NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Stoka i mutanti

      Ovonedeljni TV izveštaj, ovog puta s Dorćola, glasi:
       Pola ne može da se uhvati, što može ništa ne valja, a i što valja ne znam čemu sve to.
       Dve logo-antene na vrhu krova + pojačivač s buvljaka + "samsung" preko oglasa = RTS1, BK, B92, Metropolis, Art i Košava koji mogu da se vide (ali kada se komšiji uključi grejanje onda BK i RTS imaju smetnje). Studio B i JUinfo šušte toliko da možeš pomalo da čuješ šta pričaju i da nazreš ko je gost u jednoj od emisija u kojima sede ispred neke zavese. Pink, Treći kanal i Drugi program RTS-a uopšte ne hvatamo. Na pola ovih što hvatamo, filmove puštaju sa VHS-a, a na ovima što emituju sa profesionalnih nosača slike i zvuka (pod uslovom da emituju i boju) idu neverovatne količine reklama za kafu, uloške i paste za zube i obavezne polusatne vesti na svaki sat. Takozvani domaći program može da posluži jedino za beskrajno pljuvanje i ogovaranje voditeljki i gostiju.
       Moram da priznam da se s nekim ponosom osećam kao impotentni intelektualac u bordelu provincijskih televizija. Verovatno me je, kao takvog, potraga za novim perverzijama i naterala da ugradim satelitsku antenu. Sa satelitom je, međutim, problem što onda uopšte ne gledaš televiziju nego sve vreme vrtiš kanale. U isto vreme nema ništa i ne znaš šta bi pre. Ima i boks, ali neki bajat meč, ima odličan film, ali nahovan na nemački, ima Dakar reli ali u isto vreme pričaju i engleski i nemački voditelj... Kao u parodiji na Orvela u 23 nulanula počinju da puštaju reklame sa golim kurvama koje se čepe po nekom kamenju i oko bazena, s neumesno očiglednom namerom da stimulišu seksualni nagon umorne populacije u zemaljama sa niskim natalitetom.
       Verovatno je izraz "prozor u svet" prvi put upotrebljen s namerom da bude romantičan. Televizija je brz medij pa je munjevito romantizam postao realizam, zatim naturalizam i ubrzo konceptualizam sa ultimativnim performansom - dabogda ti kuća bila na Si-En-Enu. Tako je prozor u svet postao prozor u ljudski ponor. Gledajte tamo. Tamo je ponor. Nema ničega, ali je baš zabavno za gledanje.
       Ako je nešto tradicija vrste kojoj pripadamo onda je to neka vrsta čudne zabave u tom zabavnom parku padanja u rupetinu. Klinci uživaju jer misle da lete, a matori popuju kako se u stvari radi o propadanju. I tako u beskrajon.
       Zapravo, kao i u većini društvenih igara postoji nekoliko vrsta igrača. U ovom slučaju, grubo razlikujem četiri vrste:
       1. Oni koji prave televiziju. Oni uglavnom znaju kakvo đubre isporučuju ali će isto prodavati sve dok stoka ne prestane da pase na njihovoj livadi. Uzdaju se u neosnovanost priče o kamili i iglenim ušima i teše se da u logici ekonomskog pragmatizma ima i neke nade za njih.
       2. Stoka. Pase i preživa.
       3. Stoka koja džangriza i zato misli da nije stoka.
       4. Mutanti - oličeni, na primer, u Zoranu Ćiriću (pisac s naslovne strane koga će stoka popasti ovih dana). On sve zna, video je sve serije i reklame i zato piše egzorcističke knjige o ljudima koji gledaju TV.
       S prednošću Dorćolca koji je u rupi pa ne hvata baš sve kanale, predlažem ugradnju satelitske antene, učenje nemačkog, poljskog, portugalskog, španskog, italijanskog i turskog jezika, uz obaveznu mogućnost razumevanja istih u dublu sa engleskim, zatim automatsko reagovanje na nemačke stimulanse u 23 nulanula, ispaštanje greha uz pouke Kasandre, malo sezonskog extrima i konačno - mutaciju. Onda gašenje televizora i čitanje mutantskog romana koji je ove godine dobio NIN-ovu nagradu. Pa da vidim ko onda neće da viče kuku-lele.
      
       MILUTIN PETROVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu