Istorija rusko-poljskih odnosa poznata je po nepoverenju i tamnim stranicama koji su je neretko pratili

      U rukovodećim elitama dve zemlje danas, na početku novog stoleća, kao da prevladava stanovište da se istorija ne mora stalno ponavljati i da krike uzajamnih interesa treba pažljivo i strpljivo spajati s mišlju o obostranoj koristi i dobrobiti.
       Nesporni su koraci i potezi kojima se nastoji izmeniti tradicionalno divergentna arhitektura u gledanjima na međusobne odnose. Ono što je, kao tamna strana i uopšteni opterećujući stereotip, postojalo i često imalo odlučujuću ulogu i snagu pri rasuđivanju, kritički se preispituje, zajedničkim istraživanjima naučnika i istoričara dve zemlje. Zvanična politika to podržava. Oktobra prošle godine, uz neposredno učešće i patronat dvojice predsednika, Aleksandra Kvašnjevskog i Vladimira Putina, u Moskvi je održana zajednička sednica Poljske i Ruske akademije nauka, odnosno otvoreni Dani poljske nauke u Rusiji. Ne toliko prisustvo i dijalog dvojice predsednika, koji je umesto predviđenih 40 minuta trajao tom prilikom puna dva sata i koji je, bez obzira na spremne prevodioce na obe strane, vođen neposredno na ruskom, već više reči značaja i podrške koju su ovoj temi dali Putin i Kvašnjevski, simbolično su svedočanstvo novog pristupa.
       Ovih dana u Varšavi održava se novi poljsko-ruski susret na najvišem nivou. Prilika je to za nastavak dijaloga dvojice predsednika. Pažnju, međutim, privlači i izbor datuma (16. i 17. januar), koji se poklapa sa danom oslobođenja Varšave od nacističke okupacije. Putin će svakako položiti venac na groblje palih sovjetskih ratnika, ali će nesumnjivo odati dostojnu poštu palim varšavskim ustanicima. Analitičari procenjuju da dolazak Putina ovih dana u Varšavu ne znači samo potvrdu njegovog pragmatizma, već i hrabrosti da se suoči i bori u Poljskoj protiv još snažnog stereotipa po kome se "sa Istoka može očekivati samo zlo".
      
       Trgovina
       Samo naizgled u senci ovih značajnih koraka u suzbijanju negativnog naboja i opterećenja iz prošlosti, čega, istinu za volju, nije nedostajalo ni na jednoj ni na drugoj strani, očekuje se da budu dogovorena ili razrešena mnoga pitanja od krupnog značaja za buduće odnose i saradnju.
       Poslednjih godina, posle naglog pada i stagniranja, dolazi do uspona u trgovinskoj razmeni i ukupnoj privrednoj saradnji. Obnavljaju se i razvijaju i drugi oblici u oblasti bilateralnih odnosa, od saobraćajno-transportnih, preko naučnih i kulturnih, do sportskih i drugih.
       Sadašnja poseta predsednika Ruske Federacije V. Putina Poljskoj, kako se predviđa, treba da reši ili naznači rešenja nekoliko značajnih projekata od šireg značaja.
       Među najvažnijim je izgradnja gasovodne linije koja bi iz Belorusije išla duž istočnih granica Poljske do Slovačke, u kom smislu su već godinama vođeni razgovori o uslovima i konkretnoj trasi. Takođe, razrešenje se očekuje i u pogledu tzv. Transsibirske železničke magistrale i podizanja njenog terminala na poljskoj teritoriji, što bi značajno pomoglo transport koji je išao morskim putem, a poljskoj privredi bi donosio koristi po osnovu tranzita i otvaranja novih radnih mesta.
       Poljska za Rusiju i dalje predstavlja ključnu zemlju preko čije se teritorije odvijaju transport i veze sa najvećim delom evropskog kontinenta. Zbog toga se i poklanja tolika pažnja modernizaciji graničnih prelaza, poboljšanju uslova transporta i ukupnom tranzitu od čega obe strane imaju koristi. Sasvim posebna tema u tom sklopu je Kalinjingradska oblast i njena budućnost u izmenjenim okolnostima i perspektivama skorog ulaska Poljske i Litvanije u Evropsku uniju.
      
       Susreti i razrešenja
       Ako se ostavi po strani istorija i različiti aspekti i akcenti koji su ovoj oblasti davani u prošlosti, bilo sa sovjetske, bilo sa nemačke strane, činjenica je da i na poljskoj i na ruskoj strani postoji svest i spremnost da se svi elementi pažljivo analiziraju, da se moguća rešenja podrobno razmotre i da se, prema mogućnosti, sve usaglasi. Zvanična Moskva, s jedne strane, ne vidi mogućnost priznavanja ovoj enklavi bilo kakve forme članstva u Evropskoj uniji, jer se boji gubljenja svoje kontrole nad njom, ali, s druge strane, još je zabrinutija vizijom izolacije i okruženja svoje enklave članicama Unije. Zvanična Varšava, pak, sa svoje strane, ne vidi mogućnost izmene statusa enklave i posleratnih dogovora u pogledu te oblasti. Predsednik Kvašnjevski se u tom smislu već izjasnio da razume stanovište Moskve, koja tu oblast doživljava i tretira i dalje kao neodvojivi deo Ruske Federacije.
       Obe strane, i ruska i poljska, izjašnjavaju se za jačanje privrednih i društvenih, kulturnih i komunikacijskih veza i kontakata Kalinjingrada sa okolnim prostorom i zemljama. Svakako, u tom pogledu se razmišlja i o odgovarajućim okvirima i dinamici. Predsednici Putin i Kvašnjevski već su se dogovorili da ovoj temi i njenom razrešenju posvete poseban susret i razgovor. Do ovog susreta, kako se najavljuje, treba da dođe tokom ove godine, nešto kasnije, a najverovatnije tokom leta, i to u samom Kalinjingradu.
       Rusija i Poljska, kako se čini, posebnim angažovanjem svojih agilnih predsednika, prevazišle su ranija nepoverenja. To je slučaj i sa donedavnim sporenjima oko članstva Poljske u NATO-u i njenim aspiracijama na skoro priključenje Evropskoj uniji. To omogućuje zvaničnicima dve zemlje da izjave kako više nema spornih političkih pitanja u međusobnim odnosima. Ovakav prilaz omogućio je i postizanje širokog stepena saglasnosti o daljem razvoju bilateralnih odnosa na osnovama zajedničkih i nespornih interesa na obe strane. Prilazi motivisani ideološkim momentima kao da beleže poslednje dane, kako se nedavno izrazio visoki zvaničnik iz okruženja predsednika Ruske Federacije.
       Ni Rusija, a još manje Poljska, ne mogu i ne žele da dozvole danas da njihovi međusobni odnosi zaostaju ili budu kočnica široj evropskoj saradnji i tokovima povezivanja interesa i razvojnih procesa.
      
       VLADIMIR STANIMIROVIĆ