NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Samo jedan od političara

Lider DSK će napraviti kompromis kako bi obezbedio mesto do koga mu je toliko stalo, pa još nije vreme za pisanje njegove političke čitulje

      Bez obzira da li je u Prištini reč o krizi ili drami, uglavnom treći neuspešan pokušaj da se za predsednika Kosova izabere Ibrahim Rugova propao je bez nagoveštaja da je komprimis na vidiku, puna dva meseca nakon parlamentarnih izbora koji je trebalo da označe početak transfera vlasti sa međunarodne administracije na lokalne političare. Predstavnici Evropske unije i NATO očekuju da političke stranke i prvaci "pokažu mnogo veću političku zrelost" i da sporazumom o izboru predsednika "stabilizuju političku situaciju u pokrajini". Predočeno je takođe da je situacija "utoliko više neprihvatljiva jer je reč o istim onim ljudima koji su tako uporno zahtevali autonomiju, a kada im je ta autonomija data, nisu sposobni da se organizuju".
      
       Eksperti
       Stari političar i analitičar Mahmut Bakali, poslanik Alijanse za budućnost Kosova za NIN, međutim, kaže da nije mnogo tragično što se proces uspostavljanja organa autonomije odužio. "Bolje da stvari počnu racionalnije i demokratskije nego da nam se to kasnije tri godine vuče kao konfliktno stanje."
       Nisu pesimiste ni inostrani eksperti čije je mišljenje NIN zatražio. Danijel Server, direktor programa za Balkan vašingtonskog Instituta za mir (USIP) naglašava da je prikupljanje glasova da bi se izabrao predsednik normalan politički izazov. "Umetnost kompromisa i izgradnje koalicija koju su razvile zrele demokratije proradiće i na Kosovu, samo je za to potrebno vreme.". Slično je viđenje i dr Aleksandrosa Janisa, bivšeg političkog savetnika Bernara Kušnera na Kosovu, autora knjige "Kosovo - nezavršeni konflikt". "Neuspeh u izboru Rugove ne bi trebalo videti kao negativan razvoj, posebno ako krajnji rezultat trenutne mini krize bude proizvodnja kompromisa oko podele vlasti."
       Nikolas Vajt, ekspert za Balkan iz briselskog Instituta za evropske političke studije smatra da su sve političke partije na Kosovu na stupnju političke nezrelosti. "Izrasle iz političke kulture u kojoj je jedna partija kontrolisala sve, oni nisu spremni za drugačiju dinamiku u demokratskom višepartijskom sistemu. Slično smo videli u Bosni 1996-98. Međutim, nezrelost je nešto što se preraste."
       Spori rast broja glasova u korist predsednika najstarije i najveće političke partije kosovskih Albanaca, DSK - 49 u prvom krugu, 50 u drugom i 51 u trećem mogu da nagoveste još deset rundi kako bi se stiglo do famozne većine od 61 poslanika. Naravno, svako novo glasanje po ovom sistemu, bez jasnog prethodnog političkog dogovora, predstavljalo bi apsurd i novo poniženje za albansku demokratiju u nastajanju i posebno za doajena njene političke scene, samog Rugovu, koji je kampanju vodio pod sloganom "Rugova predsednik. Ko bi drugi?"
       Prema Hekerupovom ustavnom okviru, predsednik Kosova "predstavlja jedinstvo naroda i garanciju demokratskog funkcionisanja privremenih institucija samouprave". U koordinaciji sa specijalnim predstavnikom generalnog sekretara UN (šefom UNMIK-a), predsednik preduzima akcije na planu spoljnih odnosa i nakon konsultacija sa poslaničkim grupama predlaže predsednika vlade. Osim dodele nagrada i odlikovanja, jedini značajniji prostor za njegovo političko delovanje je bar jedan godišnji izveštaj o stanju u pokrajini. Kandidata za predsednika predlaže najjača parlamentarna stranka ili 25 poslanika, a posle dva neuspešna pokušaja da ostvari dvotrećinsku podršku, bira se prostom većinom. U ustavnom okviru za Kosovo nije precizirano koliko puta se ista osoba može kandidovati, niti koliko puta se to treće glasanje može ponavljati.
       Rugova sa 47 poslanika ne može ostvariti većinu bez saradnje sa nekom većom strakom - Tačijevom, Haradinajevom ili Povratkom, ali bez obzira na to polazi od zahteva da upravo DSK treba da dobije sve ključne pozicije kao pojedinačno najjača stranka. Njegovi politički protivnici zato Rugovino insistiranje opisuju kao "arogantno nametanje bez prethodnog dogovora" sa ostalim političkim akterima a njega kao "starog političara nespremnog i nesposobnog za saradnju".
       Škeljzen Malići, poznati prištinski analitičar, kaže za NIN da "Rugova ne može da se pomiri sa stanjem u kome je on samo jedan od više političara" i da je "fiksiran za tu funkciju iako je ona više simboličkog karaktera. On jeste dobio najveću pojedinačnu podrušku na izborima, ali to je po inerciji, na osnovu njegove harizme, a bez stvarnog sadržaja, programa i snage."
      
       Profil
       Ibrahim Rugova (57), intelektualac koji se usavršavao u Francuskoj, među kosovskim Albancima postao je poznat kada je došao u sukob sa vladajućim Savezom komunista kao predsednik Društva književnika Kosova. Za razliku od ilegalno organizovanog vođstva studentskih demonstracija 1981. do štrajka rudara u Starom trgu početkom 1989. posle pada Berlinskog zida Rugova uspostavlja prvu zvaničnu opozicionu partiju u pokrajini Demokratski savez Kosova (DSK). Suvonjav i proćelav, sa naočarima velikog okvira i obaveznim šalom kao zaštitnim znakom, Rugova je dostigao ogromnu popularnost među svojim sunarodnicima koji su osnivali ogranke DSK u svakom selu.
       Jula 1990. Albanci - članovi pokrajinskog parlamenta usvojili su ustavnu deklaraciju proklamujući Kosovo republiku. U Kačaniku, septembra iste godine, usvojili su Ustav Republike Kosovo. Marta 1991. uspostavljeno je kolektivno predsedništvo sa Rugovom na čelu, u septembru je organizovan ilegalan referendum za suvereno Kosovo, a maja 1992. ilegalni parlamentarni i predsednički izbori na kojima je pobedio Rugova.
       Tokom godina rata u Hrvatskoj i Bosni, Rugova je proklamovao politiku nenasilnog otpora režimu Slobodana Milošević, kome je u isto vreme omogućavao ostanak na vlasti odbijajaći da učestvuje u svim izborima organizovanim u Srbiji 90-ih. Uprkos pojavi drugih stranaka među kosovskim Albancima, Rugovina harizma, nejasnog izvora budući da nije organizovao velike mitinge a u retkim intervjuima baratao opštim mestima, bila je izuzetno snažna sve do Dejtonskog sporazuma. Albansko pitanje tada je otvoreno terorističkim napadima organizovanim od strane novih, ekstremnih struja koje su Rugovin koncept proglasile bezuspešnim, čak iluzornim.
      
       Prtljag
       Rugovini kontakti sa Miloševićem, kao što je potpisivanje sporazuma o obrazovanju septembra 1996, susret maja 1998. kada su krvavi incidenti već počeli, zaštita koju je režim u Beogradu organizovao Rugovi u Prištini tokom najžešćih sukoba na Kosovu, i danas su pominjani argumenti albanskih opozicionih poslanika protiv Rugovinog izbora za predsednika Kosova.
       Upravo zbog takvog prtljaga, Rugovi je teško da se odluči da uz pomoć srpskih poslanika dođe do toliko željenog mesta. Pozivom Rugovi da se dogovori sa Beogradom, koji je učino Sokol Đorđević, zamenik šefa poslaničke grupe Povratak, položaj Rugove samo je otežan.
       Rugova istovremeno nije spreman ni da drugoj po snazi stranci Albanaca, Demokratskoj partiji Kosova, dakle svom glavnom političkom konkurentu, Hašimu Tačiju, ustupi mesto premijera buduće vlade Kosova i dva ministarska mesta. Komponovanje vlade u kojoj od 12 članova najmanje dva moraju biti predstavnici manjina, i to obavezno podržani od strane tih manjina biće zanimljiv poduhvat, mada će se u njenom kasnijem radu odluke donositi prostom većinom. Treća stranka, Alijansa Ramuša Haradinaja imala je ideju o podeli vlasti tako što bi tri albanske stranke podelile tri ključna mesta - predsednika Skupštine, predsednika Kosova i predsednika vlade. Budući da ima samo osam poslanika, i da želi da se pokaže kao kompromisu sklona, stranka je saopštila da neće imati kandidate za ove funkcije. Iako se u Beogradu smatra da je Haradinajeva umešanost u zločine nad Srbima neosporna, on se na primer u Frankfurter algemajne cajtungu (od 11. januara) karakteriše kao osoba koja "izrasta u pragmatičnog, liberalnog političara".
      
