Bila je to godina Konstantina Kostjukova. Zasluženo

      U 2001. godini najbolje ostvarenje bila je neoklasična multimedijalna predstava savremene inscenacije i slikovne ekspresivnosti, Nižinski - "Zlatna ptica" K. Simića (koreografa) i G. Dragovića (libretiste i reditelja). U vremenski diskontinuiranim numerama aleatorijske dramaturgije, na inspirativnu muziku, autori baleta prikazali su na moderan način paradoksalnu sudbinu Vaclava Nižinskog, ali i početak XX veka, omogućujući istovremeno igračima (prvenstveno izvanrednom K. Kostjukovu) kreativan pristup likovima, uz snažno lično obeležje.
       Predstavom "Doktor Džekil i mister Hajd", libretista i koreograf V. Logunov ostvario je, u brehtovskoj dramaturgiji, pomak u svojoj koreografskoj karijeri, stvarajući - kroz mešoviti žanr: melodrama-krimić, romantičarska bajka i kabaretski mjuzikl savremenog hard-rok tipa - veoma uzbudljiv balet u 12 slika. Inspirisan L. R. Stivensonom, Logunov sugeriše dihotomiju Dobra i Zla, zaoštravajući situacije izborom muzike (lirski Elgar suprotstavljen paklenim ritmovima hard-roka sjajnog bubnjara D. Đuričića i njegovih perkusionista). Inventivna koreografija omogućila je K. Kostjukovu, za kojim mnogo ne zaostaju D. Imanić, M. Milanović i D. Dragičević, da virtuoznim eksponiranjem različitih raspoloženja lika otkrije nove kvalitete vrsnog interpretatora.
       Rimejk "Čudesnog mandarina" B. Bartoka svojevrstan je omaž istovremeno D. Parliću, D. Ristiću i B. Bartoku. Tematska, koreografska i muzička neprolaznost ove predstave i danas je očigledna zahvaljujući originalnosti likova, a pre svega zastrašujućoj priči o "čudesnom strancu", potresnoj metafori o večnim usamljenicima, apatridima u svetu surovosti i nasilja. Dušanka Sifnios, kao realizator koreografije, i protagonisti, veoma su doprineli tragičnoj upečatljivosti libreta.
       "Balkanska plastika" (režija I. Vujić, koreografija V. Logunov, V sprat NP), kao multimedijalna sinteza skoro svih scenskih disciplina, ostvarila je visok nivo u koncepcijskom i interpretativnom pogledu. Kao ispovedni esej pionira moderne umetničke igre Mage Magazinović, predstava je istovremeno putena i misaona, slobodoumna i revolucionarna, istinito opora (po činjenicama).
       Aleksandar Izrailovski, prvak Baleta, kreator multimedijalnih autorskih projekata, u predstavi "Prašćaju" (scena "Raša Plaović" NP) pruža duboko intiman doživljaj vlastitog života, ali i sudbine umetnika. Uz ponekad ironičnu distancu, predočava nam ekspresivnim treptajima tela, minimalističkim pokretima i nadrealističkim obrtima, užas vlastitog doživljaja sveta i sebe u svetu. Kao granični slučaj individualističkog pozorišta, sekvenca "Krug" sublimiše, kroz samoispovest, i samu ljudsku sudbinu.
       Organizacijom rada, I. Stanišić potvrđuje svoju bogatu scensku imaginaciju, sugestivnost u stvaranju atmosfere i raznovrsnost savremenog leksičkog izraza - od minimalističkih kretnji do ansambl-scena izrazite erotske ekspresivnosti i humora. Tematski usredsređena na teskobu pojedinca u jednom robotizovanom društvu u kojem je čovek upotrebna stvar, Stanišićeva se na dramatičan način pita: Šta je s našim dušama? I sama darovit interpretator, ume da izvuče maksimum od saigrača.
       Posebno mesto među najmlađim koreografima pripada B. Mladenović, predstavama "Blanko I"/ "Sabor na bunjištu" i "Blanko II"/"Trbuhom za kruhom". U prvoj, kao moderator i inspirator celokupnog ansambla, ali i igračica, a u drugoj kao koreograf i igračica, Mladenovićeva se tematski bavi drevnim rodovskim društvom i svakodnevnim odnosima grupe ljudi osuđenih na život. Inventivnom i duhovitom koreografijom, nekonvencionalnošću u ponekad akrobatskoj igri tela, snažnim režijskim poentama, postigla je originalan scenski izraz u pristupu zanimljivim temama.
       Izvanredna elektronska muzika u kolažnoj tehnici A. Aćina, u kojoj lirske pasaže smenjuju dramatične vibracije, bila je odlična podloga reditelju Aćinu i koreografu D. Aćin za interesantnu minimalističku koreografiju "Pasija po telu" /"Eho tišine". Inspirisani mišljenjem D. de Ružmona o pogubnim posledicama strasti kao sadomazohističkog satiranja drugog, reditelj i koreograf eksperimentišu u dugim sekvencama usporenih pokreta, presecajući nelagodnost telesne zloupotrebe naglim izlivima skoro animalne požude. Predstavlja, u mnogim sekvencama režijski i igrački zanimljiva, mogla bi se nešto i usavršiti u korišćenju scenskog prostora i svetla.
       I na kraju, istakli bismo kreativno usmerenu istraživačku radionicu N. Antonović, MimArt. Predstavom "Made in Nornjadž" (mart 2001), Antonovićka, kroz slobodnu telesnu ekspresiju obojenu lakim humorom i ironijom, "hvata" na zanimljiv način isečak svakodnevnog života (grupica ljudi koja čita novine), poput skrivene instant-kamere koja razotkriva ono što ne bi smela - grimase, telesne tikove iznenađenih čitača suočenih sa "dnevnim informacijama".
      
       MIRJANA ZDRAVKOVIĆ
      
      

1. Nižinski - Zlatna ptica        2. Doktor Džekil i mister Hajd        3. Čudesni mandarin        4. Balkanska plastika        5. Prašćaju        6. Organizacija rada        7. Blanko I / Sabor na bunjištu i        8. Blanko II / Trbuhom za kruhom        9. Pasija po telu / Eho tišine        10. Made in Nornjadž