovu sanaciju potrebno 8,5 milijardi maraka i to bez ostatka obaveza prema Pariskom i Londonskom klubu. Ukupno, potrebno je 10,8 milijardi maraka. Velika je zabluda da je NBJ dužna da sprovodi sanaciju. Ona samo konstatuje stanje i obaveštava Agenciju, koja treba da vidi da li ima novca za sanaciju. Izvor su republički i savezni budžet; dakle, novac poreskih obveznika. Pošto njega nema, onda je izvor zaduživanje u inostranstvu. Kako ovaj novac niko iz inostranstva neće dati, država bi morala da odvoji 34 miliona prosečnih decembarskih plata u Srbiji. Ukoliko građani žele da iz svog džepa kroz poreze plaćaju sanaciju ovih banaka, to bi značilo da se svi zaposleni u Srbiji odreknu narednih 18 prosečnih plata

      Guverner Narodne banke Jugoslavije Mlađan Dinkić jedna je od najkontroverznijih ličnosti srpske političke scene. Po popularnosti među građanima, čije mišljenje dobija veći značaj kad postanu biračko telo, stabilno se nalazi u samom vrhu. Obrnut je slučaj u političkom establišmentu nove vlasti - bilo je mnogo protivnika da se on izabere za guvernera: glavni argumenti bili su mladost i neiskustvo u tom ozbiljnom poslu.
       Iza sebe ima potencijalno jaku organizaciju G-17 plus, čiji je suosnivač, ne zazire da daje neprijatne izjave i ulazi u duele sa partnerima iz vlasti. Na kraju se ispostavilo da je nemoguće pronaći čoveka ili instituciju za koje se sa sigurnošću može tvrditi da guvernera podržavaju bez rezerve. Ali se zato svi čuvaju da ga lično i javno napadnu.
      
       Šta su, prema vašem mišljenju, bili pozitivni, a šta negativni učinci Narodne banke Jugoslavije u protekloj godini?
       - Prvo pozitivni: održali smo stabilnost kursa dinara uz utrostručenje deviznih rezervi, koje su rezultat suficita u platnom bilansu. Pozitivan rezultat je i obnova poverenja u bankarski sistem, nova devizna štednja je oko 600 miliona maraka, a dinarska u protivvrednosti od 50 miliona maraka. Krenuli smo sa 40 miliona maraka ukupno na početku prošle godine. Vratilo se poverenje i u Narodnu banku i u finansijski sistem u celini, dileri su skoro proterani sa ulica, a krenulo je i odobravanje potrošačkih kredita. Sve to nismo imali proteklih deset godina.
       Značajan rezultat Narodne banke jeste to što je pokrenuta trgovina obveznicama stare štednje na Beogradskoj berzi. Cele godine stara štednja uredno je po zakonu servisirana.
       U pozitivne rezultate ubrajam i povećanje finansijske discipline i zatvaranje 19 banaka. U mnogim od ovih slučajeva radilo se o bankama koje su ozbiljno kršile finansijsku disciplinu. Zaduživale su se po visokim kamatama, kupovale devize, iznosile ih u inostranstvo i čekale devalvaciju. Neke su poslovale i u zoni sive ekonomije. Ljudi koji su se u ratu i sankcijama obogatili, nisu shvatili da tako ne mogu da nastave.
      
       Zašto mislite da su računali na devalvaciju i zaradu na kursnim razlikama, kad vi od početka govorite da će onaj ko na to igra, izgubiti novac? Da li to znači da ne veruju guverneru?
       - Nisu očekivali da će ova politika Narodne banke opstati. Kao što su dileri najavljivali svoj povratak na ulice posle šest meseci, tako su se i oni nadali da će lobiji koje su formirali, a koji su se proširili čak do nekih ljudi u vladi i u DOS-u, uticati na NBJ da popusti sa čvrstom politikom kursa i da oni nastave da se bogate kao pre.
      
       Da li su tvrdnje pojedinih ekonomista kako je kurs precenjen, kako su izvoznici oštećeni i kako se privredi nanosi šteta, rezultat tih lobija, ili ipak stručnih argumenata?
       - Sa jedne strane, to jeste delovanje ovih lobija, a sa druge, ima ekonomista koji jednostavno tako misle, ali oni te ocene zasnivaju na bazi svog osećaja, a ne na bazi ekonomske analize. Kad vi napravite jednu ekonometrijsku analizu kretanja izvoza i kursa u poslednjih deset godina, videćete da ne postoji nikakva zavisnost. Drugo, oni prenebregavaju da život nije počeo dolaskom DOS-a na vlast, nego je ovo stanje ranije stvoreno. Takođe, svi se izvoznici trpaju u isti koš, a to je pogrešno. Oni koji su dobri i imaju proizvod za izvoz, ne žale se na kurs. Ovi drugi, koji su navikli da po svaku cenu izvoze, pa gubitak kompenziraju uvozom na zaštićenom monopolskom tržištu, sad imaju veliki problem. Ne može njima Narodna banka da pokriva gubitke. Nagla devalvacija podstiče inflaciju, a ne izvoz.
      
       Jedna od zamerki Narodnoj banci jeste da drži nerealno nizak kurs, marka je najjeftinija roba, pa građani i privreda moraju više deviza da prodaju, a država time povećava priliv?
       - Ako je marka najjeftinija roba, zašto je onda ne kupuju? To bi bilo tržišno logično, a dešava se obrnuto. Ako se pojača tražnja za devizama, onda će kurs dinara blago da depresira. Imaćemo fluktuacije u oba smera - zaboravite ona vremena kad smo imali samo nagle devalvacije.
      
       Da se vratimo neuspesima Narodne banke?
       - Delovaće neskromno, ali neuspeha nije bilo. Kad pogledate šta sam obećao poslanicima Savezne skupštine pre godinu dana, ispunili smo i više od toga. Svidelo se to nekome ili ne. U nekoliko istraživanja javnog mnjenja Narodna banka je posle Srpske pravoslavne crkve institucija od najvećeg poverenja ljudi.
      
       Od prvobitnog konsenzusa DOS-a da će se naplatiti porez na ekstraprofit, sad ćute i vlast i ekstraprofiteri, pa se ceo problem prebacio na gotovo lični sukob vas i gospodina Bogoljuba Karića, kao da ste vas dvojica jedine zainteresovane strane. Gde su svi ostali?
       - Gospodin Karić je konsultovao svoje savetnike, od kojih su neki vrlo bliski sa ljudima iz DOS-a i shvatio je da ako usmeri svu svoju kampanju na samo jednu ličnost, a to sam trenutno ja, ima šanse da pridobije nekoga iz DOS-a kome treba novac za finansije i kome prija da se plasira preko gledane BK televizije i kome odgovara da obori politički rejting Mlađana Dinkića. Zato se Karić usmerio na mene, mada je svestan da mu porez na ekstraprofit ne naplaćuje Narodna banka, nego Vlada Srbije, preko Republičke uprave javnih prihoda. On je navikao na političku podršku vlasti - imao je u prethodnoj, a pronalazi je i u delu sadašnje. Nekim ljudima u DOS-u je nezgodno da kažu kako vide šta se događa, a ima indicija da tu postoje i dublji kontakti od puke prećutne saglasnosti.
      
       Ovih dana mogu se čuti komentari da prava meta nije guverner Dinkić, nego zapravo organizacija G-17 plus, kao potencijalno opasan protivnik na budućim izborima, koji može da poremeti odnos snaga i obema stranama pomrsi račune?
       - U pravu ste. Ja sam samo prvi koji se našao na udaru. Reč je o pokušaju konsolidacije snaga koje su propale zajedno sa Miloševićem, pa traže saveznike (da pomenem samo najveću glupost koju sam čuo - Šešeljevu tvrdnju da se Miroljub Labus nagodio sa Svetskom bankom i uzeo proviziju, to je baš onako neverovatno). Sama činjenica da je Bogoljubu Kariću dozvoljeno da iznosi onakve neistine protiv guvernera, koji je ipak državna institucija nezavisno od mene, znači da ima zeleno svetlo od nekoga iz DOS-a. Poslanici manjih stranaka vide da je gazda dao zeleno svetlo, pa gaze i oni.
      
       Ko je gazda?
       - Neka vreme sve to pokaže. Ja sam u vrlo neobičnoj poziciji. Moraću jedinu zaštitu da potražim od Nezavisnog udruženja novinara Srbije. Ne mene lično, nego zaštitu principa - da li je sloboda medija i demokratija kad neko ko je kršio zakon, ko je uhvaćen u krivičnim delima, kao, na primer, izvesni Nedžib Kačar iz Pešter banke, ne samo da ne ćuti, nego još na televiziji drži predavanja o bankarstvu i ekonomiji. To je neverovatno i prešlo je sve granice.
      
       Jedna od glavnih zamerki na vaš račun jeste upravo da preterujete u medijskoj promociji i korišćenju medija, dok u ozbiljnim državama ljudi ne znaju ni kako guverner izgleda.
       - Tačno je da se ja pojavljujem u javnosti češće nego guverneri u stabilnim zemljama. To je iz prostog razloga zato što smo mi zatekli haos u finansijskom sistemu i mnogo stvari je trebalo saopštiti građanima. Kada uspostavimo stabilan finansijski sistem, a to će verovatno biti za godinu dana, ja ću da nestanem iz medija. Kao guverner nisam mogao da ćutim, morao sam ljudima da objasnim šta smo zatekli i šta smo promenili, kako bismo povratili njihovo poverenje u sistem. Ključ za uspeh reformi jeste dobro objašnjenje zašto su one nužne. Zemlje koje nisu imale dobru medijsku pokrivenost, nisu uspele u reformama. Sa druge strane, mediji i istina su moja jedina zaštita. To važi i za Božidara Đelića i za Miroljuba Labusa. Mi iza sebe nemamo nijednog poslanika. Mene optužuju za pritisak na sud. Da ja imam ikakav uticaj na sud, nikad mi se ne bi desilo da mi poništi neko rešenje.
      
       Onda su javni nastupi izraz bespomoćnosti?
       - Ja mogu da kažem da jesu.
      
       Da li ste vi bespomoćni i u slučaju ovih pet velikih banaka, oko čije se sudbine lome koplja i diže onolika prašina - radnici vas optužuju kao krivca za njihovu propast i traže vašu ostavku, a deponenti i akcionari se nigde ne oglašavaju, što je vrlo neobično?
       - Mi smo dugo snimali stanje u ovim bankama. Kad smo ih početkom jula stavili u Agenciju za sanaciju, utvrđeno je da je za njihovu sanaciju potrebno 8,5 milijardi maraka i to bez ostatka obaveza prema Pariskom i Londonskom klubu. Ukupno, potrebno je 10,8 milijardi maraka. Velika je zabluda da je NBJ dužna da sprovodi sanaciju. Ona samo konstatuje stanje i obaveštava Agenciju, koja treba da vidi da li ima novca za sanaciju. Izvor su republički i savezni budžet; dakle, novac poreskih obveznika. Pošto njega nema, onda je izvor zaduživanje u inostranstvu. Kako ovaj novac niko iz inostranstva neće dati, država bi morala da odvoji 34 miliona prosečnih decembarskih plata u Srbiji. Ukoliko građani žele da iz svog džepa kroz poreze plaćaju sanaciju ovih banaka, to bi značilo da se svi zaposleni u Srbiji odreknu narednih 18 prosečnih plata. Ako bi im se pridružili i penzioneri, onda bi svi zajedno odvajali godinu dana. Samo prošle godine, ove banke imale su dnevni gubitak od 23 marke po zaposlenom. Svaki dan života ovih banaka njihove deponente košta 215 hiljada maraka izgubljenih sredstava, jer njihov novac te gubitke pokriva.
      
       Zašto se onda ne bune deponenti?
       - Zato što oni i ne znaju da banka jede njihov novac, jer je u prethodnom periodu država uvek štampala novac i pokrivala te gubitke. Mi to više ne možemo da radimo, jer bismo izazvali inflaciju, kao što je činila prethodna vlast. Mi se nalazimo u poziciji poštara, glasnika, koji sad bankama mora da saopšti šta se dešavalo u prethodnim decenijama. One su umrle još davno, a nema nikoga da ih pokopa. Nije mi nimalo prijatno što smo baš mi glasnici koji treba da im saopšte lošu istinu. I ministar Aleksandar Vlahović imaće neprijatnu dužnost da nekim preduzećima saopšti šta im se dogodilo u prethodnih pedeset godina. U svoj toj nemaštini, zaposleni u bankama do sada su najbolje prolazili, jer su oni bili na izvoru para, mada ne kažem da su se obogatili. Mali broj radnika banaka biće na belom hlebu. Najveći broj se već snašao. Drugo, u februaru dospevaju inostrane izvršne sudske presude u vrednosti od 127 miliona maraka, od Mitilineosa, pa dalje. Kako bi to banke platile - nikako, naravno.
      
       Pa, dakle, odluka je već doneta, samo još nije zvanično saopštena?
       - Od juna teku razgovori na najvišem državnom nivou, uz učešće Labusa i Đelića, a pre tri nedelje bio je i sastanak sa premijerom Zoranom Đinđićem i ministrima u Vladi Srbije o stanju u ovim bankama. Postignut je pun konsenzus između republičke vlade, Agencije za sanaciju i NBJ sa jedne i MMF-a i Svetske banke sa druge strane. Kad čujete da neko daje možda divergentne izjave, to znači da pokušava da se izvuče od saopštavanja neprijatnih vesti. Ne može guverner sam da donese odluku o sudbini ovih banaka. Ukoliko neko želi da zadrži ove banke u životu, morao bi da izvadi iz džepova 8,5 milijardi maraka i to da plati. Očito je da tu nema nikakvog izbora.
      
       Zašto ste onda predstavnicima sindikata tih banaka na razgovoru rekli: "Narodna banka zna sudbinu vaših banaka, Vlada Srbije zna, ja znam, ali neću da vam kažem"?
       - Jedini je razlog što se takve odluke nikad unapred ne saopštavaju, mada iz svega što se dešava, mogu i sami da zaključe.
      
       Jedna od čestih primedbi jeste da je dolaskom stranih banaka domaći bankarski sistem dodatno pokopan i da je jedini cilj tih stranih banaka da pokupe deponente i štednju i novac iznesu iz zemlje?
       - Strane banke su svojom konkurencijom uozbiljile dobre domaće, koje su počele da se takmiče sa konkurencijom. U sistemu od pedesetak banaka, ima samo pet stranih. Još u decembru prošle godine najavljen je dolazak stranih banaka. Ko je to na vreme shvatio i prihvatio, dolazak stranih banaka samo mu je pomogao da bude bolji. Uostalom, među šest banaka sa najvećom prikupljenom štednjom, nalaze se tri domaće. To znači da one mogu da se nose sa konkurencijom. Da ste pre godinu dana bilo koga pitali da li bi prebijenu paru uložio u neku domaću banku, samo bi se nasmejao.
      
       BILJANA STEPANOVIĆ