       Varijante
       Pozivi Rugovi da odustane od kandidature sve su glasniji i ne dolaze samo iz ove dve opozicione stranke. Poslednjih dana veliku opažnju privukao je tekst poznatog analitičara i urednika Koha ditore Batona Hadžijua u kome poziva i Rugovu i Tačija da prestanu da drže čitavo Kosovo kao taoca sopstvenih sujeta i političke nespremnosti za dogovor. Da bi se kriza prevazišla, Hadžiju predlaže da ni Rugova ni Tači ne budu kandidati za predsednika i premijera. Ovakav predlog, i uopšte svaka varijanta u kojoj se on izjednačava sa Tačijem i prekida kontinuitet njegovog predsednikovanja, predstavljala bi poraz za Rugovu. Istovremeno, mnogi albanski političari ističu da Kosovo treba da beži od starih balkanskih varijati sa višestrukim ili čak doživotnim predsednicima.
       Sličan stav uperen protiv Rugovinih "autokratskih" tendencija imaju i neki strani eksperti. Aleksandros Janis je zadovoljan što Rugova nije ostvario većinsku pobedu jer bi to "značilo rizik od paralize. Ne bi bilo inicijative da se čine neophodni kompromisi sa drugim albanskim liderima i predstavnicima Srba, koji su neophodni da bi se stvari pomerale unapred. Podela vlasti bi prisilila albanske lidere da preuzmu odgovornost, prekinula praksu totalne zavisnosti od međunarodne zajednice i utrla put za eventualnu kooperaciju sa Srbima u razrešenju ključnih kosovskih problema." Ustavni okvir zapravo je tako i napravljen da sugeriše saradnju nekoliko partija, budući da gotovo trećinu mesta u parlamentu imaju predstavnici manjina. Velika koalicija - jedne ili više albanskih stranaka, Srba i drugih manjina, bila bi najpoželjnija sa stanovišta proklamovanih ciljeva međunarodne zajednice, ali za sada nije na vidiku. Teško je očekivati takvu saradnju na međuetničkom nivou kada je nema ni između stranaka Albanaca. Vlada tek nije na vidiku, jer njenog mandatara treba da predloži predsednik Kosova. Doduše, to može učiniti i novi šef UNMIK-a, ali ni njegovog imenovanja još nema.
       Na Kosovu se pominje i varijanta po kojoj bi se izbor predsednika odložio, a za premijera od strane UNMIK-a imenovala nestranačka ličnost, konkretno Veton Suroi. Za sada takva ideja nema podršku među albanskim stranačkim rukovodiocima, koji kažu da bi to predstavljalo "sledeći stepen krize".
       Nikolas Vajt misli da će Rugova učiniti neophodan kompromis kako bi obezbedio mesto do koga mu je toliko stalo i da još nije vreme za pisanje političke čitulje ovom kosovskom stranačkom veteranu. Neizbor za predsednika ne bi morao biti kraj Rugovine političke karijere ni prema Bakalijevom mišljenju, jer bi ostao predsednik stranke koju bi mogao bolje da organizuje i profiliše. "S obzirom na broj glasova koje je dobila njegova stranka, očekujem da Rugova ostane glavna politička snaga i u neko buduće vreme", kaže Danijel Server. Međutim, pronose se glasovi da nisu svi u DSK više raspoloženi da se do u nedogled insistira na Rugovinoj kandidaturi. Stranka nije imala svoj kongres od 1998. Škeljzen Malići smatra da DSK nema jasnu političku orijentaciju, nema dobre unutarstranačke koordinacije, a mnogi kadrovi DSK su veoma zainteresovani za mesta u vladi i nervozni zbog Rugovinog odugovlačenja.
      
       Pritisak
       Prema nezvaničnim zapadnim izvorima, za sada zapravo još nije vršen veliki pritisak na albansku trojku, a kamoli uključivanje u igru eventualnih haških poternica za bivše lidere OVK, koje tako rado često pominju neki srpski političari. "Albanskim liderima se ne govori šta je rešenje i šta da rade, jer bi to značilo narušavanje suštine ideje o uspostavi autonomije i demokratskih procesa. Radi se samo o podsticaju da razgovaraju kao realpolitičari i da sami postignu dogovor," izjavio je za NIN izvor koji je želeo da ostane anoniman.
       Slično je viđenje Mahmuta Bakalija zamoljenog da kometariše česta tumačenja da bi zapadne diplomate ipak najviše volele da kao predsednika vide umerenog Rugovu. "Međunarodna zajednica je zainteresovana da najkraćim i najmanje komplikovanim putem dođe do rešenja, što ne znači da su oni krivi. Imam utisak da bi im bilo drago da na mestu predsednika vide Rugovu, ali nisam primetio da postoji izraziti pritisak u tom pravcu."
       Amerikanci za sada nisu skloni težim rečima osim išto su "malo nestrpljivi" i izražavaju nadu da će do dogovora doći za nekoliko dana, kako je izjavio Džon Menzis, šef diplomatske misije SAD u Prištini. Podizanje profila američke kancelarije u Prištini odnosno njenog prvog čoveka Džona Menzisa kao organizatora i domaćina sastanka šefova poslaničkih grupa u parlamentu Kosova može se tumačiti kao u nekoj meri iznuđeno, u odsustvu specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN. Amerikanci nemaju neku posebnu želju da igraju veliku ulogu u ovoj fazi kosovskog problema. Posebno ako brzog rezultata nema.
       Međunarodna zajednica još izbegava veću konfrontaciju sa Albancima i oni su toga svesni. Odugovlačenje sa dogovorom međutim otvara niz neprijatnih pitanja počevši od onoga da li su Albanci sposobni da preuzmu upravu nad pokrajinom, preko uloge organizovanog kriminala u svemu tome, do podele glasova unutar stranaka i socijalnih protesta. U pokrajini vlada velika nezaposlenost, isključenja struje veoma su česta, hiljade penzionera ne dobija svoje prinadležnosti koje ostaju u Srbiji. U Prištini su se prošle nedelje prvi put pojavili demonstranti koji traže zaposlenje i bolji život, upravo u vreme kada odgovornost za to treba da preuzmu albanski lideri.
      
       SVETLANA ĐURĐEVIĆ-LUKIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu