Juna meseca prošle godine na italijansku političku scenu popeli su se novi "glumci". Sa pozornice su sišli levi, a na nju su se popeli desni. Glumci su se promenili ali je drama, odnosno komedija, ostala ista

      U Italiji ni levica ni desnica ne žele da se zovu svojim imenima pa čak ne žele ni da sprovode politiku prema kojoj su kroz istoriju bili orijentisani. I jedna i druga politička grupacija gura se u centar pa se tako i krste; levi i desni centar. Kada u takvom "centru" dođe do smene, onda se obično ništa i ne primeti.
       Činjenica je da se prošlogodišnja julska smena italijanske politike ne bi ni primetila da premijer Berluskoni ne napravi barem jedan politički gaf nedeljno. No, bez obzira na gafove i scensku pompeznost, prebogatom italijanskom premijeru treba priznati izuzetnu sposobnost odabira ljudi. Koga Berluskoni odabere za svoj tim, taj je zasigurno sposoban čovek, veliki radnik, dobar organizator i beskrajno odan svome šefu. Iz toga tima je i viceministar spoljnih poslova Roberto Antonione. Energičan, ozbiljan i novopečeni senator zapao je Berluskoniju za oko još dok je bio predsednik regije Friuli Venecija Đulija (FVG). Berluskoni ga naravno nije mogao postaviti na zvučniju funkciju u vladi, jer je Antonione iz provincije tek došao u Rim, ali ga je imenovao za nacionalnog koordinatora, što će reći generalnog sekretara svoje partije, Forca Italija. Viceministar spoljnih poslova Roberto Antonione dolazi u Beograd 17. januara u pratnji predsednika Republike Karla Azelja Čampija, a tim povodom je i vođen ovaj razgovor.
      
       Vi ste u jednom televizijskom intervjuu govorili o realnim šansama da Trst, pored Centralnoevropske inicijative (CEI), dobije još jednu značajnu evropsku instituciju, Sekretarijat za monitoring i podsticaj širenja Evropske unije (EU) prema Istočnoj Evropi. Da li je za takve institucije potreban konsenzus EU ili je dovoljna samo inicijativa italijanske politike?
       - Ne, ne, o tome svakako odlučuje EU. Svojevremeno, još dok sam bio predsednik Regije FVG, predlagao sam osnivanje sekretarijata u Trstu i predsedniku Evropske komisije Prodiju, izrazio spremnost da Regija materijalno i na sve druge načine podupre takvu inicijativu. Dakle, EU je ta koja će o tome odlučiti, ceneći, naravno, korisnost takve institucije, a ne samo našu spremnost da je podržimo. Ipak, mislim da u Evropi za takva delovanja nema meritornijeg mesta od Trsta.
      
       Kakva bi, u stvari, bila uloga toga sekretarijata?
       - Uloga je sasvim precizna, koordinacija celokupne politike širenja EU prema Istočnoj Evropi. Ako sam dobro razumeo opredeljenje EU, onda je njen prioritetni politički zadatak da se približi Balkanu i ostvaruje svekolike pa čak i fizičke kontakte sa Balkanom, odnosno sa zemljama koje će se sutra vratiti u EU. Neće te zemlje ući u Evropu, one su u njoj geografski uvek bile nego će se vratiti u političku i ekonomsku uniju većine evropskih zemalja.
      
       Neće li se preklapati zadaci toga budućeg sekretarijata i CEI?
       - Ne! To su dve različite stvari. Centralnoevropska inicijativa je multilateralna institucija koja je nastala na osnovu potrebe da uskladi neke političke standarde zemalja koje nisu članice EU. U članstvu CEI su i neke zemlje koje nemaju gotovo nikakve šanse da se u dogledno vreme pridruže Evropskoj uniji, a Sekretarijat bi se bavio onim zemljama koje takve šanse imaju i koje su na putu ka pridruživanju.
      
       Na proteklom Samitu CEI u Trstu, premijer Berluskoni je obznanio ideju o organizovanju Evropskog, odnosno Istočnoevropskog univerziteta u Trstu. Kako vi cenite takvu mogućnost s obzirom na to da je Univerzitet u Trstu '94. godine ukinuo Katedru za slavistiku?
       - Ideja o Evropskom univerzitetu u Trstu čini mi se sasvim dobrom i mogućom. Ona bi čak mogla biti realizovana u kratkom vremenskom roku što naravno zavisi od sposobnosti ljudi koji bi na njoj radili. Iskustava sa univerzitetima iz Istočne Evrope imamo poprilično, a fondovi EU za tu namenu nisu nam nedostupni. Što se tiče Katedre za slavistiku to je strašna greška. To je užasna greška, a zašto je učinjena ne znam vam odgovoriti jer sam '94. godine tek počeo da se bavim regionalnom politikom u čijoj sferi je politika Univerziteta. Ukinuti studije jezika i kulture slovenskih naroda, koji između ostalog čine dve trećine stanovništva Istočne Evrope, koju sada hoćemo da vratimo u naše političke organizacije, velika je glupost i nenadoknadiva šteta. Zbog toga i podržavam ideju o Istočnoevropskom univerzitetu, jer on ne bi startovao bez slavistike.
       Osnivanje Istočnoevropskog univerziteta u Trstu, najverovatnije će biti tema političkih govornica, sa kojih će se narednih desetak godina govoriti kao o izuzetno korisnom projektu i o neophodnosti da se što pre realizuje. Međutim, ako je suditi po tome da Tršćanski univerzitet nije uspeo održati interesovanje za studije slovenskih jezika i kulture, kako će onda uspeti podgrejati interesovanje za humanističke nauke Madžara, Rumuna, Albanaca ili ono malo preteklih evropskih Turaka u Trakiji.
      
       Za sve vreme ovih ružnih balkanskih razmirica, Italija je imala prilično aktivnu ulogu. Čini se da je italijanska spoljna politika našla sebe upravo na Balkanu. Kako će se u tom kontekstu odraziti odlazak ministra Ruđera za kojim žale gotovo sve evropske zemlje?
       - Gospodin Ruđero se povukao s mesta ministra u saglasnosti sa Savetom ministara i premijerom. Njegovim odlaskom nije ni najmanje došlo do otklona od osnovne strategije italijanske spoljne politike. Italija čvrsto ostaje na kursu evropske politike i to one koju je predsednik Berluskoni ugradio u svoj program. Odlazak Ruđera je unutrašnji problem koji se neće reflektovati na spoljnu politiku.
      
       Jasno je da Ruđero nije otišao zbog sumnje da neko od ministara labavo podržava evro. On je otišao zbog inkompatibilnosti njegovih i premijerovih ideja o vođenju spoljne politike. Hoće li Berluskoni uopšte biti u stanju da nađe čoveka s kojim bi se složio o tome?
       - Nema sumnje da hoće. Treba, međutim, biti načisto s idejom da modernu spoljnu politiku svuda u svetu vode premijeri. Nije nužno da ministri spoljnih poslova budu harizmatične ličnosti. Harizmatičan je lider i on vodi politiku. Ministar spoljnih poslova mora biti sposoban da interpretira ideje premijera i Saveta ministara.
      
       Izgleda da između Italije i SR Jugoslavije nema nekih zapetljanih političkih situacija. Jedini problem bi mogao da bude Telekom Srbije?
       - Nije problem u Srbiji. Problem je kod nas u Italiji. Ne raspravljamo mi o problemu srpskog Telekoma nego o problemu u našoj vladi odnosno u onim strukturama koje su netransparentno pravile ugovore. Neko od Italijana je iskoristio lošu srpsku socijalnu i političku situaciju i napravio to što je napravio. Telekom Srbije nije i neće biti uzrok pogoršanja dobrih odnosa sa SR Jugoslavijom.
      
       Hm, dobri odnosi? Dobri odnosi, a Jugosloveni i dalje stoje po nekoliko dana u redu pred vašom ambasadom za vize. Ukinili ste vize Bugarima i Rumunima, a nama ne, iako vam iz naše zemlje ne dolazi ni 10 odsto kriminala i prostitucije u odnosu na Rumuniju.
       - U pravu ste. To treba staviti na tapet. Nadam se da će o tome biti reči prilikom posete predsednika Čampija Beogradu.
      
       Budući da ste u pratnji predsednika želim da vam skrenem pažnju na još ponešto. Ekonomska saradnja Italije i Jugoslavije odvija se uglavnom između individualnih subjekata, a tu se onda događa svašta. Saradnja ide mimo međudržavnih konvencija pa stoga i mimo državnih kontrolnih mehanizama. Šta je razlog da Italija i Jugoslavija ne potpisuju međudržavne ugovore?
       - Razlog je taj što je Jugoslavija doskora bila u nemogućoj situaciji za saradnju. Naša pozicija bila je uslovljena tom situacijom i tim vremenom. Osim toga, sadašnjoj vladi teče mandat od juna prošle godine, a to je kratak period da se bilo šta ozbiljnije napravi ili ispravi. Nadam sa da će i ova poseta predsednika Republike biti dobar podsticaj takvoj saradnji. Vlada će, dođe li do inicijative na najvišim nivoima dve države, svoj deo posla, sasvim sigurno, ozbiljno prihvatiti.
      
       A šta je razlog da je jugoslovensko tržište novca italijanskim bankama potpuno neinteresantno?
       - Italijanskim bankama, iz- gleda, nijedno tržište nije interesantno osim italijanskog. Ne samo da nisu prisutne u Jugoslaviji, one nisu u stanju da odu ni na sigurnija i sređenija tržišta. To je loše, ali mi ih kao vlada na to ne možemo prisiliti. Osim što ih obaveštavamo sa kojim zemljama smo uspostavili povoljne političke odnose i što im sugerišemo gde bi moglo biti dobro tržište, ništa više ne možemo učiniti. Takav njihov odnos čini štetu njima samima, ali i državi jer kada bi naše političke dogovore pratili privredni i bankarski aranžmani i politika bi bila temeljitija.
      
       I, na kraju, kako Italija gleda na eventualnu mogućnost izlaska Crne Gore iz federacije.
       - Naravno da se s tim ne slažemo i da im, isto kao i cela Evropa, stalno ponavljamo da su to loše namere, međutim ako se oni budu odlučili na takav potez mi tu ništa nećemo moći da učinimo. Intervenisati, sigurno, nećemo.
      
       Ako, ipak, Crna Gora proglasi samostalnost, kakav ćete stav zauzeti prema toj državi?
       - To ćemo vrednovati u tom trenutku. Zavisi od okolnosti koje tada nastanu. Nadamo se samo da Italija neće više doći u situaciju da pogorša odnose sa bilo kojom državom ili narodom u Evropi.
      
       ĐOKO MALINIĆ