NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Šekspira učinio savremenikom

Piter Bruk ga je u predgovoru nemačkog izdanja nazvao "autentičnim elizabetancem", čiji je "doprinos u svetu nauke veliki, a u svetu pozorišta neprocenjiv"

      Iz Santa Monike, Kalifornija, zastala nas je vest da se 22.12.2001. posle duge bolesti srca, upokojio doajen internacionalne šekspirologije - Jan Kot. Renome je stekao studijom "Šekspir - naš savremenik", zacelo zbirkom eseja briljantne erudicije i zapanjujućeg minucioznog znanja, postulirajući njima nove egzegetičke modele Šekspirovog univerzuma i elizabetanske kulture kao smelu opreku i izazov dogmatizmu ortodoksne šekspirovske filologije. Ta studija je postala unekoliko sakralni i kanonski spis nekakve devotio moderna internacionalne šekspirologije.
       Rođen je 1914. u Varšavi u jevrejsko-hrišćanskoj porodici, razvivši osobito istančan senzibilitet za oprečne duhovne struje. Studirao je filozofiju, teologiju, antropologiju, lingvistiku na univerzitetima u Varšavi, Lođu i Parizu. Pripadao je poljskom pokretu otpora u Drugom svetskom ratu. Od 1949. predavao je u Varšavi teoriju teatra i teoriju književnosti. Prvo izdanje njegove studije o Šekspiru bilo je na nemačkom - "Shakespeare heute", 1964. - vehementni pledoaje da se Šekspir doista kao savremenik čita i to ne kao literarnom vizijom opijeni pesnik snova letnjih noći, već kao trezveni analitičar sivila sveta u kome točak istorije glave kraljeva kotrlja. Piter Bruk ga je u predgovoru nemačkog izdanja nazvao "autentičnim elizabetancem", čiji je "doprinos u svetu nauke veliki, a u svetu pozorišta neprocenjiv".
       Kotova egzegetička šifra se sastoji u tezi o "velikom mehanizmu" vlasti i nasilja kod Šekspira: za njega su Ričard i Jago zacelo autentične obrazine velikih diktatora 20. veka, prefiguracije avant la lettre Hitlera i Staljina.
       Preko Pariza emigrirao je 1969. u Ameriku. Predavao je poljsku i uporednu književnost u svojstvu gosta-profesora na najuglednijim univerzitetima Amerike. Stalnu profesuru je imao na State Universitdž Nenj Džork. U svojstvu savetnika stajao je na dispoziciji "Burgteatru" u Beču i "Teatro pikolo" u Milanu. Mimo "Jedenje bogova", koja je i u srpskom prevodu dostupna, valja istaći i sledeće Kotove knjige: "Theater of Essence", 1985. i autobiografsku knjigu objavljenu povodom njegovog osamdesetog rođendana "Still Alive" 1994.
       Grčka mitologija, biblijski motivi, šekspirovska tragedija, hasidsko predanje i zen-mudrost čine samo najvažnije tematske stubove Kotovog opusa. Povodom smrti Grotovskog pisao je marta 1999. u časopisu "Theater heute" da je posle smrti Grotovskog i Kantora u "pozorištu Poljske nastala velika praznina".
       Kotovom smrću je ta praznina postala nesamerljiva u internacionalnim razmerama.
      
       ZORAN ANDRIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu