Predsednik Nezavisnog sindikata policije dobio je otkaz tek kada je počeo da ispoljava svoje sindikalno delovanje

      Da nije učinio ono što se od njega kao predsednika Nezavisnog sindikata policije i očekuje, Milosav Vasić verovatno ne bi bio otpušten iz službe, bez obzira na to što je i samim članstvom u sindikatu kršio propise, i to uz znanje i saglasnost svojih nadređenih. Vasiću je, međutim, glave (posla) došlo to što se usudio da pod sumnju dovede rad tih svojih nadređenih, te da od njih zatraži i da se pozabave malo i standardom potčinjenih, članova Vasićevog sindikata.
       Naime, "poboljšanje životnih i radnih uslova", "reorganizacija rada ministarstva" i "uklanjanje iz službe rukovodećih ljudi koji su bili zaštitnici prethodnog režima", uz direktno prozivanje republičkog ministra unutrašnjih poslova Dušana Mihajlovića, bili su zahtevi policijskog štrajka upozorenja održanog ispred zdanja MUP-a Srbije 5. jula prošle godine. Tada, momentalnom suspenzijom, počinju Vasićeve nevolje sa novim vlastima koje će se završiti krajem prošle i početkom ove godine, izricanjem "disciplinske mere prestanak radnog odnosa" i njenim stupanjem na snagu.
      
       Smešno
       Vasića je, kao pripadnika savezne policije, iz službe otpustila Drugostepena disciplinska komisija pri Saveznoj vladi, preinačivši odluku Discilinske komisije Saveznog MUP-a kojom je predsednik Nezavisnog sindikata policije (NSP) bio "raspoređen na druge poslove i zadatke u trajanju od šest meseci", i to na osnovu žalbe saveznog ministra policije Zorana Živkovića.
       U ovom slučaju, oceniće NSP u saopštenju izdatom 14. januara, ministar Živković postupio je "po nalogu predsednika Vlade Srbije g. Zorana Đinđića", zbog koga je "rukovodstvo sindikata izloženo progonu, a sindikatu je, praktično, onemogućeno delovanje". "Zasmetalo je Đinđiću to što smo 5. jula tražili depolitizaciju policije i ostavku republičkog ministra unutrašnjih poslova Dušana Mihajlovića", tvrdi i Vasić za NIN.
       Ministar Živković pak ocenio je u izjavi za NIN da su ove optužbe "smešne", dodajući da "on (Milosav Vasić) ima prepoznatljive savetnike" te da je "ispod svakog nivoa da to komentarišem". Što se žalbe na prvostepenu presudu tiče, navodi Živković, "žalim se na sve odluke disciplinske komisije jer su one ekstremno blage i svode se na oduzimanje 10 posto od plate ili prebacivanje na drugo radno mesto". "U ovom slučaju je kazna bila neadekvatna jer je Vasić prekršio Ustav, iako je prethodno bio upozoren na posledice svojih postupaka", kaže savezni ministar policije.
       Upravo je takav nalaz bio i nalaz disciplinske komisije - Vasić je kriv "zato što je kao predsednik Nezavisnog sindikata policije (...) organizovao i uzeo učešće u štrajku policije", čime je postupio suprotno članovima 42. stav 3. i 57. stav 3. Ustava SRJ "kojima je utvrđeno da profesionalni pripadnici policije SR Jugoslavije nemaju pravo na sindikalno organizovanje niti pravo na štrajk". Takođe, stavlja se Vasiću na teret da je "odgovoran zbog učinjene teže povrede radne dužnosti" po 367.članu Zakona o osnovama sistema državne uprave i o Saveznom izvršnom veću - "vršenje poslova koji su nespojivi sa zadacima i poslovima radnika i prirodom delatnosti i specifičnošću poslova".
       Vasićevi branioci bezuspešno su pokušali da ospore ovaj deo obrazloženja, tvrdeći da predsednik NSP-a nije bio plaćen za posao koji je obavljao ("Članovi sindikata ne plaćaju članarinu pošto su to zabranili čelnici MUP-a", kaže Vasić), ali, mnogo je čega drugog što se da zameriti, ako već ne odluci disciplinske komisije a ono svakako ponašanju nadležnih u ovom slučaju, koje je variralo između blagonaklonog žmurenja pred zakonom i ustavom do držanja za njih kao pijan plota, zavisno od date situacije.
      
       (Ne)usklađeno
       Savezni ustav i republički Zakon o štrajku, usklađen sa ovim, ali ne i sa Ustavom Srbije (koji dopušta sindikalno organizovanje policajaca), tako, nisu zasmetali nadležnima da, potpisom ministarke za rad, boračka i socijalna pitanja Gordane Matković, 18. januara 2001. godine pod brojem 15258 registruju Nezavisni sindikat policije. Primenjujući Ustav Srbije a ne njemu nadređeni savezni Ustav čije se odredbe "odnose na sve profesionalne pripadnike policije (dakle, i republičkog i saveznog MUP-a)", na koji se sve vreme poziva disciplinska komisija, sindikat je upisan kao sindikat MUP-a Srbije; međutim, na njegovo čelo dolazi savezni policajac Milosav Vasić a u sindikat se učlanjuju pripadnici i saveznog i republičkog MUP-a - opet, sa očiglednim odobrenjem nadležnih državnih organa uključujući tu i resorne ministre, koji su sindikatu dali prostorije u zgradi MUP-a Srbije u Bulevaru AVNOJ-a 104, dok je Vasić, kao predsednik sindikata, od saveznog ministra Zorana Živkovića (potvrdio je to NIN-u i sam ministar, a isto se kao "olakšavajuća okolnost" navodi i u odluci savezne disciplinske komisije) dobio na korišćenje službeni "golf" i mobilni telefon!?
       Dalje, nadležnima ne smeta ni prvi protest Vasićevog sindikata održan 22. marta 2001. godine, sa istovetnim zahtevima i istim akterima koje je imao i štrajk od 5. jula - svejedno, tek je ovo protestno okupljanje policajaca (održano, podsećamo, nekoliko dana posle izručenja Slobodana Miloševića Haškom tribunalu 28. juna i svih "nesporazuma" u vezi sa ulogom vrha policije u tom izručenju) dovelo do sukoba čelnika sindikata i policije, i navelo nadležne da se uhvate i prelistaju pozitivne propise.
       Na pitanje zašto protiv Vasića i ranije nije pokrenut disciplinski postupak, budući da je svojim angažovanjem u sindikatu od početka kršio Ustav i zakone, ministar Zoran Živković odgovora najpre kratkim "nije kršio Ustav", da bi se zatim, pošto smo mu skrenuli pažnju na navode disciplinske komisije, ispravio rekavši da Vasić pre protesta "nije ispoljavao sindikalno delovanje". Da podsetimo još jedanput, Vasić je kao predsednik sindikata upravo od ministra Živkovića dobio službeni automobil i mobilni telefon, a da i ne govorimo o tome da je pre julskog održan i onaj martovski protest posle koga nikom nije bilo ništa...
      
       Ironično
       Pored svega ovoga, možda je i ponajmanje ironično to što je "nezakoniti skup" od 5. jula bio uredno registrovan u nadležnom OUP-u Savski venac, ili što su posle ovog protesta ispunjeni neki od zahteva štrajkača (plate su povećane za 10 odsto), ili to što je disciplinska komisija navela u obrazloženju svoje odluke da je "svesna činjenice da se zbog izloženih razlika u ustavnom uređivanju položaja profesionalnih pripadnika policije narušava njihova ravnopravnost, zavisno od toga da li se pitanje postavlja na saveznom ili republičkom nivou, te da ustavna zabrana sindikalnog organizovanja pripadnika savezne policije nije saglasna evropskim standardima u ovoj oblasti i da je notorno da je - od strane eksperata OEBS-a i Saveta Evrope - preporučeno da se ovo pitanje, u okviru započetih reformi, prilagodi tim standardima".
       U Vasićevom slučaju, dakle, a po žalbi ministra Zorana Živkovića, zaključeno je da "do eventualne promene rigidnog rešenja člana 42. stav 3. Ustava SRJ" "svaki učesnik u pravnom poretku" mora da bude "svestan apsolutne potrebe poštovanja ustavnosti i zakonitosti"; ipak, kazaće ministar Živković, slične akcije neće se preduzimati protiv ostalih saveznih policajaca, članova NSP-a, pošto "nemam uvid u to ko je član sindikata". Za to vreme, otpuštenom Milosavu Vasiću preostaje jedino da se žali Četvrtom opštinskom sudu, na čiju odluku svakako neće uticati to što su, u vreme bivšeg režima kada je sindikat policajaca i zvanično bio nezakonit a kada je sa svih strana valjalo napasti taj autoritarni i samovoljni režim koji ne poštuje ni sopstvene zakone, njegovi počasni članovi postali i republički premijer Zoran Đinđić i savezni predsednik Vojislav Koštunica.
      
       NIKOLA VRZIĆ