NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Pogrešan čovek?

Suočen sa jasnom demonstracijom svih problema koji predstoje, Hekerup se povukao u trenutku kada prethodni uspeh još nije ozbiljnije doveden u pitanje

      Uticaj žena na muževe u Danskoj iznenada je postalo zanimljivo pitanje za analitičare koji se bave Kosovom. Odluka šefa UNMIK-a Hansa Hekerupa (56), bivšeg ministra odbrane Danske, da tek 28. decembra saopšti da ne želi da obnavlja mandat kao specijalni predstavnik generalnog sekretara UN za Kosovo kako bi proveo više vremena sa svojom porodicom koja očekuje prinovu, i dalje izaziva različite spekulacije.
       Iako je mogućnost Hekerupovog odlaska sa Kosova bila nagoveštavana nakon uspešno obavljenih parlamentarnih izbora u novembru, u prvim danima Hekerupovog odlaska na zimski odmor energično je demantovana. Već samo objavljivanje odluke u vreme spajanja božićnih i novogodišnjih praznika, i činjenica da se dogovor o (ne)produžavanju ugovora donosi bar 15 dana pre njegovog isteka za najjednostavnije poslove, a kamoli poslove koji znače rukovođenje najvećom operacijom Ujedinjenih nacija za koje su potrebne ozbiljne konsultacije, dovoljan su razlog za spekulisanje o eventualnim drugačijim motivima ozbiljnog Danca.
      
       Zamerke
       Teorije o navodnim pravim razlozima za Hekerupovu odluku kreću se u nekoliko pravaca. Najčešće pominjane su nezadovoljstvo lokalnih Albanaca Hekerupovim sporazumom sa Beogradom, sukob sa Hašimom Tačijem zbog vođenja konstitutivne sednice parlamenta, i zbog pokušaja da stane na put organizovanom kriminalu, pri čemu se ponekad čak pominju i navodne pretnje samom Hekerupu.
       Uporedo sa oficijelnim pohvalama svih relevantnih međunarodnih faktora, od portparola Stejt departmenta, preko Evropske unije, do NATO-a, gde, doduše, nije bilo moguće dobiti poseban komentar u vezi s Hekerupom, međunarodna dimenzija događaja postoji u tezama da se šef UN administracije zamerio albanskim zaštitnicima preko okeana koji žele da se što pre povuku sa Balkana i prepuste Kosovo lokalnim Albancima, preko priče da je izazvao nezadovoljstvo svojih saradnika u UNMIK-u i zapadnih diplomata birokratskim pristupom uz striktno poštovanje kancelarijskog radnog vremena i nedostatak energije i entuzijazma za odlučnije korake. Hekerupove nedostatke sagledali su u sedištu NATO-a, uz pomoć Nebojše Čovića, jedna je od konstrukcija lansirana, pogađate, u jednom ovdašnjem tabloidu.       
      
       Strategija
       U skladu sa tim, još važnije ocene o Hekerupovim rezultatima takođe se značajno razlikuju. Blerim Šalja, nezaobilazni sagovornik inostranih diplomata i učesnik svih radnih grupa i Rambujea, reći će za NIN se se radilo o "pogrešnom čoveku na pogrešnom mestu. Sve što se pripisuje Hekerupu započeto je još za vreme Kušnera, i on je zapravo jedan od najslabijih administratora. Rezoluciju 1244 veoma je čudno interpretirao: kao da njome treba da jača administracija Ujedinjenih nacija umesto lokalna kosovska, nije uključio Srbe kada se pripremao ustavni okvir, a onda je u implementaciji Rezolucije, što je isključivo njegovo pravo, podelio odgovornost sa Beogradom, dogovarajući sa Čovićem neku vrstu paralelne vlasti."
       Osobe koje su na srpskoj strani sa Hekerupom najviše kontaktirale, Rada Trajković i Nebojša Čović, iako uzdržani, očigledno su relativno zadovoljni saradnjom i ne raduju se previše ponovnom počinjanju iz početka i upoznavanju sa nekim novim predstavnikom međunarodne zajednice. Spoljnopolitički savetnik predsednika SRJ Vojislava Koštunice Predrag Simić u razgovoru za NIN iznosi mišljenje da je Hekerup imao restriktivan stav prema Srbima, dok Dušan Janjić, koordinator Foruma za etničke odnose, kaže da je Hekerup "brod koji se ekstremno nagnuo na albansku stranu ispravio i tako vratio međunarodnu zajednicu u ulogu objektivnog posrednika".
       Da se Hekerupov rad može uglavnom oceniti uspešnim, jer je u atmosferi nedostatka jasne strategije međunarodne zajednice prema Kosovu napravio ustavni okvir koji omogućava ostajanje Kosova i samostalno i u okviru integracije, nealbanskim zajednicama učešće u administraciji, i sproveo izbore, smatra većina sagovornika NIN-a.
       Dr Karin fon Hipel iz Centra za studije odbrane na Kings koledžu u Londonu, donedavni službenik UNMIK-a, smatra da je Hekerup ostvario ono što je planirao u prethodnoj godini i da nije želeo da žrtvuje svoj privatni život na duži rok. Džon Hulsman iz američke Heritedž fondacije, takođe odbacuje teorije zavere. "Posle izbora UNMIK se nalazi na prekretnici budući da sledeća faza zahteva dugoročno posvećivanje uključivanju lokalnih političkih faktora u vršenje vlasti."
      
       Antipatija
       Čini se da je baš ovo poslednje bio i jezičak na vagi koji je u kombinaciji ostalih faktora prevagnuo u korist udobnog života u Danskoj. Suština onoga što će za NIN Džejms Petifer, britanski stručnjak za Balkan, nazvati "nesposobnošću da se iz skandinavskog miljea vladavine prava adaptira na balkansko vođenje politike", a poznati novinar i autor knjige o Kosovu Tim Džuda "dubokom obostranom antipatijom" s obzirom da je "Hekerup želeo da stvari prosto sprovede efikasno i poslovno, a što su lokalni Albanci videli kao kolonijalni tretman" , nalazi se u diplomatskom objašnjenju Suzan Manuel, portparola UNMIK-a, da "postoji osećanje u diplomatskoj zajednici da šef UNMIK-a treba da bude više politički uključen u rad sa lokalnim liderima".
       Hekerup je, naime, po završetku izbora odlučno vodio konstitutivnu sednicu kosovskog parlamenta a zatim i odbio da posreduje u pregovorima tri najveće političke partije među kosovskim Albancima, smatrajući da je izbor predsednika i vlade ove novuspostavljene autonomije odgovornost lokalnih aktera.
       Suočen sa jasnom demonstracijom svih problema koji predstoje, Hekerup se povukao u trenutku kada prethodni uspeh još nije ozbiljnije doveden u pitanje. To možda i ne bi bilo toliko važno da ne postoji izvesna sumnja u pogledu viđenja Sjedinjenih Država i Evropske unije o daljim potezima na Kosovu.
       Dok Endru Lojd, šef britanske misije na Kosovu, proglašava 2002. godinu godinom razgovora između Prištine i Beograda, a jedan drugi visoki evropski funkcioner u razgovoru za NIN tvrdi da "smo radili naročito blisko sa Hekerupom i beogradskim vođstvom na postizanju Zajedničkog dokumenta, što je veliki uspeh za sve uključene strane", dotle komentator iz centra američkog propagandnog servisa prema istočnoj Evropi, Radija Slobodna Evropa, Patrik Mur, smatra da je "najveća šteta koju je Hekerup učinio za stabilnost regiona davanje glasa Beogradu u kosovskim poslovima".
       U kombinaciji sa američkim već obznanjenim planovima za redukovanje prisustva na Balkanu, i strahom Evrope od Kosova kao izvora kriminala i bureta bez dna kada je reč o sredstvima za uspostavu održive ekonomije, razmimoilaženja su uvek moguća. Za sada Amerikanci prepuštaju mesto šefa UNMIK-a Evropljanima, zadržavajući poziciju zamenika, uz, naravno, neizbežno aktivno učešće kada se bude odlučivalo o finalnom statusu Kosova. Prema rečima Suzan Manuel, Hekerupov zamenik, američki diplomata Čarls Bresou nalazi se u Njujorku gde se vode intenzivne konsultacije o novom šefu Kosovske administracije što je i "za generalnog sekretara urgentna stvar, budući da je situacija na terenu delikatna, zbog pat pozicije među političkim strankama, a i da je sastanak zajedničke radne grupe na visokom nivou predviđene sporazumom Hekerup-Čović, zakazan za 18. januar." Suzan Manuel očekuje da će ime Hekerupovog naslednika biti poznato do kraja januara.
      
       Naslednici
       Kao kandidati za novog šefa UNMIK-a pominju se latinoamerički diplomata Serđo de Melo, svojevremeno prvi administrator na Kosovu u leto 1999. a sada na visokoj funkciji u UN, Britanac Pedi Ešdaun, Šveđanin Karl Bilt, Norvežanin Kaje Aide, ponegde i Amerikanac Žak Klajn, a kao najverovatniji kandidat raniji Biltov zamenik u Bosni i savetnik kancelara Šredera Mihael Štajner (Vidite okvir).
       Postoji mogućnost da će UN poslati nekog iskusnog administratora iz svoje centrale u Njujorku kao privremeno rešenje, kako bi se dobilo na vremenu. U odnosu na to imenovanje dalje će biti moguće izvoditi prognoze o pravcima razvoja same misije. Postoji mišljenje da više nije potreban diplomata visokog ranga, budući da će se administracija sve više prepuštati lokalnom stanovništvu. Međutim, šef UNMIK-a ima ogromna ovlašćenja koja uključuju poništavanje odluke parlamenta Kosova i amadmane na ustavni okvir, što zahteva jak autoritet.
       Za sada, američke i britanske diplomate zajednički pokušavaju da učine ono što je Hekerup izbegao - da privole albanske lidere na saradnju. U interregnumu, bez šefa UNMIK-a, Misije OEBS-a i novih organa vlasti, incidenti se nastavljaju.
      
       SVETLANA ĐURĐEVIĆ-LUKIĆ
      
      
Sigurno Nemac

NIN je za komentar zamolio nemačkog ambasadora za Balkan dr Mihaela Šefera.
       - Hekerup odlazi iz ličnih razloga. Sve spekulacije u vezi s njegovim odlaskom su netačne. Nije tačno da je on bio, za razliku od Kušnera, blizak evropskoj koncepciji rešenja problema Kosova, a da je bio prilično kritičan prema američkoj politici, te da je navodno zbog toga morao da ode. Nemačka i međunarodna zajednica bile su veoma zadovoljne njegovim radom. On je uspeo da organizuje izbore na Kosovu i to uz učešće i srpskih birača, što je veoma značajno za proces stabilizacije i pomirenja.
       Postavlja se pitanje njegovog zamenika. Da li će to biti Mihael Štajner?
       - To ne mogu da vam kažem. Nemačka zahteva da Hekerupov zamenik bude - Nemac. Gospodin Štajner jeste kvalifikovan za taj posao i on sigurno dolazi u obzir, ali Nemačka ima i druge ljude koji takođe imaju sposobnosti za to. Takve odluke treba da se usaglase sa ostalim partnerima iz Evropske unije i u tome ne očekujem neke probleme. Nemački predlog će verovatno prihvatiti posle toga i Sjedinjene Države.
      
       NIKOLA ŽIVKOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu